Dušan Janjić: Vlast nema viziju popravljanja stanja u zemlji i luta u traženju mesta Srbije u svetu

Medija centar Beograd/4. avgust 2023.

Protest “Srbija protiv nasilja” će se verovatno kristalisati u mrežu političkih stranaka, građanskih pokreta i interesnih grupa sa proreformskom političkom ponudom. Neprimerni odnos vlasti prema potrebama građana i zahtevima protesta najrazličitijih vrsta, štrajkovima i drugima izlivima nezadovoljstva, kao i učestale manifestacije nesposobnosti i neodgovornosti vlasti stvaraju uslove za širenje protesta“, navodi u razgovoru za beogradski Medija centar Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose.  

Prema njegovom mišljenju, vlast je jedan od važnih generatora nasilja. 

„Nasilje je jedno od instrumenata održanja na vlasti ali i odbrane ekonomskog i drugih monopola onih koji je podržavaju. U tom savezu nastalo je široko prožimanje vlasti, novca i organizovaniog kriminala posebno narko biznisa. Ovaj “detalj” onemogućava da se ostvari neophodan otklon od nasilja“, navodi Janjić. 

Janjić smatra da su letnji meseci važni za širenje protesta po čitavoj Srbiji, kao i za pripremu široke promocije u Srbiji, kao i za međunarodnu promociju ciljeva i zahteva protesta. 

„Po svemu sudeći, na jesen, mantra protesta postaje: “Stop mafiji”. Ovaj protest će biti masovniji i po politčkoj poruci ujedinjen jedino u stavu protiv vlasti i mantri: “Odlazi”! Tada će nastati  i odlučujuća podrška za tranziciju vlasti“, ističe Janjić. 

Sagovornik Medija centra kao glavni izazov i odgovornost pred “koordinatorima” protesta navodi: da li će uspeti da izgrade fleksibilnu i efektivnu mrežu udruženih aktera kao i da se osposobe za zajedničko delovanje u kome ključni akteri i pored zajedničkih poruka očuvanjem svojih posebnih identiteta privlače što širi krug podržavalaca i budućih glasača; da li će uspeti da izgrade i da javnosti predstave alternativnu političku viziju, program i političko propagandno i marketinško komuniciranje sa građanima. 

On dodaje da je to uslov i da se održe i osnaže motivacije i delovanje incijalnog  protesta, a da se učestvuje i u pokretu “Stop mafiji”. „Inače,  nastanak pokreta “Stop mafiji” će uključiti mnogo širi krug opozicionih partija i drugih subjekata. Ali bi bilo opasno za tranziciju ako se taj pokret nametne i široko nezadovoljstvo građana svede samo na opredeljenje protiv“, smatra Janjić.  

Janjić napominje da valja imati u vidu da će se na jesen aktivirati vladajuće staranke, njihove koalicije i pokreti. 

„Takođe, na sceni će se, u borbi za glasove birača na dolazećim izborima aktivirati i uticajni “patriotski”, “suverenistički”, pokreti poput Srpske desnice i parapolitičkih organizacija  i drugi antireformistički, anti – NATO igrači povezani svojim “prokremaljskim” vezama i interesima. Na ovom talasu moglo bi se dogoditi ponavljanje “izneveravanje očekivanja građana” kao i stvarnih potreba društva“, navodi naš sagovornik. 

Vlast ignorisanjem svih zahteva građana koji protestuju za posledicu ima sledeće poruke: Da vlast nema volju, spremnosti, a ni sposobnosti da valjano rešava probleme na koje protesti ukazuju; Da svaki novi incident, pogotovo bezbednosni, svaka afera ili umešanost vlasti u veze sa organizovanim kriminalom predstavlja dokaz korumpiranosti vlasti i pojačava brigu za bezbednost širokog kruga građana, čak i pripadnika vojske i policije; Da ne uvažava glas i dostojanstvo građana; Da vladajuća elita pa i sam njen vrh na prvo mesto stavlja sopstvene interese i opstanak na vlasti; Da nema viziju popravljanja stanja u zemlji i da luta u traženju mesta Srbije u svetu. To pak podstiče sećanja na iskustva siromašenja i stradanja iz doba sankcija i ratova 90-ih godina; Da se iza ignorisanja, pretnji i besomučnih propagandnih napada na one koji protestuju krije slabost, a ne snaga. 

„Sve u svemu, nesigurna vlast i mnoštvo neispunjenih obećanja podstiče nepoverenje u vlast. A  onaj kome se ne može verovati ne može biti garant sigurnosti. To pak dodatno proširuje strahove, strepnje, nesigurnosti i osećaj ugroženosti građana“, zaključuje Janjić.

Antizapadna i proputinovska propaganda i zaklinjanje vlasti u evropske integracije

„Od 2012. godine, kada je SNS došla na vlast, imamo zaklinjanje u “evropske integracije” a radilo se izuzetno malo na reformama koje su preduslov članstva. 

Od 2015. godine do danas, vlast se odlikuje dezorijentisanošću po pitanju ciljeva i sredstava vođenja društva. U njenom delovanju primetan je porast uticaja interesnih  grupa koje su anti - reformski te i antiEU i NATO opredeljene. To je očekivano i predstavlja “lošu vest”.“Dobra vest” je da se takvi režimi, od Trampa u SAD, Putionove Rusije pa i u samoj EU, poput Orbanovog, urušavaju. Pokazuje se da populisitičke diktature nisu održiv odgovor na izazove decenijske ekonomske i političke krize. Kao što i EU radi na “New Green Deal” i Srbiji je potreban ”New Deal” odnosno strategija i politike održivih reformi ekonomije, institucija i društva“, smatra Janjić. 

Članstvo u NATO nužna faza na putu u punopravno članstvo EU

„To je pravilo. Srbija je svojom jednostranom unutaršnjom političkom odlukom (Rezolucijom Narodne Skupštine) sebe proglasila “vojno netutralnom” i izuzetkom od pravila. Ova neutralnost nema ničeg zajedničkog sa vojnom neutralnošću Austrije, Finske i Švedske. Skorašnjim stupanjem u članstvo NATO Finske i (uskoro i) Švedske sve se svelo na izuzetak Austrije koja je članica EU, a da nije članica NATO“, kaže sagovornik Medija centra. 

Prema njegovom mišljenju, tolerisanje samoproglašene neutralnosti Srbije bilo je rezultat geostrateškog bezbednosnog “balansiranja” interesa EU i SAD prema Rusiji. 

„Uostalom, u primeru Srbije izvor ideje “vojne neutralnosti” je Putinova Moskva iz faze “Evro Azijske integracije”. Vojna agresija Rusije na Ukrajinu, februara 2022.  godine, označila je kraj ove politike Moskve, a i tolerisanja od strane EU, SAD i NATO. Na delu je nova raspodela interesnih sfera. To zaoštrava pitanje članstva Srbije u NATO. To je, pak, suprotno trenutnom ideološko – političkom opredeljenju većine političkih i ekonomskih, kao i civilnog društva, a posebno SPC“, navodi Janjić.

Normalizacija odnosa Srbije i Kosova nužno je zlo za vlasti u Beogradu i Prištini

„Vlasti Kosova i Srbije imaju slično viđenje i načine suočavanja sa krizama. Otvaranje novih kriza im služi za stvaranje “nove realnosti” a ova se tumači s vodećim ciljom održanja na vlasti. Dogovor i normalizacija svojih društava i odnosa između Srbije i Kosova je ovim vlastima tek nužno zlo. U toj vrsti politika “konačni dogovor” može biti samo “konačno rešenje” ili eliminacija Drugoga. To stvara okolnosti u kojima je Treća strana (Quinte grupa) prinuđena da preuzme inicijativu u smanjenju štete iz čega se rađa i obaveza stavaranja okvira za delovanje vlasti Kosova i Srbije.

Zbog svega toga, valja očekivati da će se spirala krize podizati na viši nivo i obuhvatati sve više problema i umešanih aktera. Za sada izgleda da je vlast Srbije sa napadima srpskih demonstranata na vojnike KFOR – a odnosno NATO kao i sa najavom da će se obratiti Savetu bezbednosti UN došla do granice u kojima se prepoznaje namera dalje militarizacije krize i uvođenja u igru Rusije i Kine. Time bi se ugrozili i interesi Quint grupe, a i samih građana Zapadnog Balkana za održvanje sadašnjeg stanja “nedovršenog mira”.

Verovatni odgovor će biti podizanje kapaciteta i soposobnosti da se onemogući ili kontrolišu eventualni oružani sukobi. U poliitčkom smislu to podstiče preispitivanje ukupnog dometa i samog formata dosadašnjeg “Briselskog dijaloga”. Sve više je glasova u korist okončanja ove faze “dijaloga” pomoću Međunarodne konferencije o normalizaciji odnosa (odnosno o stabilizaciji mira i razvoja) Kosova i Srbije. Sazivač ili “fasilitator” konferencije bila bi Evropska komisija a garanti primene dogovorenog rešenja EU, SAD, Velika Britranija, NATO i Kosovo i Srbija“, objašnjava Janjić. 

Novi izazov za Evropu, NATO i Rusiju

„Poslednjim samitom održanom u Litvaniji NATO je ušao u završnicu svoga “zaokruživanja” u Evropi. Predstoji okončanje rata u Ukrajini, priključivanje Zapadnog Balkana odnosno Srbije i Bosne i Hercgovine kao i Moldavije i Gruzije. Moskva će, bez sumnje, nastaviti sa raznim merama sprečavanja ujedinjavanja Evrope u NATO i “guranju” NATO što dalje od granica Rusije. Svakako, to je izazov za Evropu i NATO kao i za Rusiju. Mada, Rusija ima još veći izazov na svojoj teritoriji istočno od Urala, a naročito na svojim centralno azijskim granicama.

Takođe, SAD, Evropska unija kao i NATO, s jedne i Rusija, s druge strane, moraju da se suočavaju sa izazovima rastuće snage i uticaja Kine i Indije. Rečju, pred sve zemlje, kako za “Velike sile” tako i za male zemlje, poput Srbije, postoji isti izazov: Kako se prilagoditi globalizaciji i istovremeno,  obezbediti sopstveni razvoj“, zaključio je Janjić.