UNHCR: Svetski lideri moraju djelovati kako bi preokrenuli trend sve većeg raseljavanja

UNHCR: Svetski lideri moraju djelovati kako bi preokrenuli trend sve većeg raseljavanja

Ženeva – Beograd, 18. jun 2021.

UNHCR, Agencija za izbeglice UN-a, danas poziva svetske lidere da intenziviraju aktivnosti na jačanju mira, stabilnosti i saradnje kako bi zaustavili i preokrenuli gotovo decenijski trend rastućeg raseljenja uzrokovanog nasiljem i progonom. 

Uprkos pandemiji, broj ljudi koji su bežali od ratova, nasilja, progona i kršenja ljudskih prava u 2020. godini popeo se na gotovo 82,4 miliona, prema najnovijem godišnjem izveštaju UNHCR-a "Globalni trendovi", koji je objavljen danas u Ženevi. Ovo predstavlja dodatno povećanje od 4% povrh već rekordnih 79,5 miliona koliko ih je bilo na kraju 2019. godine.

Izveštaj pokazuje da je do kraja 2020. godine bilo 20,7 miliona izbeglica pod mandatom UNHCR-a, 5,7 miliona palestinskih izbeglica i 3,9 miliona Venecuelanaca raseljenih u inostranstvo. Još 48 miliona ljudi bilo je interno raseljeno unutar vlastitih zemalja. Dodatnih 4,1 miliona su bili tražioci azila. Ove brojke ukazuju da su ljudi, uprkos pandemiji i pozivima na globalni prekid vatre, nastavili da beže iz svojih domova zbog sukoba.

"Iza svakog broja stoji osoba prisiljena da napusti svoj dom i priča o raseljavanju, oduzimanju imovine i patnji. Oni zaslužuju našu pažnju i podršku, i to ne samo kroz humanitarnu pomoć, već i pronalaženje rešenja za njihove nedaće."

"Iako Konvencija o izbjeglicama iz 1951. godine" i "Globalni ugovor o izbjeglicama" pružaju pravni okvir i sredstva za odgovor na raseljavanje, potrebna nam je mnogo veća politička volja za rešavanje sukoba i progona koji primoravaju ljude na beg na prvom mestu", izjavio je Visoki komesar UN-a za izbjeglice, Filippo Grandi.

Devojčice i dječaci mlađi od 18 godina čine 42% svih prisilno raseljenih osoba. Oni su naročito ranjivi, posebno kada se kriza nastavlja iz godine u godinu. Prema novim procenama UNHCR-a, gotovo milion dece rođeno je u izbeglištvu u periodu između 2018. i 2020. godine. Moguće je da će mnoga od njih ostati izbeglice i u godinama koje dolaze.

"Tragedija rađanja tolikog broja dece u egzilu trebalo bi da bude dovoljan razlog za ulaganje mnogo većih napora na sprečavanje i okončanje sukoba i nasilja", izjavio je Grandi.

U izveštaju se takođe napominje da je na vrhuncu pandemije 2020. godine više od 160 zemalja zatvorilo svoje granice, a 99 država nije napravilo nikakav izuzetak za ljude koji traže zaštitu. Ipak, poboljšanim merama - poput medicinskih pregleda na granicama, zdravstvenih potvrda ili privremenog karantina po dolasku, te pojednostavljenih postupaka registracije i intervjua na daljinu, sve je više zemalja pronalazilo načine da osiguraju pristup azilu, istovremeno pokušavajući da zaustave širenje pandemije.

U Srbiji trenutno boravi oko 5.500 izbeglica, tražilaca azila i migranata, od kojih je 4.500 smešteno u centrima kojima upravlja država. Iako se kretanje ljudi koji traže međunarodnu zaštitu nastavilo i tokom pandemije, UNHCR sa zadovoljstvom naglašava da je Srbija držala svoje granice otvorenima i nastavila da na delu pokazuje solidarnost i posvećenost njihovoj zaštiti i inkluziji. U isto vreme, sprovode se stambena rešenja za preostale, najugroženije izbeglice iz perioda 1992-95. godina, kao i za interno raseljena lica i preostali mali broj osoba izloženih riziku od apatridije.

"Rešenja zahtevaju da globalni lideri i uticajni ljudi ostave po strani svoje razlike, okončaju egoistički pristup politici i umesto toga se fokusiraju na sprečavanje i rešavanje sukoba i osiguranje poštovanja ljudskih prava", izjavio je Grandi.

 

Izveštaj UNHCR-a "Globalni trendovi u 2020. godini" – osnovni podaci:

  • 82,4 miliona ljudi je prisilno raseljeno u celom svetu (79,5 miliona u 2019) – porast od 4%

    • 26,4 miliona izbeglica (26,0 miliona u 2019) uključujući:

      • 20,7 miliona izbeglica pod mandatom UNHCR-a (20,4 miliona u 2019)

      • 5,7 miliona palestinskih izbeglica pod mandatom UNRWA-e (5,6 miliona u 2019)

    • 48,0 miliona interno raseljenih lica (45,7 miliona u 2019)

    • 4,1 milion tražilaca azila (4,1 milion u 2019)

    • 3,9 miliona Venecuelaca raseljenih u inostranstvo (3,6 miliona u 2019)

    • 2020. godina je deveta godina kontinuiranog rasta prisilnog raseljavanja u celom svetu. Danas je 1% čovečanstva raseljeno, a broj prisilno raseljenih osoba dvostruko je viši nego 2011, kada ih je ukupno bilo nešto manje od 40 miliona.

  • Više od dve trećine svih ljudi koji su pobjegli u inostranstvo dolazi iz samo pet zemalja: Sirije (6,7 miliona), Venecuele (4,0 miliona), Afganistana (2,6 miliona), Južnog Sudana (2,2 miliona) i Mianmara (1,1 milion).

  • Ogromnu većinu izbeglica u svetu - gotovo devet od 10 izbeglica (86%) – prihvataju susedne zemlje iz kriznog regiona i zemlje sa niskim i srednjim prihodima. Najnerazvijenije zemlje pružile su azil za ukupno 27% ovih ljudi.

  • Turska je sedmu godinu zaredom prihvatila najviše izbeglica u svetu (3,7 miliona), a slede Kolumbija (1,7 miliona, uključujući Venecuelance raseljene u inostranstvo), Pakistan (1,4 milion), Uganda (1,4 milion) i Nemačka (1,2 miliona).

  • Nerešeni zahtevi za azil globalno su ostali na nivou iz 2019. godine (4,1 milion), ali su države i UNHCR kolektivno registrovali oko 1,3 miliona pojedinačnih zahteva za azil, što je milion manje nego 2019. godine (43% manje).

 

Dodatne informacije / prateći multimedijski materijali: 

Izveštaj UNHCR-a "Globalni trendovi" i prateći multimedijski paket dostupni su na našoj stranici: https://www.unhcr.org/unhcr-global-trends-2020-media-page-60be2dd14. Izveštaj je zabranjeno objaviti prije 0500 GMT, 18. juna 2021.

Napomena:

UNHCR-ov izveštaj "Globalni trendovi" objavljuje se paralelno sa godišnjim "Globalnim izveštajem"– https://reporting.unhcr.org/publications#tab-global_report – u kojem se izveštava o programima i aktivnostima koje UNHCR preduzima na rešavanju potreba svih onih koji su prisiljeni da beže iz svojih domova, kao i identifikovanih populacija bez državljanstva u svetu.

Za više informacija:

U Srbiji, Mirjana Milenkovski, ivanovim@unhcr.org, +381 63 275 154

U Ženevi, Shabia Mantoo, mantoo@unhcr.org, +41 79 337 76 50

 

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.