MIŠLJENJA I KOMENTARI

ŠTA NAM DONOSE PREDSTOJEĆI IZBORI ZA EVROPSKI PARLAMENT?
Foto: Medija centar Beograd

ŠTA NAM DONOSE PREDSTOJEĆI IZBORI ZA EVROPSKI PARLAMENT?

Za Medija centar Beograd piše prof. dr Duško Lopandić/24. januar 2024. godine

Posle izbora za nacionalni parlament Indiije, izbori za Evropski parlament (EP) su najveći demokratski izbori na svetu. Na njima može da glasa više od 400 miliona ljudi iz 27 država članica EU za izbor 705 članova parlamenta na period od 5 godina. Prvi direktni izbori za EP organizovani su davne 1979. godine. U međuvremenu, EP je sukcesivno tokom niza reformi Unije dobijao sve veće nadležnosti, pa i politički uticaj, tako da su danas ovi izbori važan pokazatelj opštih političkih trendova u javnosti Evrope, a istovremeno i neka vrsta sondaže popularnosti vladajućih stranaka u svakoj od država članica Unije.

Činjenicu da 2024. predstavlja „godinu izbora“ u celom svetu (SAD, Indija, Rusija, Indonezija i dr.) dopunjuju, kada se radi o Evropi, i predstojeći brojni parlamentarni izbori u Austriji, Belorusiji, Belgiji, Portugalu, uz parlamentarne i predsedničke izbore u Hrvatskoj, Gruziji, Litvaniji, S. Makedoniji i  Rumuniji kao i predsedničke izbore na Islandu, u Finskoj i Slovačkoj.

Izbori održani pre pet godina (2019) za Evropski parlament bili su veoma važni, jer su se desili nakon bregzita i u uslovima porasta populizma. Oni su pokazali da se i pored novih izazova, politički „centar održao“. Potvrđena je većinska dominacija proevropskih partijskih grupacija, poput Evropske narodne stranka (EPP), socijaldemokrata (SD), liberala i zelenih u EP  i time indirektno konsolidovana i sama EU. Otpornost i održivost ovog velikog projekta evropske integracije predstavlja jednu od osnova stabilnosti Evrope u uslovima multikriza i u sve nemirnijim međunarodnim vodama.

Tokom poslednjih pet godina, EU se suočila sa novim ozbiljnim krizama, od pandemije kovida 19 do velikog rata u Ukrajini. Iako je nakon izlaska UK iz Unije bilo više inicijativa i predloga da se Unija dodatno reformiše kako bi odgovorila na talase kritika i populizma kao i da se prilagodi novim geopolitičkim i tehnološkim okolnostima, Unija se za sada više prilagođavala na nivou politika ali ne i kada se radi o njenim institucijama (organa) i načinu donošenja odluka. „Konferencija o budućnosti Evrope“ završena je još 2022. godine uz podnošenje skoro 400 različitih predloga, ali od tada nije došlo do otvaranja zvaničnih, međudržavnih pregovora o reformi EU, čemu se jedan broj država članica i dalje protivi.

Sa ratom u Ukrajini koji je počeo ruskom agresijom u februaru 2022, Evropska unija, kao i cela Evropa, ušle su u novu geopolitičku epohu. Sa odlukama da otpočne proces pregovora o proširenju EU sa Ukrajinom i Moldavijom (a kasnije i Gruzijom), s jedne strane je revitalizovana politika proširenja Unije, a sa druge, implicitno i eksplicitno je otvoreno pitanje institucionalane reforme EU koja bi trebalo da se pripremi za povećanje članstva na preko 30 država (što bi uključilo i zemlje Zapadnog Balkana). Stoga će rezultati izbora za EP, koji bi trebalo da se održe u junu 2024. godine, imati veliki značaj na dalju političku dinamiku u EU i evoluciju stavova oko internih politika, njenih reformi kao i ubrzanja proširenja EU do kraja ove decenije. U suštini političke debate je pitanje položaja i uloge država nacija i nacionalnih identiteta u kontekstu daljeg razvoja EU – šta ima prioritet, nacija ili međunacionalna saradnja i integracija? U tom kontekstu, poseban značaj bi mogao imati nastavak uspona krajnje desnih i evroskeptičnih stranaka, koje u pojedinim zemljama, poput Nemačke , Holandije, Francuske i dr. već dolaze u vrh popularnosti na nacionalnom ili lokalnom planu.

Za građane država članica, naravno nisu toliko bitne institucije, koliko samo politike koje će se sprovoditi, odnosno njihovi rezultati. Prema nedavnom istrživanju Evropskog saveta za spoljne poslove, pet tema koje su povezane sa politikama EU, biće dominantne u kampanji za evropske izbore: klimatske promene, efekti pandemije, ekonomska pitanja, porast imigracije i rat u Ukrajini. Kako je to duhovito komentarisao francuski predsednik Makron, „jedni se brinu oko pitanja kraja sveta (klima), dok su drugi opterećeni temom da preguraju kraj meseca“ (ekonomija).

Iako izborna dinamika delimično zavisi i od nacionalne politike u svakoj od država članica, zajednička prognoza za celu Evropsku uniju za sada predviđa da će vodeće stranke (EPP i socijaldemokrate) uglavnom zadržati postojeće pozicije u EP, dok će doći do porasta učešća stranaka desnice i krajnje desnice, uglavnom na račun liberalne grupe i zelenih.

Prema prognozama od sredine januara 2024. godine, EPP bi na nivou cele EU trebalo da osvoji 23,5% glasova (ili 178 mesta u EP, koliko i u sadašnjem sazivu), dok bi grupa Socijalisti i demokrate (S&D) osvojila 18,3% (ili 143 mesta prema sadašnjih 141). S druge strane, grupa krajnje desnice (ID – identitet i demokratija) bi mogla da osvoji 12,5% i da dođe čak na treće mesto po brojnosti u EP (sa 60 na 93 mesta  - sada su na šestom mestu), odnosno da poveća broj svojih članova u EP za trećinu. Umereni evroskeptici (grupacija ECR – evropski konzervativci i reformisti) bi se popeli na četvrto mesto. S druge strane, grupe zelenih i liberala bi mogle da se smanje za oko 40 mesta (ukupno). Ipak i u ovom konteksu, proevropska grupacija četiri stranke (EPP, SD, zeleni i liberali) bi trebalo da ukupno osvoje dovoljan broj mesta kako bi bili u stanju da imaju većinu, uključujući i u pitanjima izbora glavnih funkcija u Parlamentu, odnosno izglasavanja ključnih politika/rezolucija.

Prema prognozama, stranke krajnje desnice bi, uz Italiju, u izborima za Evropski parlament mogle da se nađu na vrhu izborne liste u tri druge države: Francuskoj, Holandiji i Austriji. „Evroskeptici“ će takođe dominirati u Mađarskoj (Orbanov Fideš) i Slovačkoj. Posebno je, takođe vidljiv i zabrinjavajući uspon krajnje desne „Alternative za Nemačku“ (AfD), koja se trenutno nalazi na drugom mestu u sondažama za Nemačku (trebalo bi da osvoji 21 mesto u EP u odnosu na 24 za CDU i samo 14 za vladajuće S&D). AfD se, između ostalog, zalaže za izlazak Nemačke iz EU.

Ovakvi rezultati će u celini značiti jasno pomeranje evropskog biračkog tela udesno, ali ipak ne u meri da se potpuno poremeti dosadašnja osnovna ravnoteža najuticajnijih partijskih grupa u EP. Ne može se takođe isključiti da će EPP, koji se takođe u nekim pitanjima pomerio udesno, uspostaviti radnu saradnju sa grupacijom umerenih evroskeptika (ECR) u kojoj će se, između ostalih naći i stranka sadašnje primijerke Italije Đ. Meloni („Braća Italije“). 

Nakon formiranja EP uključujući izbor njegovog predsednika/ce, nastupiće pregovori država članica u okviru Evropskog saveta (ES) oko izbora ključnih funkcionera u institucijama (organima) EU. Radi se o pozicijama predsednika/ce Evropske komisije i Evropskog saveta, kao i visokog predstavnika/ce za spoljnu politiku EU. Dosadašnji predsednik ES Šarl Mišel je već najavio da će se kandidovati za člana EP, tako da se može desiti da njegov naslednik (to je uvek bivši predsednik države ili premijer, odnosno raniji član ES) bude izabran i pre junskih izbora. S druge strane, bilo bi iznenađenje da se dosadašnja predsednica EK Ursula fon der Lajen ne kandiduje ponovo za mesto na kome je u prethodnih pet godina u složenim uslovima pokazala dosta okretnosti i odlučnosti. Postoji očekivanje da će i predsednica Evropskog parlamenta Maltežanka R. Mecola (takođe članica EPP) zadržati svoje mesto. Imajući u vidu da izbor za vodeća mesta u evropskim istitucijama podrazumeva i odgovarajuću ravnotežu predstavnika desnice, centra i levice, to bi značilo da se može očekivati da će budući visoki predstavnik za spoljnu politiku biti biran među socijaldemokratama (kako je to bio i dosadašnji VP Ž. Borel).

Iz ugla zemalja kandidata za ulazak u članstvo EU, posebno interesantna je ideja koju je pre nekoliko meseci iznela predsednica EP R. Mecola da se u EP obezbedi određeni broj posmatračkih mesta za predstavnike zemalja koje vode pregovore za članstvo. Iako je ona ovaj predlog iznela prvenstveno povodom otvaranja pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom, naknadno je objašnjeno da bi to obuhvatilo i zemlje Zapadnog Balkana. Prema postojećim pravilima, tek kada se završe pregovori o članstvu u EU, odnosno nakon potpisivanja ugovora o pristupanju, nova zemlja članica je u mogućnosti da uputi svoje posmatrače u EP. Ovaj predlog međutim, za sada nije dobio širu podršku, pa ostaje da se vidi da li će biti obnovljen nakon konstituisanja novog saziva EP. Treba podsetiti da je broj mesta u EP nakon izlaska UK iz EU smanjen sa 751 na 705 mesta, a da je 46 neraspoređenih mesta ostavljno za „eventualno buduće proširenje“ EU ili za transnacionalne liste kandidata (koje još ne postoje).

Nakon formiranja EP i drugih organa EU (Evropske komisije) tokom 2024. godine možemo očekivati da će se nastaviti i ubrzati interni pregovori o reformama Evropske unije. Od toga će zavisiti i nastavak i završetak pristupnih pregovora sa nekim od sadašnjih zemalja kandidata sa Zapadnog Balkana u periodu do kraja ove decenije. Unutrašnje političko stanje u Srbiji nažalost, za sada ne pruža nadu da bi naša zemlja nakon deset godina pristupnih pregovora mogla da bude spremna za naredni krug proširenja.

Autor je profesor Međunarodnog javnog prava i Evropskog prava i bivši ambasador Srbije u Lisabonu i Briselu

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.