Srećko Mihailović o aktuelnim izborima, predizbornom lopovluku i opoziciji u "balonu"

Vrlo je verovatno da će proevropska opozicija imati većinu glasova u Beogradu, a verovatno i u još nekim većim gradovima. „Proglas“ je iznenadio vlast, i ako ostanu dosledni sebi, oni nakon izbora neće biti politički pokret u klasičnom smislu reči, ali će biti jedna politička snaga koja je prisutna na političkoj sceni. U ovoj zemlji se precenjuje obim uticaja izbornih krađa na izborni rezultat. Sve te vrste predizbornog lopovluka su mnogo obimnije i značajnije za izborni ishod, nego ono što se dešava na sam dan izbora. Moj utisak je da ova današnja opozicija ima veoma lošu komunikaciju sa svima onima koji su izvan njihovog neposrednog okruženja i "balona" u kojem se kreću, za razliku od SNS koji ume da razgovara sa ljudima koji su na ulici, na pijaci i to čine redovno i zloupotrebljavaju, naveo je sociolog i istraživač javnog mnjenja Srećko Mihailović za podkast Medija centar i Gravitacija, i istakao da su kod nas političke partije  kanal društvenog napredovanja, te da je danas važnije da budeš pristalica partije nego da završiš fakultet.

„Kada je reč o prognozi, moja prognoza za prethodne beogradske izbore je bila loša jer nisam očekivao da će u postizbornom vremenu doći do ovog obrta, da oni koji su dobili više glasova od svog glavnog oponenta, ostanu bez vlasti. Kod nas nije toliko bitna predizborna koalicija, koliko je bitna postizborna koalicija. Ako imamo u partijskom sistemu takvu partiju koja je akumulirala svo društveno bogatstvo i svu društvenu moć i da može da radi šta hoće, onda ona može u postizbornom vremenu da manipuliše postizbornim rezultatatom i izbornom voljom birača, jer tom manipulacijom ona stvara mogućnost da na vlast dođu oni koji po mišljenju birača nisu to zaslužili“, rekao je Mihailović.

Pitanje iz Medija centra za Srećka Mihailovića postavio je politikolog Boban Stojanović: S obzirom da ste prethodne beogradske izbore gotovo pogodili procente vlasti i opozicije, međutim, s obzirom da to nije uspelo da se pretvori u iste procente mandata u odosima vlasti i opozicije, da li mislite da će to biti ključni faktor i nakon izbora 17. decembra? Odnosno, da li opet može da se desi da opozicija ima više glasova, ali manje mandata?

„Vrlo je verovatno da će proevropska opozicija imati većinu glasova u Beogradu, a verovatno i u još nekim većim gradovima. To znači da ta opozicija može i u onom postizbornom periodu da sačuva jedinstvo i da konačno dode do vlasti. Međutim, može se desiti da može da ima većinu ako svojim glasovima pridruži i glasove koje osvoji "desna nejedinstvena politička scena". Ukoliko se to desi, da je neophodna i desna strana da bi se imala većina, moguće je da se u tome i ne uspe i da će neke stranke sa desne strane privući oficijelna desnica. Pat poziciju u glasovima SNS će iskoristi da privuče stranke sa desnice ili iz proevropskih partija na svoju stranu i da tako formira ponovo svoju vlast u Beogradu“, kazao je Mihailović.

Komentarišući izjavu Aleksandra Vučića da više neće biti predsednik Srbije ako lista "Srbija ne sme da stane" izgubi na izborima, Mihailović kaže da će sadašnju moć i dalje imati u rukama: 

„Da budem ciničan i grub, Vučić može da bude i "babasera" u nekom parku, ali on će sadašnju moć i dalje imati u rukama. Dakle, nije bitno na kom položaju je on u ovom društvu, već je bitan njegov odnos prema svojim vazalima i svojim navijačima. To nije plašenje biračkog tela, to je ucena“. 

Mihailović smatra da je „ProGlas“ iznenadio vlast.

„Ja u poslednjih 35 godina imam loše mišljenje o intelektualcima i njihovom političkom aktivitetu. Bojim se da su oni naneli više štete nego koristi i "ProGlas" je gotovo jedan od prvih slučajeva gde su intelektualci našli za shodno da se aktiviraju na veoma jasnom programu bez dubokih opredeljivanja za "ove" ili "one", već opredeljivanja za politički aktivizam, za izbornu participaciju, a protiv apstinencije. Ako ostanu dosledni sebi, oni nakon izbora neće biti politički pokret u klasičnom smislu reči, ali će biti jedna politička snaga koja je prisutna na političkoj sceni i koja će se povremeno pojavljivati, što spontano, što sa tačno određenom namerom i to više odgovara sastavu ljudi koji su se pridružili inicijativi“.

Na pitanje da  li će građani Srbije Svetog Nikolu čekati u domovima ili na ulicama, Mihailović navodi da se u ovoj zemlji precenjuje obim uticaja izbornih krađa na izborni rezultat.

„To se dešavalo i još uvek može delimično da se desi na osnovu zloupotrebe dva rezervoara glasova, jedan rezervoar su birači sa Kosova, a drugi su birači koji glasaju u inostranstvu. Moguća je i zloupotreba biračkih odbora, da oni jednostavno potplate nekog iz opozicije i da im on omogući da "smućkaju" rezultate. Ali ukupno, to je mnogo manji obim gubitka glasova, nego onaj obim koji nastaje ucenom birača i svakojakim pritiskom na birače da glasaju za SNS. Sve te vrste predizbornog lopovluka su mnogo obimnije i značajnije za izborni ishod, nego ono što se dešava na sam dan izbora“, smatra sagovornik podkasta Gravitacija.

Politikog Boban Stojanović je Mihailovića upitao i da li kao istraživač javnog mnjenja poseduje podatak koliko izborne kampanje utiču na birače i koliko je čvrsta biračka odluka pre izborne kampanje, odnosno da li i koliko su promene u raspoloženju javnog mnjenja pod uticajem formalne izborne kampanje koja traje 45 dana. 

„Jedna četvrtina biračkog tela fomira svoje mišljenje u poslednjih sto dana uoči izbora. Ne možemo tačno utvrditi obim pritiska, ucena, izbornih krađa i svega onoga što čini izbornu patologiju, a to nam je neodvojivo od normalnog uticaja. Ako to posmatramo u celini-normalna kampanja plus ucenjivačka kampanja, onda je uticaj kampanje na izborni rezultat veoma visok, a ako uzmemo samo standarnu kampanju, moje mišljenje koje nije istraživački potkrepljeno je da je taj uticaj znatno manji nego što se inače misli“, rekao je Mihailović.

 

Na pitanje kako ocenjuje dosadašnji tok kampanje, Mihailovć navodi: „Utisak je da ova današnja opozicija ima veoma lošu komunikaciju sa svima onima koji su izvan njihovog neposrednog okruženja i "balona" u kojem se kreću, za razliku od SNS koji ume da razgovara sa ljudima koji su na ulici, na pijaci i to čine redovno i zloupotrebljavaju“, dodajući da su kod nas političke partije kanal društvenog napredovanja, vertikalne socijalne pokretljivosti,te da je danas važnije da budeš pristalica partije nego da završiš fakultet."

"Mi politiku shvatamo kao kafansku svađu, a ne kao pitanje komunikacije, dijaloga, pitanje razgovora. Mislimo da je korisnija politička svađa od političkog dijaloga, i može čovek nekako i razumeti da to važi za odnos između ova dva različita bloka, dok je neverovatno da se taj "način komuniciranja" koristi i u razgovorima unutar političkog saveza ili koalicije“, ističe Mihailović.

O današnjim sindikatima Mihajlović je rekao da se ponašaju isto kao i stranke nacionalnih manjina.

„Oni su uz vlast jer jedino tako smatraju da mogu da zaštite svoje interese, bolje nego da su u opoziciji jer bi tada imali s one druge strane protivnika sa kojim ne mogu da izađu na kraj. Koliko je to opravdano vidim po socijalnom dijalogu, gde se sve dešava onako kako vlast hoće ili onako kako Vučić hoće. Dakle, sindikati nemaju pravi odgovor na ovo stanje stvari, i da sindikalni vrh ima neku vrstu odgovora, pitanje je koliko bi bilo podržano od svog članstva“, ocenio je Mihailović.