Srbija i Kosovo: Vreme je za promenu pristupa - sve strane moraju dobiti nešto

Medija centar Beograd/13. oktobar 2023.

Imenovanje Džejmsa O‘Brajana je dobra prilika za region, pa i za Srbiju, da dobije nekoga ko će se u Vašingtonu zalagati za aktivniji pristup Amerike regionu, uz više naglaska na "šargarepu" nego na "štap", koji se pokazalo da nije dugoročno delotvoran. Kada su Amerikanci pokušavali da prelome preko kolena, kao 2008. sa priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, nisu uspeli da brzinski reše pristup, nego su samo doprineli zamrznutom konfliku i dugoročnim tenzijama. Sada je vreme za promenu pristupa, uz više konkretnih obećanja i više pragmatizma, računajući na to da sve strane moraju dobiti nešto, navodi za Medija centar Beograd Milan Krstić, docent na Fakultetu političkih nauka.

Krstić je pri mišljenju da do sankcija prema Srbiji neće doći, ali da će se nastaviti pritisci na Beograd da kazni odgovorne, što je već započeto protekle nedelje.

„Takođe, biće i pritisaka na Beograd da se naprave kompromisi kako bi se izašlo iz pat pozicije na severu Kosova - verovatno prevashodno u pogledu izlaska Srba na eventualne ponovljene lokalne izbore. No, za tango je potrebno dvoje jer strana čija saglasnost konstantno nedostaje za kompromis je vlast u Prištini, koja je nedavno u Briselu odbacila i dogovor oko implementacije briselsko-ohridskog sporazuma, bez obzira što deluje da tim sporazumom Priština dobija relativno više od Beograda. Zbog toga ne verujem u uvođenje sankcija Beogradu, koje bi samo antagonizovale javno mnjenje u Srbiji u ovom delikatnom trenutku, a ne deluje mi da bi imale efekte“, ističe sagovornik Medija centra.

Prema njegovim rečima, čak  i ukoliko dođe do nekakvih simboličkih mera, one će mnogo više ličiti na one koje se trenutno upotrebljavaju prema Prištini.

„Reč je, dakle, o merama poput diplomatske izolacije, ili maksimalno o zamrzavanju određene ekonomske pomoći ili privremenom stopiranju ionako prilično sporog puta ka EU. No, ne deluje mi ni da će ovakve simboličke mere biti upotrebljene, osim ukoliko ne dođe do dalje eskalacije u narednom periodu“, navodi docent FPN-a.

Naš sagovornik smatra da oružani sukob nije realan, dok je KFOR na Kosovu.

„Međutim, kako bi se smanjila mogućnost da dođe do eskalacije, bitno je da se postigne političko rešenje, koje podrazumeva i formiranje Zajednice srpskih opština, a nakon toga i povratak Srba u institucije. Do tada, mišljenja sam da bi KFOR trebalo da preuzme potpunu bezbednosnu kontrolu nad severom Kosova, kako bi se isključila mogućnost neželjenih sukoba. Ponašanje kosovske policije, naročito specijalaca ROSU koje je Kurtijeva Vlada tendenciozno rasporedila po severu, konstantno podiže nivo napetosti i dovodi do stvaranja zapaljive atmosfere. Ukoliko Priština ne želi sama da to promeni, KFOR ima sve mehanizme koji su mu potrebni da samostalno preuzme kontrolu nad situacijom“, smatra Krstić.

Upitan da li ovakav status quo najbolje odgovara Moskvi, koja kroz destabilizaciju Kosova utiče na nestabilnost čitavog Zapadnog Balkana, Krstić kaže da je vlast u Beogradu svesna da je Moskva geopolitički izolovana od Zapadnog Balkana, naročito od početka rata u Ukrajini i da se zbog toga sigurno neće aktivno okretati Moskvi ni u ovom trenutku, iako će nastojati da očuva svoju poziciju, koja podrazumeva neuvođenje sankcija prema Ruskoj Federaciji.

„Beograd pokušava da kroz saradnju sa Ukrajinom na raznim poljima, te kroz usaglašavanje sa političko-deklarativnim osudama Rusije u međunarodnim organizacijama, signalizira da je principijelno na istoj strani kao i Zapad u pogledu rata u Ukrajini, ali da u isto vreme ne uvede sankcije Moskvi. Za sada je ova politika uspešna, mada nesumnjivo povećava očekivanja Zapada da Beograd popusti u dijalogu sa Prištinom, kao vid demonstriranja svoje kooperativnosti i kompenzacije za neusklađivanje sa sankcijama EU prema Rusiji“, objašnjava Krstić.

Naš sagovornik smatra da potpisano u Briselu i na Ohridu početkom ove godine više koristi Prištini, nego Beogradu.

„Priština treba da implementira sve ranije dogovoreno, a Beograd ne samo da implementira do sada neispunjeno, već i da pruži još jednu koncesiju, a to je ćutnja na apliciranje Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama. Uprkos tome, Priština je ta koja primarno odbija ovakav dogovor, što je pokazatelj radikalnosti aktuelne vlasti u Prištini. Naravno, to ne znači da se neko u Beogradu ne raduje takvom ishodu. Mislim da je za ozbiljan kompromis potrebno i vreme, ali i shvatanje obe strane da niko ne može dobiti sve što želi. Trenutno smo daleko od odustajanja od maksimalističke agende“, navodi sagovornik Medija centra.

Džejms O‘Brajan je imenovan za novog pomoćnika državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja i biće nadređeni Gabrijelu Eskobaru, izaslaniku SAD za Zapadni Balkan, a docent Krstić ističe da je OBrajan je iskusni diplomata.

„Svedoci iz Rambujea, poput člana naše delegacije Vladana Kutlešića, isticali su kako je on tada bio najkooperativniji i kako je zaista pokušavao da postigne kompromis, za razliku od njegove tadašnje šefice Madlen Olbrajt. Njegovo ime je povezivano i sa pokretanjem projekta Otvoreni Balkan, koji se tada zvao Mali Šengen. Sve u svemu, verujem da je njegovo imenovanje dobra prilika za region, pa i za Srbiju, da dobije nekoga ko će se u Vašingtonu zalagati za aktivniji pristup Amerike regionu, uz više naglaska na "šargarepu" nego na "štap", koji se pokazalo da nije dugoročno delotvoran. Kada su Amerikanci pokušavali da prelome preko kolena, kao 2008. sa priznanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, nisu uspeli da brzinski reše pristup, nego su samo doprineli zamrznutom konfliku i dugoročnim tenzijama. Sada je vreme za promenu pristupa, uz više konkretnih obećanja i više pragmatizma, računajući na to da sve strane moraju dobiti nešto“, zaključio je Krstić.