Referendum u Šapcu
Građani odlučuju o svojim prioritetima
“Mi znamo zašto glasamo, znamo gde naši novci odlaze, zato se i porez slađe plaća!” Iako ova rečenica zvuči kao slogan kojim bi, u nekoj izbornoj kampanji, moglo dobro da se iskomunicira sa narodom, da se pokaže kako se osluškuju njegove potrebe, da mu se nude rešenja i odgovarajuća dobit – u, recimo, nekoj uređenoj državi poput Švajcarske, ovo su ipak reči izgovorene u Srbiji. U Mačvi. Tačnije, u selu Slepčević, u opštini Šabac. Izrekao ih je Slavko Ivanić, predsednik jedne od nekoliko šabačkih mesnih zajednica koju smo posetili u vreme održavanja referenduma. Jedinstvenog u Srbiji.
Trećeg dana decembra, u godini na izmaku, meštani u 24 šabačka sela izašli su na birališta. Ali, ne da bi glasali za političare ili njihove stranke, već da odluče koji će projekti biti finansirani novcem koji je prikupljen od poreza na imovinu u njihovim mestima. Kao uvertira neposrednom izjašnjavanju građana prethodila je odluka koju je Skupština grada Šapca donela još 2015. godine - da se sav novac koji se prikupi od poreza na imovinu u seoskim i prigradskim mesnim zajednicama, umesto u opštinsku, vraća upravo u kase tih mesnih zajednica. Potom ga meštani troše za sopstvene, seoske, potrebe - po prioritetime koje samostalno odrede.
Prema rečima Nebojše Zelenovića, gradonačelnika Šapca, najbolja gradska uprava je - samouprava. A samouprava je onda kad građani sami odlučuju o tome šta je za njih najvažnije. Oni to znaju najbolje i samo im je potrebno omogućiti da se opredele na najdemokratskiji mogući način - neposrednim izjašnjavanjem. Slično kao u Švajcarskoj.
Biraju - ne lidera, ne političku partiju, već glasaju za svoje ideje i svoje projekte: „Kad sami odlučuju, ljudi donose dobre odluke, ali u dugoj istoriji Srbije to se, nažalost, nikad nije desilo. Ovo je prvi put i 3. decembar 2017. godine biće upisan kao poseban dan u istoriji našeg grada. Građani ne odlučuju o nečemu što ne mogu ni da vide, ni da dotaknu, ovo je vrlo životna i jasna stvar. Donose, dakle, odluke o onome što su sami predložili, u koje svrhe će potrošiti novac kojim raspolažu, šta im je zapravo najbitnije. Imamo ideje i predloge, imamo budžet za to i samo smo još čekali izraz prave narodne volje“, istakao je Zelenović.
Da je ovo izuzetno značajan momenat, ne samo za Šabac, već može da posluži kao primer i ostalim lokalnim samoupravama u Srbiji, potvrđuje i Slavko Ivanić, predsednik Mesne zajednice Slepčević: “Ovo je zaista istorijski trenutak i nama je drago što smo baš mi deo te pozitivne istorije. Činjenica da građani odlučuju o svom novcu, a ne neko iz centrale, niti iz Beograda, niti iz Šapca, vredna je hvale. Smatram da je odluka koju je gradonačelnik Šapca, zajedno sa odbornicima grada, doneo veoma hrabara i mudra. Iskoračili su toliko daleko da su meštanima svih mesnih zajednica jednostavno prepustili da oni odlučuju o svom novcu. I to je fantastična stvar. Jer, naravno, mi najbolje znamo svoje potrebe, šta možemo da uradimo sa tim novcem i kako njim da raspolažemo.”
Ivanićevo mišljenje deli i Milan Ivanović, predsednik Mesne zajednice Tabanović, objašnjavajući da su neki meštani ipak bili skeptični kad je u pitanju referendum:
“Narod je bio malo nepoverljiv i nije mislio da će do ovog trenutka doći. U birački spisak upisano je 522 glasača. U našem selu glasalo se za predloge članova Saveta mesne zajednice, koji su jednoglasno podržani. Najveća investicija je izgradnja crkve, jer smo jedino selo u Mačvi koje nema crkvu. Ostali predlozi vezani su za naše tekuće obaveze – da pomognemo lokalnom fudbalskom klubu, renoviramo svlačionice, već tradicionalno kupujemo deci paketiće za Srpsku novu godinu, da pomognemo realizaciju seoskih olimpijskih igara. Ali, kao što sam rekao, to su nam i onako redovne obaveze. A zvanični projekat je izgradnja crkve.”
Važno je napomenuti da su na “šabačkim izborima” svi mogli da glasaju, ali da predlažu ideje imali su pravo samo meštani koji su platili porez. Na glasačkim listićima pribeleženi su projekti meštana i saveta mesnih zajednica i iznos sredstava kojim raspolažu. Zadatak građana je bio da zaokruživanjem odrede koji predlozi su prioriteti za njihovo selo.
Crkva, balon sala, ambulanta, bunar, vaga, škole, putevi - bili su samo neki od predloga koje su meštani kandidovali za izbore u svom selu. U Donjoj Rumskoj opredelili su se da se novac od poreza troši za uređenje prilaza groblju. U Duvaništu, za uređenje školskog dvorišta, u Drenovcu su odlučili da najviše sredstava ulože u sređivanje atarskih puteva. U nekim mesnim zajednicama je bilo više predlagača tako da je došlo do ukrštanja projekata. Važno je samo da kada se predlozi saberu, zbir zaokruženih predloga ne prelazi iznos kojim ta mesna zajednica raspolaže.
Slavko Ivanić nam je objasnio koje predloge su meštani Slepčevića mogli da zaokruže i koliko novca je za njih izdvojeno: “Za izgradnju trafostanice od centra sela prema Duvaništu, susednom selu, izdvojili smo milion dinara. Tu je 65 domaćinstava koji imaju veoma lošu struju. Oni u večernjim satima, pogotovo u zimskim uslovima, ne mogu ni televiziju da gledaju. Zatim, milion dinara za asfaltiranje ulice dužine kilometer i petsto metara, 150.000 dinara za održavanje seoskog groblja, to jest, košenje, 100.000 smo dali lokalnom fudbalskom klubu, 40.000 kulturno-umetničkom društvu i 135.000 smo izdvojili za adaptaciju stare škole u kojoj pomenuto kulturno-umetničko društvo vežba.”
S obzirom na činjenicu da se glasanje ovog tipa po prvi put organizovalo u Srbiji, izlaznost od 40 odsto od upisanih građana i više je nego dobra. “Poručujem meštanima koji su izašli na izbore da će izglasani projekti ući u budžet grada Šapca za sledeću godinu i da će svi biti završeni u prvoj polovini 2018. Od januara krećemo da radimo da bismo do kraja maja uradili sve. Onda bismo u maju ili junu pokrenuli novi ciklus. Važno je da novi ciklus počne tek onda kada građani vide da je nešto urađeno. Oni i sada ne veruju da će se sve to desiti, ali ja garantujem da hoće. Naredne godine planiramo da uključimo svih 60 mesnih zajednica sa teritorije Šapca, čime ćemo obuhvatiti više od 100.000 Šapčana”, zaključio je Zelenović. Bez sumnje, građani Šapca imaju velike šanse da žive kao Švajcarci. Iako, još uvek ne po standardu, ono barem po kulturi, uređenosti, načelima i demokratskim procedurama - da se transparetno zna na šta se troše njihova sredstva.
Dve godine direktne demokratije
U protekle dve godine, domaćinski se raspolagalo novcem koji je vraćen u seoske budžete, a sam Grad je na svaki uloženi dinar mesne zajednice, za projekte rekonstrukcija i izgradnje, davao i po nekoliko puta više iz gradske kase. Tako su, u selima, rekonstruisani kulturni centri, ulagano je komunalnu i putnu infrastrukturu, uređenje centara sela, u sportske objekte, sređivanje groblja...