Problemi u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja- da li su nove izmene Zakona rešenje?
Za Medija centar Beograd piše Kristina Kalajdžić/9. oktobar 2023.
Nova ovlašćenja Poverenika, kojima je uvedeno više vrsta kažnjavanja organa javne vlasti za „ćutanje“ (nepostupanje po zahtevima), odbijanje da dostave informacije od javnog značaja, kao i proaktivno (ne)objavljivanje informacija nisu pokazala značajnije efekte na unapređenje ostvarivanja prava. Kažnjavanje se još uvek ne sprovodi sistematski. Ni ove godine tokom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna nismo saznali kako da se reše višegodišnji problemi koje građani imaju prilikom pokušaja da dobiju informacije koje se odnose na rad organa javne vlasti, navodi u autorskom tekstu za Medija centar Beograd Kristina Kalajdžić iz organizacije Partneri Srbija.
Uoči Međunarodnog dana prava javnosti da zna, koji se obeležava svake godine 28. septembra, u stručnoj javnosti i medijima u fokus je još jednom stavljeno pravo na pristup informacijama od javnog značaja.
Predstavnici institucije Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (Poverenik), koja se bavi zaštitom prava na pristup informacijama ponovo su ukazali na sistemsku zloupotrebu prava sa kojom se susreću u praksi. Radi se o situaciji nastaloj usled promene stava Upravnog suda po kome tražioci informacija i žalioci imaju prava na naknadu troškova u postupku zaštite prava pred sudom. Ovo je navelo nekoliko grupa advokata i drugih lica da u prethodnih godinu dana pošalje hiljade zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, a zatim i hiljade žalbi instituciji Poverenika, nakon čega su po protoku roka za postupanje Poverenika, ukoliko nije bilo postupanja, pokretali postupke pred Upravnim sudom. Cilj je kako se iz institucije Poverenika navodi, bila naplata troškova pred Upravnim sudom, a po rečima Poverenika do kraja septembra je po ovom osnovu naloženo da se naplati 22,000,000, dinara.
Veoma je važno napomenuti da je Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja bio u procesu izmena i dopuna pet godina, te da je izmenjeni Zakon počeo sa primenom u februaru 2022. godine. Danas, godinu i po dana kasnije, situacija u primeni Zakona nije bolja, već se pogoršala usled navedenih zloupotreba koje parališu rad institucije Poverenika, te "osim astronomske štete po javni budžet (novac svih građana – poreskih obveznika) uništavaju i samo pravo na pristup informacijama, njegov duh, svrha i uloga u otvorenom, demokratskom i transparentnom društvu". Zbog ove situacije, jedan od predloga koji se sve više pominje u javnosti, a dolazi i iz institucije Poverenika, je nova izmena Zakona.
Radi potpune slike važno je istaći još nekoliko okolnosti. Organizacije civilnog sektora i strukovna udruženja pet godina su pozivale da se proces izmena Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja iskoristi da se zaista reše problemi koji postoje u primeni Zakona. Međutim, iako je Zakon doneo neka dobra rešenja, poput uvođenja novih obveznika Zakona, proširenih ovlašćenja Poverenika u situacijama kada institucije ignorišu zahteve za dostavljanje informacija od javnog značaja, nisu rešeni višegodišnji problemi u ostvarivanju prava građana na pristup informacijama. Pre svega, nisu adekvatno rešeni problemi neefikasnosti nadzora, blage kaznene politike, nemogućnosti da se institucije primoraju da dostave informacije koje nezakonito skrivaju, kao ni da se u funkciju stavi odredba da će Vlada sprovođenjem prinudnih mera pomoći izvršenje Poverenikovih rešenja.
Danas, posle svega godinu i po dana od primene Zakona, pominju se nove izmene Zakona, a jedno od rešenja koje se predlaže je i ukidanje naknade troškova žalilaca u postupku pred Upravnim sudom za zaštitu prava na pristup informacijama od javnog značaja, zbog zlonamernog ponašanja pojedinaca.
Na taj način bi se relativno brzo rešio problem nastao u praksi, međutim treba uzeti u obzir i druge moguće efekte ovakvog rešenja. Naknada troškova o kojoj je reč, se odnosi na angažovanje advokata da u ime lica vodi postupak pred sudom. Navedenom izmenom zakona, građanima bi se uskratilo pravo na pravično suđenje, odnosno pristup sudu. Evropski sud za ljudska prava više puta je stao na stanovište da je ovakva praksa kršenje ljudskih prava, zbog čega su tužene države morale da izmene ovakvu praksu. Pored navedenog, možda je mnogo važnije sledeće. U državama koje nemaju razvijene i nezavisne institucije i gde ne postoji demokratska kultura, kao što je slučaj sa Srbijom, u svakom zakonu je moguće pronaći rupu za zadovoljenje ličnog interesa. Pitanje je, da li bi izmene Zakona sprečile zlonamerne da nađu drugi način da Zakon zloupotrebe. U vezi sa problemom zlonamernih advokata, stav bi pre svega trebalo da zauzme Advokatska komora Srbije i kazni kolege koji zloupotrebljavaju Zakon za pribavljanje lične koristi. Stoga fokus treba staviti na njih i njihovo ignorisanje očiglednog korova koji dozvoljavaju da cveta.
U međuvremenu nije urađeno dovoljno kako bi se u praksi zaista zaštitilo pravo građana na pristup informacijama od javnog značaja. Nova ovlašćenja Poverenika, kojima je uvedeno više vrsta kažnjavanja organa javne vlasti za „ćutanje“ (nepostupanje po zahtevima), odbijanje da dostave informacije od javnog značaja, kao i proaktivno (ne)objavljivanje informacija nisu pokazala značajnije efekte na unapređenje ostvarivanja prava. Kažnjavanje se još uvek ne sprovodi sistematski. To najbolje pokazuju podaci iz Godišnjeg izveštaja Poverenika za 2022. godinu. U izveštaju se navodi da u 157 slučajeva organi javne vlasti nisu postupili po obavezujućem rešenju Poverenika, paralelno sa tim Poverenik je pokrenuo svega 3 postupka pred prekršajnim sudovima za ovu vrstu prekršaj. Stiče se utisak da Poverenik i dalje pre bira da upozori organe javne vlasti nego da ih kazni, iako se radi o kršenju zakonu koji postoji još od 2004. godine. To vidimo još na jednom primeru iz Izveštaja. Neredovno ažuriranje informatora o radu takođe predstavlja prekršaj po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a iako veliki broj organa javne vlasti nije još uvek objavio Informator na portalu Poverenika, a deo njih ga nije u skladu sa Zakonom ažurirao, za ovaj prekršaj u 2022. godini nije bilo pokrenutih prekršajnih postupaka.
Važno je naglasiti, da obaveze za organe javne vlasti nisu nove, može se reći da su izmenama zakona proširene, međutim ne može se govoriti o novinama za koje je potrebno više godina institucijama da se prilagode. Na kraju krajeva, izmene zakona nisu stupile na snagu odmah, već nakon 3 meseca, što je bilo više nego dovoljno da se organi javne vlasti upoznaju sa izmenama.
Pored navedenog, organizacija Partneri Srbija više puta je isticala praksu Poverenika da po nekoliko puta vraća isti predmet na izjašnjenje prvostepenom organu, u postupku žalbe. Ovakvim postupanjem se žalbeni postupak produžava, od tražioca informacija se traži da izjavljuje više žalbi u vezi sa istim zahtevom, zbog čega se nalazi u nepovoljnom položaju u odnosu na instituciju od koje je tražena informacija i službu Poverenika, koja onda takođe po nekoliko puta postupa po istom predmetu. Zbog čega je nejasno zašto Poverenik pribegava ovoj praksi, kada je opšte poznato da služba Poverenika posluje sa manjkom ljudskih kapaciteta, kao i da ima veliki broj zaostalih predmeta.
Ni ove godine tokom obeležavanja Međunarodnog dana prava javnosti da zna nismo saznali kako da se reše višegodišnji problemi koje građani imaju prilikom pokušaja da dobiju informacije koje se odnose na rad organa javne vlasti. Postavlja se pitanje da li bi izmena pojedinih članova Zakona doprinela unapređenju, ako ne postoji politička volja da se Zakon u potpunosti primenjuje? Organizacija Partneri Srbija aktivno je učestvovala u procesu izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i zajedno sa nizom drugih organizacija se kroz ovaj postupak borila da se sačuva bar dostignuti nivo prava u ovoj oblasti. Stoga smatramo da ne treba ulaziti u nove izmene Zakona, ukoliko one nemaju potencijal da se suštinski unapredi stanje u ovoj oblasti i reše dugogodišnji problemi u primeni Zakona. U Srbiji nisu problem zakoni, već nedostatak njihove primene, i stoga pozivamo sve institucije da svoje napore usmere u pravcu obezbeđivanja bolje primene ovog Zakona.
Autorka je istraživačica i projektna koordinatorka u Partneri Srbija