Privredno-turistički centar zapadne Srbije

Nesumnjivo je da Užice u budućnosti očekuju velike infrastrukturne i kapitalne investicije koje će doprineti njegovom turističkom i poslovnom razvoju

Bio je Titov omiljeni grad i prva oslobođena teritorija u okupranoj Evropi, zavičaj velikih umetnika i sportista, mesto gde spremanje komplet lepinje predstavlja kult. Netaknuta priroda i lepo planinsko okruženje sa ogromnim turističim potencijalom, samo su neke od stvari koje posetioci mogu videti u Užicu, najvećem gradu zapadne Srbije.
Osim što predstavlja privredni centar Zlatiborskog okruga, Užice je i jedan od gradova sa najvećim turističkim potencijalom u Srbiji. Povoljan geografski položaj, određen blizinom velikih turističkih centara kao što su Zlatibor, Tara, Mokra Gora, Zlatar, Golija i jezero Perućac, čine ovaj grad interesantnom destinacijom, kako domaćim, tako i sve većem broju stranih turista. Da ove prednosti mohu da budu I razvojnih mogućnosti, pokazuje i činjenica da je prošle godine započeta revitalizacija srednjevekovnog utvrđenja - Stari grad. Obnova, koja se ralizuje po projektu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kraljevo i uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i informisanja, izvodiće se fazno, a do sada je realizovana prva od ukupno tri faze. Troškovi projekta, prema procenama, trebalo bi da iznose oko 70 miliona dinara, računajući i dosadašnjih 5,7 miliona utrošenih u prvoj fazi. Do sada je završena konzervacija gornjeg i delimično srednjeg grada, postavljena zaštitna ograda i signalizacija sa putokazima za kretanje posetilaca. Očekuje se da do kraja radova bude izvršena potpuna konzervacija srednjeg grada, rekonstrukcija ulaza na tvrđavu i radovi na Vodenoj kuli. Namera je da utvrđenje velmože Nikole Altomanovića učini jedinstvenim kulturno - istorijskim odredištem, ali i da ga komercijalizuje dodatnim turističkim sadržajima, te su u tu svrhu angažovani filmski reditelj Emir Kusturica i arhitekta Branislav Mitrović. Oni su deo tima koji radi na izradi idejnog rešenja za celokupan prostor na osnovu kojeg će se izvršiti rekontrukcija Starog grada. Zamisao, da se pored radova na samoj tvrđavi, uporedo radi i na osavremenjivanju kompletnog ambijenta oko nje, rezultirala je velikim brojem predloga. Posebno se izdvajaju ideje kao što su podizanje hotela u blizini citadele, izgradnja pešačkog mosta koji bi spajao magistralni put sa utvrđenjem na brdu i lifta koji bi prilaz tvrđavi sa šetališta u njenom podnožju učinio pristupačnijim. Pored toga što bi olakšao pristup posetiocima, lift bi omogućio i povezivanje ovog istorijskog zdanja sa još jednim značajnim simbolom Užica, a to je mala hidroelektrana “Pod gradom”, na obali reke Đetinje. U pitanju je prva hidrocentrala podignuta po Teslinim principima polifaznih struja u Evropi, a druga u svetu, koja je počela sa radom svega pet godina nakon izgradnje iste takve na reci Nijagari u Americi.
Obnova Starog grada nesumnjivo doprinosi poboljšanju turstičke ponude Užica, a kako bi ona bila kompletna, turističku ponudu tvrđave zaokružiće putovanje starom trasom „ćirine pruge” i obilaskom Staparske gradine, sedam kilometara uzvodno kanjonom reke Đetinje. Prolazak klisurom pruža nezaboravan doživljaj svim posetiocima, jer je upravo tu, gde je nekada saobraćao čuveni voz Ćira, nastala prva zelena staza u Srbiji. Pretvaranje starih uzanih pruga u zelenu zonu dugu dvanaest kilometara, ispresecanu tunelima, koja se proteže od Gradske plaže do jezera Vrutci, učinilo je ovaj predeo pravom oazom za sve njegove goste.
Osim ambijenta koji pružaju prirodne lepote kanjona reke Đetinja, putovanje zelenom stazom omogućava zaljubljenicima u prirodu aktivan odmor kroz različite vidove rekreacije, kao što su šetnja, orijentaciono kretanje, brzo hodanje i biciklizam. Sama reka izuzetno je bogata salmonidnim vrstame ribe, kao što su mladica, pastrmka i lipljen, dok oko nje obitavaju i retke vrste lepitra, što predstavlja pravi raj za sve ljubitelje sportskog ribolova. Kako bi staza bila pristupačna, na samom početku izgrađena je lift platforma, koja obezbeđuje jednostavniji prilaz svim posetiocima, dok su im tokom samog putovanja na raspolaganju klupe za odmor, sprave za vežbanje, uređena kupališta i izletišta u Steparskoj banji, gde postoje bazeni ispunjeni vodom sa termalnih izvora. Na lepotu nastalu umećem prirode i brižnim odnosom čoveka, ni Evropa nije ostala imuna, proglasivši jesenas ovo područje za drugu najatraktivniju „Zelenu stazu“ u ovom delu sveta.
Među prirodnim karaktersitikama užičkog kraja značajno mesto zauzima i Potpećka pećina, kao zakonom zaštićen spomenik prirode. Ova pećina, poznata po svom jedinstvenom ulazu nalik potkovici, obiluje velikim brojem stalaktita i stalagmita, ukrasa čiji oblici podsećaju na zmajeve, kamile, orlove, sove i ribe. Posetiocima su naročito interesantne dvorane Zmajeva, Don Kihot, Snežana i sedam patuljaka, kao i skelet pećinskog medveda. Iz pećine, u kojoj je temperatura samo 9 stepeni, izbijaju dva vrela koja čine dva kilometra dugu reku Petnicu. Potpećka pećina najznačajniji je speleološki lokalitet zapadne Srbije i jedna od svega pet pećina u Srbiji uređenih za turističku posetu, koju godišnje poseti više desetina hiljada turista.
Jedan od prioriteta razvoja grada i opštine u narednim godinama biće uređenje užeg jezgra grada i modernizacija mostova na Đetinji. Rekonstrukcija Malog parka samo je jedna u nizu promena koja će stvoriti potpuno drugačiji ambijent u samom centru. Namera je da ova zelena površina, kao jedno od omiljenih šetališta i mesta za odmor i rekreaciju građana, dobije i ulogu info zone. U narednom periodu planira se i ulepšavanje određenih delova Gradskog trga i glavne ulice, kao i uređenje trotoara od zelene pijace do robne kuće Beograd, ispred Belog dvora i Crne dame. Šest mostova na potezu od Velikog parka do Starog železničkog mosta na plaži dobiće savremeniji izgled i veću funkcionalost. Nakon rekonstrukcije Trgovačkog mosta, u planu su radovi i na Mostu Kralja Aleksandra, Komunikativnom, Rekreativnom, Mostu tehika i Relaks mostu. Planirani radovi su za sada na nivou idejnih rešenja, dok će odluka o njihovom konačnom izgledu biti doneta nakon razgovora sa građanima.
Osim turizma, potencijali Užica leže i u njegovoj privredi, koja je zdrava, konkurentna i izvozno orijentisana. Već duži niz godina ovaj grad beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa inostranstvom. Najznačajnije privredne grane su prerada obojenih metala, metalska, drvna i tekstilna industrija, čija se aktivnost realizuje u okviru 11 sektora. Uzimajući u obzir izvozno orijentisan karakter užičkih kompanija, njihova radna snaga poseduje kvalitet da adekvatno odgovori najvišim standardima svetskog tržišta. Užice je jedan od pet gradova u Srbiji koji ima formiranu Slobodnu zonu. Potencijalnim investitorima na raspolaganju su grinfild i braunfild lokacije, koje im omogućavaju različite benefite i finansijske uštede. Uloga lokalne samouprave u privlačenju investicija posebno dolazi do izražaja prilikom kreiranja mikrouslova za pospešivanje razvoja biznisa, obezbeđivanja adekvatne infrastrukture i strateškog upravljanja održivim razvojem. Nesumnjivo je da Užice u budućnosti očekuju velike infrastrukturne i kapitalne investicije koje će doprineti njegovom turističkom i poslovnom razvoju.

 

Piše: Vojislav Milovančević