Predstavljanje nalaza pravne analize i istraživanja sudske prakse u Srbiji o konceptu „otuđenje od roditelja” Nasilje u porodici skriveno iza koncepta „otuđenje od roditelja“

Konferencija za novinare autonomnog ženskog centra

„Otuđenje od roditelja“ se obično definiše kao namerno ili nenamerno postupanje jednog

roditelja (najčešće majke) koje dovodi do neželjene odbojnosti deteta prema drugom roditelju

(najčešće ocu). Koncept „otuđenje od roditelja“ zasnovan je na teoriji Ričarda Gardnera, koja

je doživela kritike (čak i pristalica koncepta) zbog izostanka naučnog i empirijskog utemeljenja.

Mada ne postoji opšteprihvaćena klinička ili naučna definicija pojma „otuđenje od roditelja”,

počinioci nasilja u porodici i danas koriste „otuđenje od roditelja“ kao korisnu taktiku kako bi

zloupotrebili porodičnopravne postupke i nastavili s vršenjem nasilja.

Korišćenje koncepta „otuđenje od roditelja“ je izrazito rodno pristrasno i često se koristi

protiv majki.

Gardnerovu teoriju su odbacila lekarska, psihijatrijska i psihiološka udruženja. Svetska

zdravstvena organizacija je 2020. godine odbila predlog da uvrsti ovaj koncept u

Međunarodnu klasifikaciju bolesti. Bez obzira na to, uobičajeno je da partneri, sudovi,

veštaci i socijalni radnici opisuju majke koje se protive kontaktima deteta s nasilnim ocem ili

traže njihovo ograničenje i iskazuju zabrinutost za sigurnost dece kao osvetoljubive,

nesaradljive, podmukle, zlobne, destruktivne – otuđujuće.

Polovina do dve trećine žena koje prijavljuju nasilje biva optužena za „otuđenje”. Majke

optužene za „otuđenje” dvostruko više puta gube pravo na samostalno vršenje roditeljstva u

odnosu na očeve koji su optuženi za „otuđenje”. Tako tvrdnje o nasilju u porodici ostaju po

strani i zanemarene (kao nevredni, prošli događaji). Posledice takvog zanemarivanja mogu

biti katastrofalne, od slobodnog kontakta ili poveravanja deteta nasilnom ocu, preko

kažnjavanja majki koje ne poštuju sudske odluke, do smrti žene i/ili deteta.

Veliku ulogu u popularizaciji i zloupotrebi ovog koncepta imaju udruženja za „prava očeva“

 i„prava muškaraca“, aktivna i u Srbiji i regionu.

Kako bi se podigla svest stručne i opšte javnosti o ovom nedovoljno prepoznatom i nedovoljno

istraženom vidu nasilja prema ženama i deci, Autonomni ženski centar posvetio je niz svojih

aktivnosti istraživanju i analizi primene ovog koncepta u pravosudnom i sistemu socijalne

 zaštite u Srbiji.

Na konferenciji za medije posvećenoj povezanosti nasilja u porodici I optužbama za „otuđenje od roditelja“ govorili su:

12:00 – 12:12 Trebamo li se otuđiti od otuđenja?

• Prof. dr Anita Lauri Korajlija, Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu

12:12 – 12:35 Primena koncepta „otuđenje od roditelja” u proceni roditeljskih kapaciteta i najboljeg interesa deteta u situacijama porodičnog nasilja - analiza pravnih aspekata

• Tanja Drobnjak, advokatkinja

12:35 – 12:50 Istraživanje sudske prakse u parnicama za poveravanje dece i održavanje odnosa deteta s roditeljem s kojim ne živi – povezanost nasilja u porodici i optužbi za „otuđenje od roditelja”

• Dr Tanja Ignjatović, Autonomni ženski centar

12:50 – 13:00 Pitanja i diskusija

Razgovor moderira:

• Aleksandra Aksentijević, koordinatorka Autonomnog ženskog centra.

Konferencija za medije i prezentacija nalaza istraživanja realizuju se uz finansijsku podršku Evropske unije. Stavovi izrečeni na događaju su isključivo odgovornost Autonomnog ženskog centra i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije