Nova era za žene u poslovima sajber bezbednosti

Medija centar Beograd/15. april 2024. godine

Žene poseduju “meke” veštine, kao što su sveobuhvatan, holistički pristup poslovnoj analizi, veštine komunikacije i empatije koje doprinose pronicljivijem rešavanju problema u oblasti sajber bezbednosti. U istraživanju koje smo sproveli se navodi da se izbalansirani timovi, odnosno timovi sa jednakim brojem žena i muškaraca na istim pozicijama smatraju timovima u kojima je ostvarena bolja saradnja članova, sa manje antagonističkom atmosferom i boljim radnim okruženjem. Sa druge strane, kada govorimo o sajber napadima koji su usmereni ka ženama i deci, pomenuto istraživanje je pokazalo da su žene u odnosu na muškarce mnogo više zainteresovane da se bave odbranom od ovih napada, što ukazuje na to da bismo sa većim brojem žena u sajber  bezbednosti bili bezbedniji kada je o ovakvoj vrsti napada reč, navodi u razgovoru za beogradski Medija centar Sanja Kekić, menadžerka inicijative “Sajber putevi za žene”.

Inicijativa “Sajber putevi za žene” je predstavila izveštaj osnovnog istraživanja koje je završeno u decembru 2023. godine, a koje se bavilo stavovima i normama u Srbiji koje sprečavaju da ostvare svoju karijeru u ovoj oblasti i najavila formiranje višegodišnje radne grupe koja će razvijati profesionalne i akademske puteve za razvoj karijere žena i devojaka u oblasti sajber bezbednosti.

„Nalazi istraživanja ukazuju na to da predrasude koje feminiziraju radnu snagu u kombinaciji sa percepcijom „to je isključivo tehnički posao“ i rodno neosetljive organizacione kulture itekako utiču na to da su žene manje zastupljene u ovoj oblasti. Naime, niže plaćeni i manje cenjeni poslovi, uključujući socijalni, obrazovni i uslužni sektor, i dalje su poslovi na kojima preovladavaju žene, dok muškarci preovlađuju na bolje plaćenim i visoko cenjenim poslovima kao što poslovi u saber bezbednosti”, objašnjava naša sagovornica.

Prema njenim rečima, koreni ove pristrasnosti se nalaze u izboru obrazovnih profila, gde se mlade žene u većem broju upisuju na studije društvenih, humanističkih i umetničkih nauka, dok mladići u većem broju upisuju tehničke škole i studije inženjerstva i informacionih tehnologija.

„Sajber bezbednost se široko posmatra kao profesionalna oblast u kojoj je potrebno isključivo tehnološko/tehničko znanje, čime se od karijere u ovoj oblasti odvraćaju osobe obrazovane u „netehničkim“ profesijama gde su žene zastupljenije. Isto tako, ženama je i dalje teško da se probiju u bolje plaćenim industrijama kao što je sajber bezbednost, zbog „staklenog plafona“ i diskriminacije zasnovane na polu, tj. rodno neosetljiva institucionalna praksa i organizaciona kultura mogu uticati na ulazak žena u obrazovanje u oblasti sajber bezbednosti, kao i na rodno uravnoteženo tržište rada”, ističe sagovornica Medija centra.

Ona podseća da je sajber bezbednost relativno mlada oblast na globalnom nivou, a posebno u Srbiji.

„Naime, tek pred početak pandemije COVID-19 su se na globalnom nivou sajber napadi uvrstili među visoko rizičnim pretnjama. Sve ovo je rezultat eksponencialnog rasta broja sajber napada na globalnom nivou tokom pandemije COVID-19 koji se nastavio istom dinamikom, dok su sajber napadi postali sve sofisticiraniji. Samim tim eksponencijalno je napredovala industrija sajber bezbednosti. Nadležno ministarstvo odgovorno za oblast informacione i sajber bezbednosti je itekako svesno i usko sarađuje sa stručnjacima iz ove oblasti, kao i akademskom zajednicom, međutim, ovo je relativno mlada oblast i nažalost nije moguće za kratko vreme dostići željeni nivo otpornosti na sajber napade. Svakako, potrebna nam je mnogo viša kolektivna svest o važnosti i značaju ove oblasti u smislu očuvanja bezbednosti države, svakog pojedinačnog subjekta i stanovnika u njoj. Verujem da će i buduća Vlada imati sluha za ovu oblast u smislu postavljanja prioriteta”, kaže Kekić.

Prema njenim rečima, tim povodom je na “IMI Sajber danu” na Prirodno- matematičkom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, koji je imao za cilj informisanje studenata, a posebno studentkinja da se uključe u sajber bezbednost profesiju, predstavljen “Kratki studijski program - Sajber bezbednost“, koji će biti realizovan tokom 4 meseca u trajanju od 15 nastavnih nedelja, a časovi će se održavati u večernjim terminima u online formatu.

„Program uključuje stručnu praksu u trajanju od 90 časova u kompanijama sa kojima Univerzitet ima potpisan ugovor. Nakon završenog programa, polaznice će biti osposobljene za uloge koje zahtevaju razumevanje i ekspertizu u oblasti sajber bezbednosti, uključujući analizu rizika, odabir i implementaciju tehnoloških rešenja i koordinaciju informacione bezbednosti. Kreiranje programa prati i Program stipendiranja za studentkinje, koji ima za cilj da podstakne devojke da započnu svoj karijerni put u oblasti sajber bezbednosti. S tim u vezi, Univerzitet u Kragujevcu omogućio je jednu punu i dve polu stipendije devojkama koje su se prijavile za pohađanje novog kratkog programa“, navodi Kekić.

Naša sagovornica dodaje da je šira javnost nedovoljno upućena da je Zakon o informacionoj bezbednosti u Srbiji prvi put donet u 2016. godini, odnosno u istoj godini kada je EU uvela pravila o sajber bezbednosti.

„Tokom 2023. godine EU je Direktivom NIS2 modernizovala postojeća pravila o sajber bezbednosti kako bi bila u toku sa povećanom digitalizacijom, a i razvojem i rastom sajber pretnji i napada, proširujući obim pravila na nove sektore i subjekte, radi dodatnog poboljšanja otpornosti i kapaciteta za reagovanje na sajber incidente javnih i privatnih subjekata, nadležnih organa i EU u celini. Povod za izradu novog Zakona o informacionoj bezbednosti u Srbiji je upravo bio usklađivanje domaće regulative sa pomenutom NIS2 regulativom kako bi, kao i EU, dodatno poboljšala otpornost i kapacitete za reagovanje na sajber pretnje i incidente u Srbiji”, kaže Kekić za Medija centar.

Naša sagovornica objašnjava da postoje kulturni obrasci, odnosno „način razmišljanja“ koji uključuje i pogrešne predstave o poslovima u sajber bezbednosti.

„Na primer predstave da je posao u sajber bezbednost „bojno polje“ između dobrih i loših hakera, tj. „hakerski zanat“, a u stvari, radi se o profesionalnoj oblasti u usponu koja zahteva sistemske pristupe donosilaca odluka i menadžera. Odnosno da tržište rada u ovoj oblasti zahteva veštine rezervisane za one sa IKT, vojnom ili policijskom obrazovnom i profesionalnom pozadinom, a zapravo stručni kadar sa različitim obrazovnim i profesionalnim iskustvima - kao što su pravnici, politikolozi i psiholozi, mogu da imaju značajnu ulogu u razvoju nacionalne sajber bezbednosti”, navodi Kekić.

„Svakako, treba da budemo svesni da je, sa rastućim sajber pretnjama i napadima koji podstiču potražnju za stručnim kadrom u ovoj oblasti, neophodno prevazilaženje rodnih prepreka, kako bismo se usmerili na potražnju i promociju raznovrsne radne snage u sajber bezbednosti, a zarad otporne Srbije na sajber napade i očuvanja stabilnosti i ekonomskog rasta”, zaključila je Kekić.