MIŠLJENJA I KOMENTARI

Mladen Mrdalj: Vlast samo još nije i formalno uvela nedemokratska, autoritarna pravila
Foto: Printscreen N1

Mladen Mrdalj: Vlast samo još nije i formalno uvela nedemokratska, autoritarna pravila

Medija centar Beograd/29. novembar 2023. godine

Plašim se da će doći do nekog ozbiljnijeg incidenta, jer se vidi da je Vučić zabrinut i upravo je obećao nove talase poklanjanja novca građanima. Ukoliko proceni da ni to neće uspeti, plašim se da će inscenirati neki incident kao izgovor za destabilizaciju zbog koje bi građani progutali njegovo obećanje da će svojom čvrstom rukom povratiti stabilnost. Radi se o standardnoj proceduri narastajućih diktatora. Ukoliko ne dođe do većih incidenata, postoji šansa da će opozicija uzeti Beograd, možda još neku lokalnu samoupravu, a ako uz to dobro prođe i na državnom nivou, definitivno ćemo ući u jedan dinamičniji politički period, navodi u razgovoru za beogradski Medija centar politikolog, Mladen Mrdalj.

Prema njegovim rečima, ne postoji neka formalna granica koja deli demokratiju od nedemokratije, ali izborni proces u Srbiji je odavno ugrožen i ne može se smatrati potpuno slobodnim i poštenim.
„Obično se ovo stanje koje prepoznajemo u Srbiji naziva neliberalnom demokratijom ili izbornom autokratijom ili nekim sličnim nazivom, koji ima za cilj da dočara da vlast krši demokratska pravila, ali da još nije i formalno uvela nedemokratska, autoritarna pravila. U toj sivoj zoni formalne demokratije, a suštinske autokratije, vlast ima dovoljno materijala da glumi da je sve u redu (pre svega zato što ima prećutno odobravanje sa Zapada), dok opozicija još uvek ne može ni sebe, ni svoje glasače da ubedi da izborni proces mora biti praćen i nedemokratskim odgovorima na nedemokratske poteze vlasti. Tu mislim na mobilizaciju za proteste, pozivanje crkve, vojske i policije da otkažu poslušnost režimu, agresivniju medijsku i organizacionu kampanju, pa čak i nasilno reagovanje na nasilne provokacije vlasti, poput blokiranja štandova opozicije od strane pristalica vlasti“, smatra naš sagovornik.

Mrdalj ističe da zapadne države, a pre svega EU, nose ogromnu odgovornost, jer dopuštaju gaženje demokratije u Srbiju, u zamenu za geopolitičke i/ili energetske i/ili kosovske ustupke Vučića.

„Opozicija nema izbora: ako bojkotuje izbore provešće se kao prošli put, jer nema podrške spolja koja bi dramatizovala napuštanje skupštine. Uz to, medijski i finansijski je lakše kad je partija u skupštini. Sa druge strane, funkcionerske kampanje je nemoguće izbeći, tu će morati u budućnosti da se traži neko drugo rešenje. Ja sam već predlagao da se RTS sistem podeli, tako da RTS 1 ide vladajućoj većini, a RTS 2 opoziciji, gde bi se zakonski propisalo da obe kuće moraju imati jednake budžete. Ali, do tada se treba rešiti postojeće autoritarne vlasti. Opozicija, dakle, mora da učestvuje na izborima, ali je ovo ukrupnjavanje kakvo vidimo oko "Srbije protiv nasilja" moralo biti i ranije i jače i šire, jer se stvaranjem velikog opozicionog bloka daje nada i svim onim nezadovoljnicima po dubini sistema: pre svega u crkvi, vojsci, policiji, ali i drugim sektorima, poput Pošte i državne uprave uopšte, gde je onda sve lakše pojedincima i grupama da javno ili manje javno pomažu opoziciju“, ističe Mrdalj.

Sagovornik Medija centra smatra da ako opozicija pobedi u Beogradu na ovim izborima, to će biti velika promena i režim će biti ozbiljno ugrožen.

„Tu bi već moglo doći do nemilih scena, jer režim ne brani samo vlast, veći svoje bogatstvo i slobodu, svestan da sledeći DOS neće propustiti priliku za konačni obračun sa vladajućom strukturom iz straha da se ne ponovi naprednjačko/radikalsko/socijalistički povratak. Međutim, opozicija je već pokazala potencijal da bi, nakon eventualne pobede nad SPS/SNS koalicijom, mogla naći izgovore da uđe u koalicije sa delovima SNS i/ili SPS po istoj političkoj računici koja je nagonila DSS i DS da sarađuju sa SPS“, navodi Mrdalj.

Po njegovoj oceni odavno se vidi da se unutar opozicije vodi borba za primat, unutar desnice posebno, dok su za sada građanske partije uspele da zajednički nastupe i tako stvore dobar utisak i verovatno će umnožiti podršku.

„Očigledno je da partije opozicije, posebno na desnici, osećaju da je za sada dovoljno da se uđe u Skupštinu i lagodno kritikuju i vlast i građansku opoziciju kao izdajnike. Međutim, ukoliko glasovi desnice budu jezičak na vagi, to će im vrlo brzo pokvariti lagodnu poziciju. Mislim da bi najveći i to vrlo dobar efekat dalo ujedinjenje celokupne opozicije, kako desne tako i građanske, jer bi se stvorila referendumska atmosfera "za ili protiv vlasti", što bi bio najopasniji udarac Vučiću. Međutim, za to je bilo potrebno jasno formulisati par osnovnih principa poštenog uređenja koje će dati šansu svim partijama da pod jednakim uslovima izađu na prave demokratske izbore. Do tada, trebalo se odreći partijskog interesa da se stvara prepoznatljivost solo nastupima, a to je izgleda bilo previše tražiti od naše opozicije. Svađe unutar opozicije definitivno mogu ići na ruku samo SNS-u“, objašnjava Mrdalj.

On dodaje da bi ovi izbori mogli biti odlučujući na dva načina - ukoliko se osvoji Beograd i na državnom nivou ostvari ohrabrujući rezultat, može početi da se širi utisak da je realna alternativa tu i da glasač ima u koga da se nada.

„To je psihički veliki gubitak za SNS/SPS. Ako opozicija podbaci, onda se stvara prostor za nove predvodnike, poput Sava Manojlovića, da uz pun legitimitet izađu pred građane i zatraže poverenje za neku novu opozicionu politiku“, rekao je naš sagovornik.
Što se tiče daljeg toka izborne kampanje, on je uplašen da bi moglo doći do ozbiljnijeg incidenta, jer se vidi da je Vučić zabrinut i da je upravo obećao nove talase poklanjanja novca građanima.

„Ukoliko proceni da ni to neće uspeti, plašim se da ce inscenirati neki incident kao izgovor za destabilizaciju zbog koje bi građani progutali njegovo obećanje da će svojom čvrstom rukom povratiti stabilnost. Radi se o standardnoj proceduri narastajućih diktatora. Ukoliko ne dođe do većih incidenata, postoji šansa da će opozicija uzeti Beograd, možda još neku lokalnu samoupravu, a ako uz to dobro prođe i na državnom nivou, definitivno ćemo ući u jedan dinamičniji politički period“, zaključio je Mrdalj.

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.