MEŠANJE STRANIH SILA U SRPSKU POLITIKU
Mladi kolumnisti
1. septembar 2021/Medija centar Beograd
Pre šest godina sam čuo aforizam "Živimo u Srbiji, od toga ćemo umreti". U prvom trenutku sam se samo nasmešio, delovao mi je duhovito. Kasnije sam ozbiljno počeo da razmišljam o gore navedenom aforizmu. Da li ćemo ili nećemo umreti od življenja u Srbiji odlučiće niz faktora.
Politika je delatnost kojom ljudi stvaraju, kontrolišu i održavaju društvo i državu. U Srbiji skoro da ne postoji istinska politička elita, jer skoro da ne postoji ili je u velikoj meri marginalizovana istinska intelektualna, kulturna i privredna elita. Srbija je zemlja sa bogatom istorijom i kulturom, ali u haotičnom vremenu, u kojem živimo, njena svetla strana nestaje, a nastaje mrak. Demokratija i politički pluralizam u Srbiji suštinski ne postoje, jer se politika svela na ozbiljan organizovani kriminalitet ili na sitno šibicarenje. Svi kvalitetni ljudi, koji su pre svega čestiti i časni, treba da se bave politikom, je su politika i etika dve rođene sestre.
Država je trodimenzionalna celina, koju čine stanovništvo, teritorija i suverena vlast. Stanovništvo u Srbiji nestaje, beži iz nje i odumire. Veći je mortalitet od nataliteta, a pri tome smo druga država na svetu po "odlivu mozgova". U preambuli (spominje se i u normativnom delu) Ustava iz 2006. godine stoji da je Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Reublike Srbije. Srbija nema nikakve ingerencije nad svojom južnom pokrajinom, jer je Vlada Republike Srbije potpisala Briselski sporazum 2013. godine, gde je ukinula veliku većinu srpskih institucija na Kosovu i Metohiji. Srbija nije suverena država, jer nema ingerencija na celoj svojoj teritoriji. Suverene zemlje u međunarodnim odnosima postupaju po principu reciprociteta, što nažalost nije slučaj sa našom zemljom. Poslednja promene vlasti u Srbiji se desila, sada već davne 2012. godine, kada je u toku izbornog dana "greškom" stigla čestitka iz Brisela, Tomislavu Nikoliću. Iz ovoga možemo zaključiti koliko je Srbija suverena država i zašto naši prijatelji sa Zapada zatvaraju oči pred autokratskim režimom sa tendencijom da sklizne u diktatorski.
Srbija je istok zapadu, a zapad istoku. Naša zemlja je najzapadnija zemlja u kojoj se velika većina stanovnika izajšnjava kao pravoslavni hrišćani. Naša zemlja treba istovremeno da bude nacionalna i građanska. To su dve šine koje ne idu jedna bez druge i na kojima počivaju moderne države.
Nije teško zaključiti da nam strane sile, pre svega zapadne, odlučuju formu, a i suštinu življenja. Srbija kao postkomunistička zemlja je idealno tlo za globalizaciju. Globalizam je ideologija, globalizacija proces, a novi svetski poredak je sistem. Za vreme komunizma koji nam je nametnut od spolja, preraspodelom karata Ruzvelt-Čerčil-Staljin, izgubila se duhovna vertikala, kritička misao, parlamentarizam, kultura dijaloga, preduzetnički duh, kao i ostale civilizacijske tekovine. Prosečan Srbin je radio u fabrici, a plodove njegovog rada je ubrala crvena buržoazija, nije smeo da kritikuje vlast, a bilo je poželjno i da ne bude pobožan.
Globalizacija kao kulturni i ekonomski proces koji nam stiže sa Zapada je „nju ejdž“ totalitarizam. Ona je monolitna, ne prihvata različitosti, one druge i drugačije naziva "primitvcima, zaostalim u srednjem veku". Na kulturnom planu se promoviše kroz modnu industriju, filmove, muziku i sport. "Sveto trojstvo" globalizacije je materijalizam, egoizam i hedonizam. Na ekonomskom planu globalizacija promoviše velike korporacije i poželjnost rada u istim. Te korporacije izrabljuju ljude i uništavaju ljudsko dostojanstvo. Kada izvuku od čoveka znanje, telesnu snagu i dušu, onda ga izbace na ulicu. Ponašaju se kao vukovi prema jagnjadima.
Globalisti teže da od svake države naprave koloniju, pa i od naše Srbije. Njima na vlasti jedino odgovaraju poslušni, polupismeni mediokriteti koji će izvršavati njihova naredbe. One koji će nacionalističkom retorikom sprovoditi neoliberalnu politiku. One koji će izdati nacionalne interese, napraviti radne logore od Srbije. One koji će uništiti u potpunosti slobodu, kulturu, dijalog, pristojnost i dostojanstvo.
Rusija i Kina kao jedne od najvećih svetskih sila imaju ekonomske i političke interese u jugoistočnoj Evropi, pa samim tim i u našoj zemlji. Oni se nekada poklapaju sa našim nacionalnim interesima, a nekada ne. Isto to važi i za interese SAD-a i EU.
Rusija i Kina poštuju Ustav Republike Srbije u čijoj preambuli se nalazi da su Kosovo i Metohija sastavni i neotuđivi deo Republike Srbije, kao i Rezoluciju 1244. Interesi Rusije su očuvanje Republike Srpske, kao i uspostavljanje dobrih odnosa Crne Gore sa Srbijom. Ekonomski interes Srbije sa Rusijom je zasnovan na energetskoj politici i gasovodu, a sa Kinom je ekonomski interes zasnovan na Putu svile. Mana u ekonomskim odnosima Srbije sa Rusijom je loša privatizacija NIS-a, a sa Kinom nepoštovanje zakona, radnika i životne sredine od strane kineskih investitora. Prvenstveno Kina, ali i Rusije ne treba da budu uzor Srbiji oko stvari kao što su demokratija i ljudska prava.
Evropska unija je najveći mirovni projekat u modernoj istoriji. Ona garantuje slobodan protok roba, usluga kapitala i ljudi. Srbija je zavisna od Evropske unije, jer je okružena zemljama članicama EU. Naše komšije se razvijaju brže od nas. Jedan od glavnih razloga je i što su članica EU. Evropskoj uniji nije trenutni interes proširenje, pa ne treba da budemo servilni u meri u kojoj smo do sada bili. Prvenstveno mislim na stvari vezane za Kosovo i Metohiju, kao i na ugrožavanje prodice kao osnovne ćelije društva putem donošenja zakona pod plaštom ljudskih prava, a zapravo ugrožavanjem istih. Takvi zakoni nisu u skladu sa našom kulturom, tradicijom i običajima.
Bratstvo i prijateljstvo sa Rusijom treba da tražimo kroz pravoslavlje i slovenstvo, sa evropskim narodima kroz istoriju, kulturu i borbu za De Golovu Evropu. Za Evropu suverenih evropskih država koja počiva na tri stuba Pariz-Berlin-Moskva. Jedino takva Evropa i evropski narodi mogu da opstanu u vremenskom periodu gde je SAD supersila, a Kina sila u ekspanziji. Dodirne tačke savezništva sa SAD-om treba tražiti kroz savezništvo u oba svetska rata, našu dijasporu u SAD-u, kao i kroz veliko prijateljstvo nekadašnjeg američkog predsednika Vudru Vilsona i našeg velikog naučnika, pronalazača i konzula Mihajla Pupina, čijom je zaslugom Banat pripao Srbiji.
Zbog ovakvih konstalacija snaga u međunarodnim odnosima najbolje je definisati spoljnu politiku na četiri stuba Vašington-Brisel-Moskva-Peking. Jedino na ovakav način u ovom trenutku možemo da zadržimo donekle nacionalni integritet i suverenitet, a da pri tome budemo elementarno demokratska zemlja i demokratsko društvo. Nacionalno i demokratsko ne idu jedno bez drugog. Nacionalno bez demokratskog vodi u šovinizam, a demokratsko bez nacionalnog u autošovinizam. Ovo je pozitivno balansiranje u međunarodnim odnosima, a negativno balansiranje je ovo trnutno koje sada imamo. Sistem u Srbiji je kombinacija feudalizma i robovlasništva sa jedne strane, i, socijalizma i komunizma sa druge strane. U Srbiji nema pravog kapitalizma, jer nema demokratije. Demokratije nema, jer nema jake srednje klase.
Vladimir Stanisavljev(29),master menadžer akademskih studija - Terorizam,organizovani kriminal i bezbednost pri Univerzitetu u Beogradu