MIŠLJENJA I KOMENTARI

Kraj starog svetskog poretka
Foto: Medija centar Beograd

Kraj starog svetskog poretka

Za Medija centar Beograd piše: Dragan Bisenić/18. oktobar 2023.

Svet se udaljio od Kisindžerovog standarda svetskog poretka, u kojem nacije deluju u okviru istog skupa ograničenja i teže da ispune isti skup pravila, ka modelu u kojem mnoge zemlje biraju sopstvene puteve, bez mnogo obzira prema stavovima drugih. Stari poredak ustupio je mesto multiplikovanim porecima, što je u stvari drugo ime za nered u kome će se živeti narednih decenija i gde mnoga pravila koja su važila do juče više neće biti važna. 

Početak ruskog rata protiv Ukrajine, 24. februara 2022. doveo je do potpunog kolapsa dotadašnjeg svetskog poretka. Državni sekretar Blinken nedavno je na predavanju u Školi diplomatije Univerziteta Džon Hopkins, rekao da stari svetski poredak, ustanovljen posle kraja Hladnog rata, više ne postoji. „Ono što sada doživljavamo je više od testa snage svetskog poretka koji je nastao posle Hladnog rata. Ovo je njegov kraj“, rekao je Blinken.

Blinken je istakao da je kraj hladnoratovske ere podstakao nadu u uspostavljanje stabilnosti i mira, međunarodne saradnje, širenje ljudskih prava, političku liberalizaciju i ekonomsku saradnju među zemljama, napominjući da je u mnogim oblastima zaista bilo napretka. Neke smrtonosne bolesti su iskorenjene, više od milijardu ljudi je izvučeno iz siromaštva, a sukobi između zemalja dostigli su istorijski minimum.

U tom periodu bilo je i ozbiljnih izazova, priznao je državni sekretar: rat u Jugoslaviji, genocid u Ruandi, 11. septembar i rat u Iraku, svetska finansijska kriza 2008, rat u Siriji, pandemija korona virusa i dr. .

Do kolapsa svetskog poretka nije došlo momentalno, a razlozi njegovog sloma biće još dugo predmet rasprava, smatra Blinken. On je primetio da su decenije relativne geopolitičke stabilnosti ustupile mesto američkom nadmetanju sa rastućim „autoritarnim i revizionističkim silama“.

Državni sekretar je ruske akcije u Ukrajini nazvao „najneposrednijom, najakutnijom pretnjom međunarodnom poretku zasnovanom na Povelji UN-a“ i njenim ključnim principima teritorijalnog integriteta, suvereniteta i univerzalnih ljudskih prava. Kina predstavlja „najozbiljniji dugoročni izazov“ jer ne samo da nastoji da promeni svetski poredak, već ima i sve veću ekonomsku, diplomatsku, vojnu i tehnološku moć da postigne ovaj cilj.

Blinken je sugerisao da će SAD i dalje voditi svet i dodao: „Znamo da ćemo morati da zaslužimo poverenje brojnih zemalja i građana za koje stari poredak nije ispunio mnoga svoja obećanja“.

Posle Blinkenove dijagnoze, za samo mesec dana mogle su da se vide brojne manifestacije ovakvog globalnog stanja. Pre nekoliko dana, jedini preživeli velike hladnoratovske „velike strategije“, Henri Kisindžer, povodom sadašnjeg sukoba na Bliskom istoku, rekao je da je to „fundamentalno osporavanje svetskog poretka“. A kada on to kaže, onda mu treba verovati, jer je upravo on i stvorio sadašnji svetski poredak na Bliskom istoku i još nekim delovima planete. 

Sa druge strane, sa upravo okončanog skupa u Pekingu gde je obeležena desetogodišnjica postojanja kineske inicijative „Pojas i put“ dolaze vesti o jačanju osnova poretka koji žele da izgrade druge dve sile. Najavljeno je spajanje Evroazijske ekonomske unije (EAEU) koju predvodi Moskva i kineskog projekta „Pojas i put“, jer Kina i Rusija već duže vreme traže redefinisanje globalnih odnosa u svetu. Za njih je sadašnji sukob na Bliskom istoku upravo dokaz da više ne može postojati svet u kome se samo Vašington pita i određuje kako će izgledati rešenja u konfliktima i koja strana je u pravu, a koja nije.

Ishod trodecenijskog konflikta u Nagorno – Karabahu kojim je okončano postojanje ove enklave kao i sasvim suprotni događaji u vezi sa Kosovom i Metohijom, takođe pokazuju slom dosadašnjih globalnih normi u svetu. 

Svetski poredak je fundamentalni koncept međunarodnih odnosa. U svojoj suštini, svetski poredak je opis i mera svetskog stanja u određenom trenutku ili u određenom vremenskom periodu. On ima tendenciju da odražava stepen do kojeg postoje široko prihvaćena pravila o tome kako treba da se održavaju međunarodni odnosi i stepen do kojeg postoji ravnoteža moći da se ta pravila podupiru tako da oni koji se ne slažu sa njima ne budu u iskušenju da ih krše ili će verovatno imati značajne štetne posledice ako to učine. Svaka mera reda nužno uključuje elemente reda i nereda i ravnotežu između njih. S jasnim znacima entropije, odnosi u svetu postaju nepredvidivi i sve više zasnovani na golim odnosima sile i odnosa snaga.

Svaki međunarodni poredak mora ranije ili kasnije da se suoči sa učinkom dve tendencije koje su izazov njegovoj koheziji: ili sa redefinisanjem legitimiteta ili, pak, sa značajnim pomeranjem ravnoteže moći. Prva tendencija događa se kada su vrednosti na kojima počivaju međunarodni aranžmani fundamentalno izmenjene – napuštene od strane onih koji su zaduženi za njihovo održavanje ili usled revolucionarnog naturanja nekog alternativnog koncepta legitimiteta. Ovakav je bio uticaj Zapada u usponu na mnoge tradicionalne poretke van zapadnog sveta; uticaj islama u svom početnom talasu ekspanzije tokom sedmog i osmog veka; uticaj Francuske revolucije na evropsku diplomatiju u XVIII veku. 

Svetski poredak neposredno posle kraja Hladnog rata bio je trijumfalistički: nije bilo sumnje da su SAD, evropski saveznici i NATO razumeli da raspad Sovjetskog Saveza istovremeno znači, ne samo pobedu kapitalističkog sistema, nego i dokaz da je taj sistem univerzalan i najbolji na svetu. Odstupanje od zajedničkih shvatanja iz 1990-ih počelo je ratovima u Jugoslaviji, da bi kulminiralo bombardovanjem Srbije 1999, nakon čega je povratak rivalstva velikih sila razbio nade u multilateralni poredak. 

Kina i Rusija posebno brane vestfalski model poretka organizovan oko ravnoteže snaga, nacionalnih suvereniteta i podele sfera uticaja. Oni se protive američkom modelu humanitarnih intervencija, promocije demokratije, jačanja saveza i globalne sfere uticaja. U međuvremenu, Sjedinjene Države su se distancirale od sopstvenih principa svetskog poretka. Bivši predsednik SAD-a Donald Tramp doveo je u pitanje vrednost savezništava Sjedinjenih Država, nametao trgovinske tarife i prijateljima i neprijateljima, napustio podršku ljudskim pravima i demokratiji u inostranstvu, povukao se iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, Transpacifičkog partnerstva (TPP), Ugovora o nuklearnim snagama srednjeg dometa i Pariskog sporazuma o klimatskim promenama. Promenljive preferencije najveće sile nisu bile jedini faktor koji je doprineo propasti svetskog poretka.

Neminovnost izmena svetskog poretka uočena je još ranije. Tako je njujorški Savet za spoljne odnose ocenio da su deceniju i po nakon Hladnog rata, glavne „nesavezničke sile uglavnom pristale na međunarodni poredak predvođen Sjedinjenim Državama”. Kina i Rusija su odlučile da ne balansiraju sa Sjedinjenim Državama, delom zato što su SAD bile previše ispred u "sirovoj moći" (ono što se zvalo unipolarnost), a možda i zato što još uvek nisu bile dovoljno nezadovoljne postojećim stanjem. Kina je u velikoj meri delovala u okviru parametara poretka, a mnogi Amerikanci su verovali ili se barem nadali da će Kina postati odgovorni akter u njemu. Rusija je bila nezadovoljnija, ali je bilo obećavajućih znakova-ruski predsednik Dimitri Medvedev je govorio jezikom ekonomskih reformi, dok su Vašington i Moskva razgovarali o partnerstvu. Činilo se da su Brazil i Indija dinamične sile u usponu koje bi mogle odgovorno da doprinesu temeljima svetskog poretka iz 1990-ih.

Vladimir Putin je više puta govorio o planovima za izgradnju novog svetskog poretka, zajedno sa Kinom. Svetski poredak, po njegovim rečima, biće pravedniji i demokratskiji. Rusko – ukrajinski, a preko Ukrajine i rusko – zapadni konflikt, na ruskoj strani često je predstavljan kao akcija kojoj je konačni cilj da temeljno izmeni dosadašnje odnose u svetu i refkonfiguriše svetski poredak, odnosno odnose Amerike prema drugih državama. „Bez obzira na to kako zapadne i takozvane nadnacionalne elite pokušavaju da očuvaju postojeći poredak, dolazi nova era, nova etapa u svetskoj istoriji i samo istinski suverene države mogu da obezbede visoku dinamiku rasta“, rekao je ruski predsednik. On je više puta optuživao zapadne zemlje da ne žele multipolarnost.

Peking je spreman, zajedno sa Moskvom, da „čuva svetski poredak zasnovan na međunarodnom pravu“ i brani „unicentrični međunarodni sistem“, potvrdio je kineski predsednik Si Đinping. Sukob Rusije i Ukrajine pokazao je da će „napad na međunarodni poredak bilo gde naštetiti ljudima svuda“, rekao je Blinken. On je dodao da SAD imaju za cilj da obezbede da Ukrajina pobedi Rusiju i da iz sukoba izađe kao „dinamična i prosperitetna demokratija“.

Odnosi u svetu ne zavise samo od sposobnosti sila da nemetnu pravila i red, nego često i haos. U poslednjih 15 godina pojavila su se “tri jahača apokalipse” – ekonomska kriza, bolest i rat, dok se četvrti – glad, povremen naslućuje. Ekonomska kriza koja je stigla sa Volstrita 2008. bila je prvi udarac uspostavljenom poretku. Odmah za njom pojavljivali su se signali globalne epidemije, koja je konačno izbila 2020. i originalno je pripadala Kini. Pandemija COVID-19 predstavljala je  najozbiljniji izazov međunarodnom poretku koji predvode SAD. Eksperti ovo nazivaju „trenutkom radikalne međunarodne neizvesnosti“ koji se „događa u geopolitički problematičnom vremenu, uključujući povlačenje Sjedinjenih Država iz globalnog vođstva“. A onda je ratom u Ukrajini došlo i do oružane kritike svetskog poretka, budući da „oružje kritike, ne može da zameni kritiku oružjem“. 

Pošto se posthladnoratovski poredak bliži kraju, kakav novi svetski poredak žele SAD? Sjedinjene Države sada vide Kinu kao konkurenta i izazivača, suprotstavljajući se i opstruirajući sve što bi moglo biti od koristi Kini, bez obzira kako to utiče na same SAD. Ovaj pristup ne samo da stvara poteškoće održavanju hegemonije Amerike, već je udaljava od tog pravca.

Danas su SAD ušle u istovremene konfrontacije sa Kinom i Rusijom. Sve to nije bez rizika, jer će biti teže upustiti se u „novi hladni rat“ u odnosu na prethodni. Tokom 1970-ih, američki BDP je činio skoro jednu trećinu ukupnog globalnog, ali sada je samo jedna njegova četvrtina. Članice BRIKS-a čine oko 40 odsto svetske populacije, a prema predviđanjima stručnjaka, „petorka velikih” (Kina, Rusija, Indija, Brazil i Južnoafrička Republika) će 2023. činiti oko 31,5 odsto globalnog bruto društvenog proizvoda prema paritetu kupovne moći, dok će udeo G7, grupe najbogatijih država sveta, pasti na 30 odsto.

Svet se udaljio od Kisindžerovog standarda svetskog poretka, u kojem nacije deluju u okviru istog skupa ograničenja i teže da ispune isti skup pravila, ka modelu u kojem mnoge zemlje biraju sopstvene puteve, bez mnogo obzira prema stavovima drugih. Stari poredak ustupio je mesto multiplikovanim porecima, što je u stvari drugo ime za nered u kome će se živeti narednih decenija i gde mnoga pravila koja su važila do juče više neće biti važna. 

Autor je novinar i publicista 

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.