KONTROVERZNA KINESKA INFRASTRUKTURNA ULAGANJA
Za Medija centar Beograd piše: Đurđica Stanković/12. decembar 2022.
Poslovanje sa kineskim kompanijama na osnovu međudržavnog sporazuma, koji ima veću pravnu snagu od bilo kog nacionalnog zakona, doslovno znači da kineske kompanije imaju privilegovanu poziciju na tržištu Srbije i da se svako sklapanje poslova odvija iza kulisa, bez sprovođenja tenderske procedure, procesa javnih nabavki, ikakvog tržišnog nadmetanja zainteresovanih strana i zdrave konkurencije, a sve pod uslovima koje kineske kompanije diktiraju.
Danas se kineske kompanije nalaze na listi sedam od deset najvećih građevinskih kompanija na svetu. One su globalno prisutne svuda, a posebno u državama u razvoju, kakva jeste Republika Srbija. Očigledan razlog za to je što je državama neophodna razvijena infrastruktura. Međutim, države često realno ne sagledavaju svoje finansijske sposobnosti za sklapanjem takvih projekata. Iako država dobija infrastrukturu koju je želela, potrebno je naglasiti negativnu dimenziju kineskog infrastrukturnog ulaganja. Neadekvatna procena za finansranjem takvih infrastrukturnih projekata, odnosno premašivanje solventnosti države da kreditira takve projekte, može dovesti do prezaduživanja države i ozbiljnog dužničkog ropstva.
Projekti finansirani od strane NR Kine su najčešće u formi kredita, te veliko zaduživanje može dovesti male države u ozbiljnu dužničku krizu. Umesto da velikim infrastrukturnim projektima utiču na ekonomski rast, dugoročno male države mogu ugroziti finansijsku stabilnost i budući razvojni potencijal. Kao primer izdvajamo Crnu Goru, koja je zbog izgradnje prvog dela auto-puta od Bara do granice sa Srbijom, morala da pozajmi 800.000.000 američkih dolara od kineske Eksim banke (Exim Bank of China), čime je povećala spoljni dug na 80% BDP, dok je NR Kina sa pravom na 39% crnogorskog duga postala najveći crnogorski poverilac. Zaduživanje kod kineskih banaka može stvoriti odnos zavisnosti u odnosu na zemlju poverioca.
Međutim, Crna Gora nije izolovan slučaj. Prema proceni Centra za globalni razvoj (Center for Global Development London), navedeno je ukupno deset država koje imaju ozbiljan rizik otplate kineskih kredita (Malezija, Maldivi, Mongolija, Džibuti, Šri Lanka, Laos, Kirgistan, Pakistan, Tadžikistan). Postoji izvesna bojazan da će NR Kina, u slučaju nemogućnosti zaduženih država da servisiraju svoj dug, svoja potraživanja prema njima pretvoriti u kapital, odnosno da može postati (su)vlasnik značajnih strateških postrojenja zaduženih država. Ovakav scenario je zabeležen na Rogu Afrike, kada je usled nemogućnosti servisiranja kredita, NR Kina otvorila svoju prvu prekomorsku vojnu bazu na Džibutiju.
Kakve implikacije mogu nastati od saradnje Srbije sa NR Kinom u domenu kineskih infrastrukturnih ulaganja u Srbiju?
Odnosi između NR Kine i Srbije se danas nalaze na najvišem međudržavnom nivou. Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu je potpisan 2016. godine, koji je samo ojačao potpisan Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture iz 2009. godine. Potpisan Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji u oblasti infrastrukture se tretira kao međunarodni sporazum koji ima veću pravnu snagu od bilo kog nacionalnog zakona. To doslovno znači da kineske kompanije imaju privilegovanu poziciju na tržištu Srbije i da se svako sklapanje poslova odvija iza kulisa, bez sprovođenja tenderske procedure, procesa javnih nabavki, ikakvog tržišnog nadmetanja zainteresovanih strana i zdrave konkurencije, a sve pod uslovima koje kineske kompanije diktiraju. Evropska komsija je oštro osudila ovakvu praksu poslovanja kineskih kompanija i prema Izveštaju Evropske komisije za Srbiju za prethodnu godinu, konstatovala sistemsko izbegavanje primene Zakona o javnim nabavkama za velike infrastrukturne projekte koji se realizuju na osnovu sporazuma. Nema sumnje da je Evropska Komisija ovim izjavama direktno osudila kineske infrasturkturne projekte u Srbiji.
Kako bi opravdala ovakvu praksu poslovanja, Srbija je usvojila 2020.godine Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja (putevi, železnica, aerodromi, metro) gde je definisala da je dozvoljeno da infrastrukturni projekti od „posebnog značaja za Republiku Srbiju” budu izuzeti od pravila javnih nabavki. Istim zakonom je definisano da: „naročito u slučaju hitnosti i ugroženosti realizacije projekata (…) za koji je urađena prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, Vlada može doneti odluku da se za projekat ili pojedine faze i aktivnosti projekata ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki, već se na njih primenjuje poseban postupak za izbor strateškog partnera u cilju realizacije projekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju”.
Međunarodni sporazumi i posebni zakoni su modus operandi koji služe za izbegavanje primene Zakona o javnim nabavkama. Izostanak tenderskih procedura, transparentnosti, konkurencije i tržišnog nadmetanja dovode do direktnih pogodbi zainteresovanih strana sa predstavnicima vlasti. Šteta od netržišnih praksi dovodi do korupcije koja je često u senci ovakvih direktnih pogodbi, jer bez tržišnog nadmetanja ne može se tačno utvrditi tržišna vrednost određenog projekta. Izostanak konkurencije i domaće ponude javljaju se kao glavni problem prilikom zaključivanja značajnih i skupih infrastrukturnih projekata sa NR Kinom. Unapred izabran izvođač radova, umesto realizovanog javnog poziva i nadmetanja zainteresovanih strana sa potencijalno povoljnijom ponudom, diktira tempo, uslove i način poslovanja.
Pretežno svi kineski infrastrukturni projekti su zapravo zajmovi, ali za razliku od pomenutih država (Crna Gora), Srbija uredno servisira svoje kredite. Međutim, sve veće i veće prisustvo kineskih kompanija i kredita iz NR Kine menja ukupan trend privlačenja investicija u Srbiju. Srbija, iako je kao strateški cilj spoljne politike definisala pristupanje Evropskoj uniji, okreće se ka svom tradicionalnom partneru, NR Kini.. U 2022. godini, kineska ulaganja u Srbiji izbijaju na prvo mesto, zauzimajući mesto evropskim kompanijama U trenutku pisanja ovog teksta, uspostavljena je nova direktna linija Beograd – Tjenđin, što će samo dodatno ojačati i pospešiti saradnju dveju država. Nacionalna avio-kompanija Er Srbija (Air Serbia) ponovo uspostavlja direktnu vezu sa NR Kinom, posle duge 22 godine i to u četvrtom najvećem gradu i najvećoj luci u severnom delu NR Kine. Posebno je značajno istaći podatak da će Er Srbija biti jedina evropska avio-kompanija koja leti iz Tjenđina i samo jedna od nekoliko evropskih kompanija koje imaju uspostavljene direktne letove do NR Kine.
Da li Republika Srbija može igrati dvostruku igru i ostati strateški i dalje usmerena ka evrointegracijama, a doslovno ojačavajući političke i ekonomske veze sa NR Kinom? Poštovanje evropskih propisa, među kojima je i Zakon o javnim nabavkama, će se negativno odraziti na poslovanje sa kineskim kompanijama, dok će poslovanje sa kineskim kompanijama na osnovu međudržavnog sporazuma imati za rezultat oštre osude od strane Evropske unije.
Đurđica Stanković, Institut društvenih nauka