Nalazi se na koridoru 10, na autoputu i železničkoj pruzi Beograd - Niš i na raskrsnici puteva između zapada i istoka Srbije. Paraćin, međutim, nema samo dobre saobraćajne veze, već i dobre infrastrukturne uslove za otpočinjanje proizvodnje. Ima industrijsku zonu u opštinskom vlasništvu, opremljenu svom potrebnom infrastrukturom. Napravili smo sistem u kom svaki investitor može da brzo i lako kupi parcelu i započne proizvodnju. Sve je planski pokriveno, a građevinske dozvole se dobijaju odmah.
Dakle, ako neko želi da započne poslovanje u ovom delu Srbije, onda je Paraćin dobra lokacija i dobar izbor.

 

Nudite i lokalne podsticaje i olakšice investitorima. Koje?

U skladu sa propisima, investitorima koji ispune zakonske uslove, možemo ponuditi čak i besplatno zemljište u industrijskoj zoni, ali i neke druge pogodnosti, u skladu sa uredbama koje važe za čitavu teritoriju Srbije. Takođe, iako imamo izgrađenu svu potrebnu infrastrukturu, rado izlazimo u susret i posebnim zahtevima investitora, te možemo da izgradimo i druge neophodne kapacitete. Opština pruža ruku saradnje i u logistici, a naši stručnjaci su velika podrška onima koji žele da započnu poslovanje u Paraćinu.
Moram da kažem da u našoj industrijskoj zoni radi i značajan broj privrednika iz regiona, dakle ne samo iz Paraćina, koji su iskoristili tu mogućnost brzog započinjenja proizvodnje, koju imamo zbog efikasnoe administracije.

 

Svojevremeno je „Paraćinka Paraćin“ bila simbol grada. Šta su danas glavne proizvodne grane u opštini?

Glavni proizvodi su cement, staklo i slatkiši. Cement je proizvod koji ne možete posebno brendirati i nije interesantan širem tržištu, osim onima kojima je potrebna izgradnja. Staklara je u problemima, ali kad budemo imali konačno rešenje, verovatno će Paraćin postati poznat po tom brendu, ponovo. A kad je reč o slatkišima, u Paraćinu postoji nekoliko fabrika koje se bave ovom vrstom proizvodnje. Paraćinka i dalje postoji, ona je sad u privatnom vlasništvu, a tu je i jedan pogon fabrike Pionira, kao i kompanija Čokolend, koja je nekada davno nastala kao ćerka firma Paraćinke Paraćin. Sada je to jedna posebna kompanija koje se brzo razvija. Trenutno gradi proizvodne hale površine od pet hiljada kvadratnih metara, što je dosta velika proizvodna površina za opštinu kakva je Paraćin, a planira i proizvodnju novih brendova, novih proizvoda. U tom smislu, očekujemo da ljudi u narednom periodu Paraćin prepoznaju kao grad slatkiša. I ne samo to. Paraćin će sve više biti poznat i po mesnim prerađevinama i proizvodimo od mesa. To je nova industrija, koja se desetak godina razvija u Paraćinu. Imamo više privatnih kompanija koje koriste mogućnost jeftinih sirovina iz okoline Paraćina, jer je ovaj kraj poznat po poljoprivredi. Preduzetnici koji se bave ovakvom proizvodnjom su sve više prisutni na našem tržištu, grade se novi pogoni, te smo prošle godine dobili jedan takav od 1.300 kvadrata, u industrijskoj zoni. Kompanija Magnum, koja je počela kao mala proizvodnja, se brzo širi posljednjih godina i očekujemo da će to biti jedan od brendova po kojima će Paraćin biti poznat.
Naravno, ipak je tu sve na preduzetnicima i njihovoj sposobnosti da se izbore na tržištu Srbije, pa i regiona, ali opština če im u svemu u čemu može pružiti podršku.

 

Opština ima dosta šuma i obradivog zemljišta... Da li je i u tome vidite potencijal za razvoj?

Poljoprivredno zemljište u našoj opštini uglavnom je u privatnim rukama. Ima nešto malo državnog zemljišta i ono se daje u zakup poljoprivrednicima. Imamo interesovanje za višegodišnje zasade, pogodne za preradu voća, što je novina za naš kraj. Imamo i zasade vinove loze, više od 100 hektara, za koje su višegodišnje zakupe uzele kompanije koje se bavi proizvodnjom vina. Tako da Paraćin ponovo postaje i vinogradarski kraj, kakav smo bili nekada, u prošlosti. Kad je reč o poljoprivrednoj proizvodnji, uglavnom je prisutna proizvodnja povrća, a ima „malih“ poljoprivrednika sa proizvodnjom povrća vrednom i više stotina hiljada evra na godišnjem nivou. Imamo ozbiljne kompanije u toj oblasti to su ljudi koji su pravi stručnjaci, pravi proizvođači, koji već imaju tržište ne sam u Srbiji, reć i van granica naše zemlje. Opština pokušava da im pruži podršku kroz izradu planova i komasacija je trenutno u toku na hiljadu i nešto hektara poljoprivrednog zemljišta u dolini rekla Morave.

 

 

Kad je reč o turizmu tu su poznata turistička mesta Grza i Sisevac. Nekada je Grza bila čuveno dečije odmaralište, gde su dolazili klinci iz cele Srbije. Očekujemo da ćemo kroz postupak javno-privatnog partnerstva ponovo aktivirati to odmaralište, a u mestu već postoje hoteli koji rade i koji su poznati i van granica naše opštine.
Problem sa ova naša dva turističke mesta je što je deo infrastrukture u državnim rukama, a izgradnja samih putnih pravaca kroz naseljena mesta jeste državni posao. To nisu lokalni putevi i mi to pokušavamo da rešimo tako što ćemo izgraditi dodatne lokalne puteve.

 

 

Država nam je pružila pomoć za brendiranje i opremanje zone izvorišta Grze ... Ali, to su više simbolične akcije države, koja daje podršku nekim našim projektima, a ne resurs koji ima stvarnu vrednost. Ali ono što bi moglo da ima vrednost jeste činjenica da sa susednim opštinama pokušavamo da stvorimo neku vrstu turističke regije. To radimo uz pomoći Regionalne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja. Zapravo, želja nam je da damo jednu turističku ponudu ne samo Paraćina, već i Ćuprije, Despotovca, Svilajnca, Jagodine, tako da čitavo Pomoravlje i deo Kučajskih planina budu jedna vrsta regije koja će biti prepoznatljiva kao dobro mesto za odmor, ali i posetu kulturno-istrorijskih lokaliteta.

 

Regija ima bogatu istoriju, stare manastire i druge turističke potencijale. Šta, u tom smislu, nudi Paraćin turistima?

Paraćin jeste lep i sređen grad. Ima staru crkvu u centru, lepo je videti naše bulevare, zelene površine i parkove... Sam centar grada je zaista lep, posebno tokom leta, kad imamo puno manifestacija: koncerte, priredbe, sportsko leto, kulturno leto, muzičko leto... Volimo da kažemo da naš centar grada tokom leta pomalo liči i na primorska mesta, sa letnjim baštama, šetalištima, a ono što želimo da uradimo u narednom periodu je uređenje brda iznad samog Paraćina. Karađorđevo brdo ima zanimljivu legendu, iz Prvog srpskog ustanka, koja kaže da je Steva pisar, navodno, pod uticajem vina ispalio topovsko đule i pogodio turskog pašu u Paraćinu, zbog čega je dobijena bitka za taj deo Pomoravlja. Ovog trenutka se bavimo uređenjem tog prostora, ali radimo i jedan projekat uređenja velikog jezera, koji želimo da realizujemo sa JVP „Srbijavode“. Biće to mesto rekreacije, sporta, kao i kupalište tokom leta, ako sve bude po planu. U okviru toga možda će biti izgrađena i kuća vina Steve pisara, kao i lovački dom, parkovi, te prostor koji će biti interesantan za prikazivanje naše istorije i bitke koje se ovde dogodila.

 

 

Da, i već se gradi centar za istraživanje neolita Balkana. To je lokacija koja koja se u radnim planovima Arheološkog instituta zove „Neolitski megalopolis“. To naselje se prostiralo na 60 hektara, što je za ono doba, doba neolita, i za te prilike i veličine drugih naselja, bilo zapravo komparativno današnjoj veličini Njujorka. Naš cilj je da napravimo jedno mjesto koje će biti lokacija za ekskurzije, ali i za dolazak istraživača iz cele Evrope, pa i sveta, jer takva lokacija se može istraživati decenijama i da ne bude istražena u potpunosti. Biće to prilika da se zaista vide neolitske kuće na mestima gde su srušene pre više od 6.000 godina. Artefakti koji se tamo mogu pronaći su zaista impresivni. Kad, za nekoliko godina, otvorimo za javnost, biće to nešto po čemu će, takođe, Paraćin biti prepoznat.