Eksplorativno ispitivanje edukativnih potreba I karaktera edukacije gradjana o ciljevima održivog razvoja”
Ne postoji jedinstvena i opšteprihvaćena definicija pojma održivog razvoja. Ovaj koncept zapravo predstavlja novu strategiju i filozofiju napretka ljudske civilizacije. u literaturi se najčešće navodi definicija održivog razvoja koju je u svom izveštaju pod nazivom "Naša zajednička budućnost" dala Svetska komisija za okruženje i razvoj pri Ujedinjenim nacijamna, da je održivi razvoj "razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, ne dovodeći u pitanje sposobnost budućih generacija da zadovolje vlastite potrebe."
Od tada, pa do danas, koncept održivog razvoja proširuje i sve više dobija na značaju, ali se, najčešće dovodi u vezu sa zaštitom životne sredine.Aktuelnosti održivog razvoja u ovom smislu doprinosi ugroženost životne sredine, i problemimi kao što su: globalno zagrevanje i klimatske promene, (smanjivanje ozonskog omotača, efekat ,,staklene bašte") degradacija i nestanak šuma, pretvaranje plodnog zemljišta u pustinje, pojava kiselih kiša, izumiranje životinjskih i biljnih vrsta i mnoštvo drugih oblika narušavanja prirodnih ravnoteia, i širenje tropskih bolesti, uz oboljevanje poljoprivrednih kultura, životinja i ljudi.
Medutim, integralnom smislu, održivi razvoj predstavlja integralni ekonomski, tehnološki, socijalni i kulturni razvoj, uskladen sa potrebama zaštite i unapređenja životne sredine, koji omogućava permanentan ekonomski rast, socijalnu ravnotežu, odnosno da ljudi žive bolje, tako da sadašnje i buduće generacije uspevaju da poprave kvalitet života u celini, ne ugrožavajući ostavrenje takvih potreba budućim generacijama. Dakle, to je onaj razvoj društva koji raspoloživim resursima zadovoljava ljudske potrebe, ne ugrožavajući prirodne sisteme i životnu sredinu, čime se osigurava dugoročno postojanje ljudskog društva i njegovog okruženja; razvoj koji podrazumeva ravnotežu izmedju potrošnje resursa i sposobnosti obnavljanja prirodnih sistema.
Analiza je potvrdila startne pretpostavke o niskoj obaveštenosti građana Srbije o ciljevima održivog razvoja. Istovremeno, raspoloživi podaci pokazuju da građani prepoznaju ciljeve održivog razvoja, onda kada im se ukaže na praktičnu stranu održivog razvoja. Utvrđeno je da nema dovoljno pouzdanih empirijskih podataka o odnosu građana prema održivom razvoju.
Projekat je finansiralo Ministarstvo bez portfelja zaduženo za demografija i populacionu politiku