Ekološka nesvest
Mladi kolumnisti
10. avgust 2021/Medija centar Beograd
Pećinski čovek je lovio, a ovaj nepećinski, naš čovek i svačiji, lovi još uvek, ali lovu. Lova je od milja novac, platna kartica koja kopa gde po verovanju burgija neće. U kopanju se čovek udružen sa drugim ljudima predstavlja kao investitor koji će drugom čoveku omogućiti puniju potrošačku korpu, ako tegli i ne skapava.
Ovako danas izgleda tržište rada, savremenog čoveka lovca. Radnik je rob, a poslodavac strani ili domaći, diktator svog zanata. A možda život nije samo dobra funkcija, stan, auto, telefon, haljina i cipela "u fulu" i nekom "ol inkluzivu". Među tim prnjama i pozicijama, duvaju i neki vetrovi, umereni i jaki. Sija jedno sunce. Teku reke, cvrkuću ptice za sve i za svakoga. Ovo je skromni omaž Zmajevom lepom svetu, ali i podsećanje da je život beskrajno lep i kada smo samo osunčani onako radnički do pola rukava, ali puna srca.
Majka priroda nas lepo daruje, a mi deca ovog sveta zahvaljujemo tako što zagadismo sve jestivo i sve protočno. Međutim, život i ovakav buja i preliva se i sa smećem, lokacije svuda. I potok teče i cvet cveta umilno i lepo dok svemoćni tamo neki Rio Tinto ne nađe mesto za eksploataciju i nova radna mesta. Iskoristiti i nova radna mesta. Nelični glagolski oblik koji baš slika vreme u kome živimo. Sve je dobro dok se može iskorišćavati i nalazišta ruda i ljudsko dostojanstvo. U trci za liderskom pozicijom na tržištu robe, usluga i kapitala, vlada samo jedna religija. Religija novca. Posedovati moć u slobodnom prevodu znači imati, pa kaže, pare i jare, avione, kamione, zgrade na vodi, aplauze i lajkove, sjaj i glamur... Ovo već oslikava rijaliti šou. Udruženje zadruga, gde ljudi parovi, u gradu to jest farmi, sade svoje komplekse, a mi gledamo, slušamo i veličamo to prokletstvo prostote.
Svesni smo aktuelne nam infekcije virusom, i inflacije osećanja onog istinskog, nestimulisanog novcem i nekom šargarepom... U takvom nekom okruženju živimo i činodejstvujemo kako velike gazde kažu, a lokalni šerifi aminuju. Životni kredo kaže: ćuti može i gore, a kažu da može i da se menja, jer može i bolje.U takvom mentalnom stanju gde se manipuliše i gore pomenutim povrćem, ostaje samo nada da će ova šargarepa ojačati naš imuni sistem na sve ljudske i mikro pošasti. Branimo se od nevidljivih bakterija, virusa, a od vidljivih rušitelja reka i šuma ustuknuli smo jer vreme je novac i ćuti, a "ćuti efekat" nas je uspešno hipnotisao. Nazdravlje nam pesticidi i fabrike dima. Obezglavljene krošnje i vazduh oplemenjen izduvnim i svim štetnim gasovima koji sigurno mogu da udah pretvore u večni izdah. U praksi i po slovu čuvenog BDP-a poskupljuje ulje, voće, povrće,sredstva za higijenu... Obrni, okreni u takvim okolnostima, svest o prirodi ovdašnjem potrošaču je ipak deo nesvesti. Realno, još je Rambo Amadeus podsetio da životni standard diktira čovekov život. Ako krenemo od 300 evra plate i kupovine osnovnih životnih namirnica, onda je put do svesti o izgradnji solarnih panela i vetro-parkova na čuvenom 13 mestu. Legenda kaže kada divlja svinja donese na svet trinaest prasadi, ona tada trinaesto prase odbacuje jer mesta za sisanje nema i ono najčešče ugine. Da li će svest o značaju ekologije doživeti sudbinu Gileta baksuza, vreme i mi ovovremenski tražitelji za srećom, pokazaćemo ukoliko budemo "ćutali" možda glasnije i bez straha. Ljudske drame koje gledamo na TV-u zapravo su opomena da smo se tako mnogo udaljili od prirode, i da će eko pokreti koji se sve više organizuju, uspeti da mobilišu prave razloge za borbu i kraj ove hipokrizije. Dok opominjemo sebe i druge da budemo odgovorni, paradoks je da se sve više udaljavamo od svega što nas podseća da je čistota ne pola, nego celo zdravlje. Čistota duše, jeste zrak dobrog i zdravog čoveka. Bez patetike i pretenzije, ali lepota dobrog upravo osvešćava da se otpad ne baca svuda, i da kontejner recimo izgleda vrlo mudro kao mesto za počivanje smeća. Dokle god budemo tako bahanalisali sa okruženjem u kome živimo, biće nam upravo tako, bahato i raskalašno glupo, sve dok nas to okruženje ne sravni sa sve zemljom. Zemljotres da zatrese, pa poplave da odnesu i živo i neživo i možda ćemo onda početi da cenimo sve krtole i kopitare, pčele, šume, reke...Sudnji dan za verujuće, niko ne zna kada će doći, ali čini se da je Noje sa svojom barkom odavno provalio taj algoritam. A mi i dalje tražimo razloge da budemo srećni, jednaki i posebni. Donosimo zakone o ravnopravnosti polova, rodno senzitivnom jeziku i naravno ravnopravno, svi robujemo formama koje nas robotizuju i udaljavaju od istinske sreće.
A sreća je neopaženo prisutna svuda. Ne mora čak ni da se plati odmah, na odloženo, tu je za svakoga ko lepote ima u sebi. Nevolja je samo što svet ovakav nema interes da prirodu te lepote čuva i neguje. Zaliva se ljudska pohlepa i hrane ljudske sujete do nebeskih granica. U takvoj flori i fauni niču fabrike dima koje nas bogate prljavštinom. Krastavac i zelena salata sigurno u svakom bude osećaj moći, kao i mesto u Upravnom odboru neke strane kompanije. Paralela je na mestu, sve je za čoveka i od čoveka, ništa strano nam nije. Čovek i priroda su jedna dimenzija. Od tolikih životnih datosti, danas svesno i vrlo pedantno prljamo i rušimo sve po spisku. Bacanjem dečijih uneređenih pelena, metodom preko terase pa gde padne, promovišemo naš odnos prema okruženju. Gde god nađeš dobro mesto ti đubre baci, a đubre je blagorodno pa će da zagadi. Ovo je svest koja upravlja prirodnim resursima. Podizanje čuvenog nivoa svesti o značaju rukole bitna je kao i svest o zaštiti šuma, reka, jezera. Dok na Bliskom Istoku i pokondirenom Zapadu sevaju bombe i licemerne pomirljive poruke mira, svet se guši u lažima i dobro upakovanim propagandama. A priroda kao i mi ćuti, i čeka, da se osvestimo. Dok ne bude kasno za početak i za neki zaplet dok ne dođe kraj, neka svako počisti za sobom svoje smeće i pobaca najlepše osmehe svima. Na "smetilištu" ljudskih osmeha i svih vrlina baštine se najlepša čuda, pa neka bude to čudo i da ostanemo i opstanemo svi zajedno, jer lep je ovaj svet i svaki potok i do njega cvet...
Bratislava Radovanović (38), studentkinja master akademskih studija Filozofskog fakulteta PU, Kosovska Mitrovica