Dalibor Petrović: Nasilnici u svakodnevnoj komunikaciji su najuspešniji- od vrha države, pa preko medijskih tajkuna...

Medija centar Beograd/17. maj 2023.

Prof. dr Dalibor Petrović, sociolog i stručnjak za sociologiju društvenih mreža, u razgovoru za beogradski Medija centar ističe da mi nismo samo nasilno društvo, već i uplašeno društvo i da je to dominantnije stanje, koje je većinu građana nateralo da razviju jednu vrstu autocenzure i individualne strategije izbegavanja sukoba. „Imamo nasilje koje se promoviše u krugovima onih koji upravljaju sistemom i s druge strane, strah koji je dominantno stanje onih kojima se upravlja i vlada. Takva situacija postoji u većini autoritarnih država, samo mi nemamo percepciju moći države, već percepciju moći pojedinaca, pre svega onih koji su povezani sa partijama na vlasti“, istakao je Petrović. 

Kako navodi naš sagovornik, svaka vlast ima potrebu da odreaguje na neki veliki, tragičan događaj, poput ovih koji su se desili u Srbiji, a kada reaguje, mora da izađe sa nekakvom preliminarnom dijagnozom i da ukažu na neke uzroke.

„Odgovornije vlasti ne pokušavaju u prvom obraćanju da skinu odgovornost sa sebe, dok neke manje odgovorne pronalaze uzroke koje nemaju veze sa njima, pogotovo uzroke na koje oni ne mogu da utiču i onda na to svaljuju odgovornost. Zapanjujuća je sličnost između bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i nekih republikanskih zvaničnika, kada se pre par godina u SAD desila slična situacija sa dve masovne pucnjave u jednom danu, koje nisu bile školske, ali je dat sličan kontekst i tada je Tramp rekao da su jedan od glavnih uzroka kultura nasilja i video igre. Gotovo isto smo čuli od naših zvaničnika. Branko Ružić je rekao da su internet i video igre i „truli zapad“ odgovorni“, rekao je profesor Petrović. 

On za Medija centar objašnjava da je takvo postupanje posledica neznanja, nepoznavanja situacije i prepisivanja jednostavnih odgovora, dok je sa druge strane namera da se iskoristi situacija tako da se na neki način dobije nekakva korist.

„Korist predstavnika vlasti u slučaju da se internet i društvene mreže proglase glavnim krivcem tako strašnih stvari bi bila rigorozna kontrola. S tim u vezi, ministarka zdravlja Danica Grujičić je izjavila da će se založiti da se sve društvene mreže blokiraju na mesec dana, pa da se onda vidi šta nam je činiti. Tu sam prepoznao nameru da se ućutka jedini prostor za komunikaciju. Naravno da internet ima bezbroj mana i da tamo ima nasilja i da se treba baviti internetom i društvenim mrežama, ali istovremeno je to jedini prostor gde građani Srbije mogu bez ikakvog ograničenja da iznesu ono što ih tišti i svaka vrsta kontrole, ograničavanja i uvođenja cenzure na interntu bi bila jako loša po demokratiju, građansko društvo i nigde ne postoji osim u autoritarnim zemljama“, ocenjuje Petrović. 

Petrović smatra da je glavni problem sa internetom u Srbiji  veliki broj dezinformacija i lažnih vesti, a da su glavni izvor lažnih vesti i dezinformacija tabloidi, dok su drugi veliki problem botovske kampanje.

„U Srbiji postoje najrazvijene sajber grupe koje botuju u korist vlasti, ne sa ciljem da nametnu nekakve ideje, već da zagade polje za slobodnu komunikaciju na internetu, da se iz njega oteraju umereni ljudi i da se zapravo u javnosti stvori slika da su društvene mreže nešto loše, nešto što ne doprinosi javnom dijalogu, debati i diskusiji."

Mi nemamo tu vrstu cenzure kao u autokratskim društvima, ali sve češće nailazimo na primere privođenja ljudi zbog objava na društvenim mrežama, čak iako iza toga ne postoji neka jasna namera i te objave nemaju bukvalno značenje. Na pozivanje na nasilje, policija svakako treba da reaguje, ali se postavlja pitanje šta je sa prostorom za slobodnu komunikaciju i gde je granica onoga što neko može slobodno da iznese i da li „lajk“ na neku spornu objavu podleže krivičnoj odgovornosti i ko tu oblast ima pravo da uređuje“, kaže profesor Petrović. 

Sagovornik Medija centara smatra da je stavljanje interneta i društvenih mreža u prvi plan pravljenje atmosfere u kojoj će biti moguće donošenje restriktivnijih zakona pod izgovorom sprečavanja strašnih zločina i u takvoj atmosferi će ljudi biti sposobni da „progutaju“ restriktivnije zakone.

„Problem je što se mi uveliko suočavamo sa procesom netransparetnog digitalnog nadzora na mrežama kao i na ulici. Imamo stotine, a možda i hiljade kamera koje su u netransparentnoj proceduri instalirane i to znači da mi već jesmo, ali da ćemo tek biti izloženi nadzoru velikih razmera i da će sve ono što kažemo biti na neki način negde sortirano i samo se postavlja pitanje da li će neko nad nama sprovoditi neku vrstu sankcija, ako postoji zakon ili na neki način neformalno, tako što ćemo završiti na listama „nepodobnih ljudi“ koji neće moći da dobiju nikakve privilegije od države“, poručio je Petrović. 

Kako navodi profesor Petrović, kada imamo društvo u kome norme ne funkcionišu i gde građani nemaju percepciju da ti zakoni funkcionišu i da se primenjuju podjednako na sve, ako postoji utisak da su neki nedodriljivi, onda građani počinju da razvijaju sumnju u sistem i razvijaju alternativne strategije neformalnog povezivanja i umrežavanja ne bi li se zaštitili.

„U takvom društvu sila postaje glavno merilo i okvir. U takvom stanju ljudi imaju osećaj da jedino silom mogu da reše neku stvar,  pa tako neko dođe u dom zdravlja ili katastar da preti zaposlenima. To su situacije beznađa koje ljude teraju na očajničke poteze, a one ljude koji su u nekoj vrsti lične patologije, mogu da navedu na činjene krivičnih dela, kakve smo imali priliku da vidimo."

"Ono što je posebno sporno je to što vidimo da oni koji su nasilni u svakodnevnoj komunikaciji su najuspešniji- da krenemo od vrha države, pa preko medijskih tajkuna. To nasilje ne mora da bude direktno, da neko preti ili koristi bilo kakav rečnik, to je jedna vrsta bahatosti i nasilja nad pristojnošću i nad normalnošću. Kada vidite kako Željko Mitrović i Dragan J. Vučićević proslavljaju rođendan „Informera“, to je jedna vrsta iživljavanja i nasilja“, ukazao je Petrović. 

„Nismo mi samo nasilno društvo, mi smo uplašeno društvo i to je dominantnije stanje. Većina građana je razvila jednu vrstu autocenzure i individualnih strategija ne ulaženja u sukobe“.

Sagovornik Medija centra se osvrnuo na najavu velikog kontramitinga i ljude koji pod prisilom moraju da idu na isti. „Pitanje je kako oni sada da reaguju, ako pobuna za posledicu može imati gubitak posla u zemlji gde se teško živi, lakše je da se povlače i ne zameraju. To je stanje samo neka prođe, pa idemo dalje“, ocenjuje Petrović.  

„Mi imamo nasilje koje se promoviše u krugovima onih koji upravljaju sistemom i s druge strane, strah koji je dominantno stanje onih kojima se upravlja i vlada. Takva situacija postoji u većini autoritarnih država, samo mi nemamo percepciju moći države, već percepciju moći pojedinaca, pre svega onih koji su povezani sa partijama na vlasti“.

Prema njegovim rečima, politički manir partije na vlasti je ratoborni manir, manir koji ne pristaje na dijalog i na kritčko mišljenje.

„Svaka kritika se doživljava kao neka vrste jeresi. Na svaku kritiku, koja dolazi od strane stručnjaka ili političkih oponenata se odgovara na najgrublji i najbrutalniji mogući način. Saopštenja vladajuće stranke još iz perioda kada su bili opozicija počivala su na političkoj nekulturi i odsustvu osećaja za bilo kakvu pristojnost. To je sada prošireno kao manir političkog sistema i javne komunikacije u Srbiji. Oni ne znaju da komuniciraju drugačije i smatraju da bi svaka druga vrsta komunikacije bila pokazivanje slabosti i očigledno da je njihov politički stav da se ljudima mora upravljati čvrstom rukom i da im se ne sme dozvoliti da se previše oslobode jer to može otvoriti prostor za sumnju i stvaranje alternativnih akcija protiv režima. Za njih je odlazak sa vlasti u ravni gubitka posla, vlast doživljavaju kao resurs bez kog život neće biti moguć i taj resurs se brani na sve moguće načine“, objasnio je on. 

Prema oceni profesora Petrovića, medijsku scenu nismo uspeli da uredimo ni za vreme prethodne vlasti, a ovo što se nama danas dešava u oblasti medija i u političkom životu je značajna posledica propuštenih šansi posle Petog oktobra.

„Mi nemamo nove medijske figure koje nisu postojale pre 2012. godine. Željko Mitrović je „JUL-ovski produkt“, te se postavlja pitanje kako je on mogao da opstane posle Petog oktobra i da bude vrlo blizak saradnik tadašnje vlasti. Vučićević je radio u „PRESS-u“ i svi su oni bili deo medijske scene“, navodi on. 

Petrović smatra da se bez adekvatnih sankcija i medijske regulacije, krupnije promene neće desiti.

„Prvi korak u tome bi bio da dobijemo nekakav REM koji bi imenovali svi akteri u društvu zajedno i za čije članove bismo bez sumnje znali da su nezavisni, a iza toga bi Evropska unija trebalo da stoji kao garant. Tek tada bi takvi ljudi bez ikakvog straha mogli da pokušaju da dodele nekoliko nacionalnih frekvencija i da se staraju da se javni dijalog i zadatak medija odvija po propisima. Sve to se bez političkih promena ne može desiti.  Za bilo kakvu promenu je potrebno angažovanje celokupnog društva. Naši ciljevi su menjanje sistema i društva i to treba da bude cilj svakog protesta“, zaključio je Petrović.