BALKAN I VELIKI POLITIČKI UTICAJI
20. jul 2021/Medija centar Beograd/Mladi kolumnisti
O mešanju, odnosno uticaju stranih sila na srpsku, odnosno balkansku politiku govori se decenijama, a Balkan je po stranim uplitanjima u njegove demokratske procese postao već odavno poligon za uticaje, kako sa Zapada tako i sa Istoka, o čemu se najviše govori u vreme izbornih kampanja, ali i tokom značajnijih političkih izazova balkanskih zemalja. Balkan to nikada nije prestao da bude za moćne zemlje koje su, što javno što tajno, gde god i kad god to mogu, vršile i vrše uticaj pod izgovorom kako žele pomoći i "osvetliti balkanski mrak", a pritom gledaju prvenstveno svoje interese.
Ako ćemo iskreno, nema nikakve sumnje da u Srbiji i još nekim delovima Zapadnog Balkana, poput Republike Srpske i Crne Gore, uplitanja u unutrašnju politiku i demokratske procese ima ponajviše od strane Rusije, iako bi možda većina u Srbiji rekla da su to zemlje Zapada-SAD, Nemačka ili Engleska. Kako navode bolje upućeni, Rusija ima nekoliko strateških pristupa Balkanu do kojih drži, a jedan od njih je politika stalne destabilizacije i permanentnih kriza,jer bi u suprotnom stabilne zapadnobalkanske zemlje brzo postale deo EU, a neke i NATO-a.
Ruski uticaj na Srbiju se naročito pojačao nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma 4. septembra 2020.godine, koji su potpisali premijer takozvane Republike Kosovo Avdulah Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Od tada je Rusija pojačala svoju retoričku podršku Srbiji kako bi stekla prednost u odnosu na SAD i EU. Tako smo čuli iz Kremlja da je „Kosovo propali projekat Zapada“, a od ruskog ambasadora u Srbiji Bocan Harčenka da „neuspeh u sprovođenju Briselskog sporazuma podriva autoritet EU“ i još mnogo toga u kontekstu aktuelnih zbivanja na relaciji Zapad-Srbija.
Profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Jovan Teokarević, pre nekoliko meseci na panel diskusiji beogradskog Medija centra o stranom mešanju u izborne procese i politiku suverenih država, ocenio je da Rusija „nema mnogo posla na širenju propagande“ u Srbiji jer je Srbija okrenuta ka Rusiji i tako im „olakšava posao“. Istina, Teokarević je rekao i da 60 do 70 odsto građana Srbije misli da je Rusija „najvažnija i najbolja“ za Srbiju, iako bi njih samo tri-četiri odsto odabralo da tamo živi. Čini se da je to u skladu sa onom čuvenom izrekom o Srbima čije je srce na Istoku a novčanik na Zapadu. Takođe, ako pratimo česte odlaske srpskih zvaničnika u Moskvu, poput recimo, Selakovića, Dačića ili Stefanovića moglo bi se zaključiti da je Rusija „najvažnija i najbolja“, tako kako navodi Teokarević.
Nema sumnje da Rusi u svojoj balkanskoj političkoj odiseji u obzir uvek uzimaju prvenstveno sopstvene interese i to bi, bar oni u Srbiji, ali i ostali na Balkanu i šire koji nisu do sada shvatili, trebalo da shvate. Stalno pozivanje na pravoslavlje, sećanje na naše bratsvo u Drugom svetskom ratu i sl. koje se u odnosima sa Rusijom uvek ističe te permanentna retorička podrška Srbiji, Republici Srpskoj i drugima, svedeni su uglavnom na to da bi se izvukla korist prvenstveno za sebe i na taj način-ako ne sprečiti a ono bar usporiti evropske integracije Zapadnog Balkana, iako Rusi dobro znaju da se Zapadni Balkan već odavno opredelio za članstvo u EU. Tu korist bi Rusija kasnije potezala kao monetu oko rešavanja drugih svojih problema sa EU i SAD. Svakako tu je i stalni ruski nadzor nad Balkanom da se spreči širenje NATO-a, što je ruski prioritet broj jedan.
Rusija je posle Vašingtonskog sporazuma pojačala aktivnost na Balkanu, posebno u Srbiji. U aprilu je u Beogradu otvoren Rusko-balkanski centar koji ima za cilj naučno istraživanje i analizu savremenih političkih, ekonomskih, društvenih, kulturnih, verskih, a verovatno i svakojakih drugih delatnosti kojima su Rusi vični, poput prikupljanja poverljivih informacija. Tokom maja u Srbiji su se specijalne snage iz Rusije bavile antiterorističkim vežbama, a 2. jula Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa direktorom ruske Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergejem Nariškinom. Pre toga, 27. juna na poligonu Pešter kod Sjenice održana je velika Združena taktička vežba Vojske Srbije sa bojevim gađanjem pod nazivom „Munjevit udar 2021“ gde je pored sposobnosti vojske Srbije prikazano i mnogo ruskog naoružanja koje je Srbija kupila. Ovih dana portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Marija Zaharova izjavila je: „Zabrinuti smo saopštenjima o američkim isporukama naoružanja i vojne tehnike vlastima u Prištini čime SAD otvoreno potkopavaju međunarodne napore koji su usmereni na osiguranje mira i stabilnosti na Balkanu“. U BiH se ruska ambasada usprotivila imenovanju novog Visokog predstavnika, pozvala na zatvaranje OHR-a te se žalila da je Amerika okrivila Rusiju za probleme BiH. Tako se preko malog Balkana prelamaju ne samo uticaji već pre svega krupni interesi moćnih država.
A u središtu stvaranja mitske slike o Rusiji kao spasitelju Srbije i srpskog naroda deluje agresivni medijski uticaj "Sputnik Srbija" sa sedištem u Beogradu, kako ga na Zapadu neki nazivaju i (dez)informativni portal za širenje ruske propagande u Srbiji i okruženju. Rusija, nije to nikakva tajna, ima kao i ostali svoje glasnogovornike širom Balkana, ali kontroliše i one medije u Srbiji preko kojih ovi glasnogovornici veličaju „Putinovu snagu i mudrost“ te šire antizapadnu i antievropsku propagandu koja često ne ide u korist Balkanu.
Rusija veruje da je američki cilj da je okruži članicama NATO-a, a sa druge strane, Zapad se protivi ruskom autokratskom sistemu vladanja koji ima negativan uticaj u ostatku Evrope. Zapad se bori za univerzalne vrednosti ljudske zajednice i zaštitu ljudskih prava od autokratskih sistema kakvih nažalost ima i na Balkanu.
Na kraju, izvesno je da se nikada nije više govorilo o stranim uticajima moćnih zemalja na demokratske procese malih zemalja i da nikada nije bilo toliko protivrečnosti i nesporazuma oko svega toga.
Neko je dobro rekao da su male države kao figure na šahovskoj tabli na kojoj iza glavnih poteza stoje velike sile. Na Balkanu u proteklo vreme poteze vuče pre svega Rusija i sva je prilika da će iz te šahovske partije Balkan izaći bez pobede.
Slobodan Stevanović, Univerzitet u Geteborgu, Švedska