Američki predsednički izbori: Donald Tramp, treći pokušaj
Za Medija centar Beograd piše Mladen Lišanin/29. januar 2024. godine
Nakon ubedljivih pobeda na unutarstranačkim izborima u Ajovi i Nju Hempširu, deluje kao da Donald Tramp ima otvoren put ka republikanskoj kandidaturi za predsedničke izbore u novembru, a sudeći po većini istraživanja, i ka pobedi na tim izborima. Njegova jedina preostala protivkandidatkinja, bivša guvernerka Južne Karoline i ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama, Niki Hejli, po svoj prilici će se povući iz trke najkasnije početkom marta. Kako je došlo do toga da Tramp bude tako ubedljiv favorit, koje su specifičnosti tekuće kampanje, kako će se sve završiti i postoje li lokalne, balkanske implikacije rezultata američkih izbora?
Protivkandidat
Pred izbore 2020. godine, uprkos poodmaklim godinama i ponešto kompromitovanim kognitivnim kapacitetima, Džozef Bajden je imao reputaciju „catch-all“ kandidata, sposobnog da iza sebe okupi šaroliku društvenu koaliciju, izazove Donalda Trampa i kapitalizuje nezadovoljstvo velikog dela stanovništva zdravstvenim i ekonomskim implikacijama pandemije novog korona virusa. Ova procena pokazala se ispravnom i Bajden je u januaru 2021. inaugurisan kao četrdeset šesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Nakon kratkotrajnog medenog meseca sa domaćom i međunarodnom javnošću, međutim, njegova administracija se susrela sa brojnim krizama, od haotičnog povlačenja iz Avganistana, preko usporenog privrednog rasta i skoka inflacije, do produbljenih socijalnih i imigracionih problema i pitanja američkog držanja u brojnim oružanim sukobima širom sveta, od Ukrajine, preko Nagorno Karabaha, do Pojasa Gaze.
Takođe, kognitivni kapaciteti predsednika Bajdena, koji je na dan inauguracije imao 78 godina i bio najstariji do tada izabrani predsednik Sjedinjenih Država, tokom mandata su nastavili da rapidno opadaju, pa je bilo sve teže političke neuspehe prikrivati barem na marketinškom i retoričkom planu. Svaki predsednikov javni nastup izazivao je poplavu anksioznosti u krugu njegovih bliskih saradnika: verbalni i mentalni gafovi, te saplitanja i padovi, do te mere su doprinosili urušavanju Bajdenovog ionako poljuljanog ugleda da su brojni istaknuti članovi stranke počeli, najpre stidljivo, da predlažu da predsednik, uprkos tradiciji, odustane od borbe za drugi mandat i prepusti kandidaturu nekom od mlađih kadrova. Ova ideja je, međutim, napuštena nakon stranačkog uspeha na izborima za senat i predstavnički dom 2022. godine: Bajden je uspeo da ponovo ujedini partiju iza sebe i unutarstranački izbori koji se trenutno odvijaju u Demokratskoj partiji puka su formalnost kao i uvek kada aktuelni predsednik ima pravo na još jedan mandat. Džozef Bajden, ponovo u timu sa potpredsednicom Kamalom Haris, nema ozbiljnog izazivača i, kao što je i njavio u aprilu 2023. godine, nesporni je kandidat Demokratske partije na ovogodišnjim izborima.
Za razliku od 2020. godine, Donaldu Trampu danas odgovara da odmeri snage upravo sa Bajdenom. Uspeh demokrata na izborima 2022. godine odavno su, i u više navrata, zatrpale nove krize i rastuća zabrinustost povodom Bajdenovog psihofizičkog stanja. Tokom 2023. godine, njegova popularnost je, sa gotovo 60% neposredno posle inauguracije, pala značajno ispod 40%, što je najgori rezultat u poslednjih sedam decenija. (Drugi i treći najgori bili su Barak Obama sa 43% u decembru 2011. i Donald Tramp sa 45% u decembru 2019. godine.) Ukratko, kao i mnogi socijalni, ekonomski i politički faktori, Donaldu Trampu za sada naruku ide i izbor demokratskog protivkandidata.
Demografija
Poznato je, naročito od šezdesetih godina XX veka, da je demografija jedna od ključnih determinanti američkog partijskog sistema i da su pripadnosti rasnim, klasno-socijalnim, obrazovnim ili konfesionalnim grupama ključni prediktori izbornog ponašanja. Donald Tramp, generalno govoreći, ima glavna uporišta među belim biračima, a među njima naročito među muškarcima, starijima, populacijom bez fakultetske diplome, pripadnicima evangelističkih verskih zajednica, kao i među onima koji zarađuju više od 100.000 dolara godišnje. Ovo je manje-više standardna demografska baza republikanskih kandidata u poslednjih nekoliko decenija, ali u Trampovom slučaju postoji jedna specifičnost: prema dosadašnjim rezultatima, on još od 2016. godine beleži rast popularnosti kod ne-belačkog stanovništva, tradicionalno u ogromnoj većini naklonjenog kandidatima demokrata.
Ovo je naročito značajno u odnosu na afroameričku zajednicu, gde istraživanja govore da je Tramp, uprkos optužbama za rasizam, trenutno na putu da ne samo probije barijeru od 13% glasova, što nije pošlo za rukom nijednom republikancu od Ronalda Regana 1980. godine, već i da se približi koti od 20%. Ovakav rezultat, osim što bi bio značajan u apsolutnim brojevima, bio i indikator širih pomeranja u biračkom telu, i to pomeranja koja bi verovatno značila da je Tramp osigurao izbornu pobedu. Razume se da se motivi afroameričkih birača ne nalaze na identitetskoj, već pre svega na ekonomskoj ravni: kao društvena grupa disporoporcionalno osetljiva na socijalne krize, afroamerička zajednica je posebno pogođena onime što vidi kao Bajednovo loše upravljanje nacionalnom ekonomijom i u sećanju ima pozitivne trendove u pogledu zaposelnosti i stope inflacije iz vremena Trampovog mandata. Takođe, budući da se Tramp, između ostalog i zbog velikog broja sudskih procesa pokrenutih protiv njega, u velikoj meri i dalje percipira kao antisistemski kandidat, jedan deo afroameričkih birača ga vidi kao žrtvu nepravednog sistema i u tome se identifikuje sa njim.
Ključne teme
Postoji nekoliko oblasti koje tradicionalno interesuju američke birače i koje u značajnoj meri opredeljuju izborne preferencije. To je, pre svega, ekonomija (ukljulujući teme inflacije, radnih mesta, budžetskog deficita i poreza), ali i pitanja javne bezbednosti, ilegealne imigracije, zdravstvene zaštite ili pravne regulacije prava na abortus. U novije vreme pitanje klimatskih promena takođe je zastupljeno u kampanjama, posebno u paketu sa problemima energetike, a posebno od januara 2021. godine i nasilinih demonstracija i upada u zgradu Kapitola, sve se češće govori i o pitanjima poverenja u demokratiju i stanja američkih institucija.
Istraživanja javnog mnjenja govore da većina populacije ima više poverenja u republikanskog kandidata da će dobro upravljati ekonomijom i biti uspešan u suočavanju sa problemima ilegalne imigracije i javne bezbednosti. Istovremeno, većina birača ima veće poverenje u kandidata demokrata u pogledu politike zdravstvene zaštite, klimatskih promena i regulisanja prava na abortus. Kako su ekonomija i imigracija teme koje će, čini se, dominirati kampanjom, to se može reći da će Tramp i u ovom pogledu biti nekoliko koraka u prednosti. Guverneri gotovo polovine američkih saveznih država podržali su Teksas u sporu sa saveznom administracijom oko rprava federalnih jedinica na samostalne mere zaštite od ilegalne imigracije: u ovom sporu prelamaju se pitanja imigracije, javne i nacionalne bezbednosti i poverenja u institucije sistema, i to na način koji će nesumnjivo dati vetar u leđa Trampovoj kampanji bez obzira na to kako se sporovi okončaju.
Izbori 2024. godine biće donekle specifični i po tome što će spoljnopolitičke teme, po svoj prilici, igrati nešto veću ulogu nego što je to obično slučaj. Ni na ovom planu stvari ne idu u prilog Bajdenovoj kandidaturi: osim što istraživanja kažu da većina birača ima više poverenja u republikance kada je reč o spoljnoj politici, aktuelna administracija se suočava sa konkretnim problemima kredibiliteta i kompetencija po pitanjima podrške Ukrajini, izraelskog ponašanja u Pojasu Gaze i oružane intervencije protiv jemenskih Huta zbog blokade moreuza Bab el Mandeb. Zbog problema odnosa prema izraelskom tretmanu palestinskog stanovništva, Bajden bi mogao i da izgubi određeni broj glasova koji su tradicionalno bili garantovano demokratski, među afroameričkom i drugim manjinskim zajednicama, ali i na radikalnoj levici. Deluje da se, u pogledu pitanja od značaja za birače u 2024. godini, sprema savršena oluja za kampanju Džozefa Bajdena.
Pravosudni izazovi
Trampov put ka drugom mandatu ipak je nešto komplikovaniji nego što se iz iznetih podataka može nagovestiti. Razlog tome su različite vrste pravosudnih prepreka koje valja prevazići pre izlaska na crtu indisponiranom Džozefu Bajdenu. Pored toga što su neke savezne države, poput Kolorada i Mejna, pokušale da mu zabrane kandidovanje na unutarstranačkom nadmetanju i tako ga spreče da učestvuje na predsedničkim izborima, Tramp se suočava i sa četiri krivična i jednim građanskim postupkom u različitim državnim i federalnim jurisdikcijama. Najozbiljnije optužbe tiču se neovlašćenog skladištenja predsedničkih dokumenata u njegovoj rezidenciji na Floridi i podsticanja na pobunu u januaru 2021. godine.
Kada je reč o zabranama učešća na unutarstranačkim izborima, o njima će – pre svega o slučaju Kolorado – odlučivati Vrhovni sud. On će, ne samo zbog činjenice da konzervativne sudije, od kojih je neke nominovao upravo Tramp, čine većinu, po svoj prilici oboriti odluke kojima se Trampu zabranjuje kandidatura i ta prepreka će biti otklonjena pre sledeće faze unutarstranačkih izbora. Drugi procesi će se, pak, početi da se odvijaju tokom proleća i leta; oni se gotovo sigurno neće okončati pre predsedničkih izbora ali će pojačati utisak kod velikog broja birača da je sudski progon Donalda Trampa u izbornoj godini neka vrsta političkog lova na veštice. U ne naročito verovatnom scenariju u kome Donald Tramp, kao već proglašeni republikanski kandidat, izbore dočekuje u zatvoru, to formalno ne bi bila prepreka za njegovo učešće. U tome čak ne bi bio ni prvi: Judžin Debs je, upravo tokom boravka u zatvoru, dobio veliki broj glasova 1920. godine. Kao izabrani predsednik, imao bi mogućnost da pomiluje samog sebe kada je reč o saveznim slučajevima.
SAD na Balkanu
Srbija i region su već imali prilike da vide kako izgledaju Trampove i Bajdenove politike prema ovom delu Evrope. U svetu u kome raste broj dubokih kriza i oružanih sukoba, balkanski region više nema nekadašnji značaj. Sjedinjene Države su trenutno prevashodno zainteresovane za očuvanje elementarne stabilnosti i, ukoliko je moguće, dodatni prostor za ostvarivanje sopstvenih ekonomskih interesa. Beograd je ovu računicu shvatio pre osam godina i sasvim sigurno će pokušati da motiviše novog predsednika – ko god on bio – da ostane na sličnom kursu.
Autor je istraživač međunarodnih odnosa i spoljnopolitički konsultant