Zoran Gavrilović: Mi nemamo izbore već aklamaciju o ličnoj vlasti Aleksandra Vučića

Medija centar Beograd/9. novembar 2023.

Izborni uslovi su konstantno loši od 2016. godine kada je Vučić seo u sedlo vlasti, odnosno kada je Nikolić nakon odluke da poštuje Ustav napustio vrh SNS-a i kada se potvrdilo da je u Srbiji (vladajuća) partija jača od države, odnosno da je politička moć jači regulator od onoga što piše u zakonima i profesionalnim kodeksima, kaže u razgovoru za beogradski Medija centar Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).

„U naznačenom vremenu je upostavljen sistem industrije populizma čiji su stubovi kontrolisani mediji, (auto)cenzurisana javnost, urušena funkcionalnost političkih partija- kako opozicionih tako i SNS, koji se pretvorio u milenaristički pokret koji ima za cilj da očuva kult lične vlasti Aleksandra Vučića. U takvom ambijentu u Srbiji nema izbora, već je to aklamacija o ličnoj vlasti Aleksandra Vučića, jer je on taj koji je sveprisutan kao kandidat za sve javne funkcije, odnosno rad i postupanje institucija je pod kontrolom njegovog oka i volje“, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o izbornim uslovima, Gavrilović je pri mišljenju da su oni definisani relativno dobrim zakonskim okvirom, koji može biti mnogo bolji, i institucijama čiji je rad tokom izbora pasivan.

„Ovo se pre svega odnosi na Agenciju za sprečavanje korupcije i RIK, telo koje je prevazišlo vremene, jer Srbija „vapi“ za nezavisnim regulatornim telom koje bi se bavilo finansiranjem stranka, monitoringom izveštavanja medija, integritetom političkih partija učesnika/izbornih lista“, kaže sagovornik Medija centra.

Prema njegovim rečima, za napredak izbornih uslova je od značaja i habitalna komponenta, a to znači politička kultura građana.

„Ona je u Srbiji veoma niska. Kada to kažem govorim o visokom stepenu onih koji sebe definišu kao apolitične ili antipolitične i čiji je izbor stranke na izborima vezan za (personalni) integritet političara, njegovu stručnost, harizmatičnost, dok ideološka komponeta izbora glasanja je na četvrtom mestu, a trebala bi da je na prvom, jer upravo ideološka komponenta je ta koja opredeljuje životne interese i očekivanja birača od političke ponude. Upravo u tom trouglu, normativni, institucionalni i habitalni aspekt izbora treba tražiti prostor za promene koje u postojećoj konstalaciji industrije populizma nije moguće zamisliti“, smatra Gavrilović.

On ističe da upravo sama činjenica da se borimo za ravnoprvne izborne uslove, govori da mi nemamo izbore, već aklamaciju o ličnosti vlasti, tj. da li je želimo.

„Ja verujem da opozicija kada je zahtevala izbore nije mislila o izborima, već o aklamaciji o ličnoj vlasti Aleksandra Vučića sa naumom da stvori kritičnu masu koja će reći „ne“ autokratskom modelu vlasti, odnosno „da“ demokratskom. To je usud opozicije da smo se vratili na nivo kada nemamo jasno opredeljenje, odnosno konsenzus svih izbornih aktera da je demokratska kompeticija u okviru zakona, gde se na izborima izražava slobodna izborna volja“, navodi sagovornik Medija centra.

Gavrilović dodaje da bitan stub izbornog integriteta, pored Agencije za sprečavanje korupcije i RIK-a, jesu REM i Ustavni sud.

„REM je svojim nepostupanjem omogućio da se stvori harizma Aleksandra Vučića, koji je postao “svetac koji hoda” i čija je moć veća ne samo od statuta SNS, već i od Ustava i zakona. Iz te vizure, Aleksadar Vučić koji je na prošlogodišnjim izborima pobedio u trci za predsednika Srbije je trebalo da se zahvali SNS-u na predlogu da im rentira rejting u zamenu da poslanici SNS nastave praksu nekorišćenja člana 118 Ustava Srbije koji poslanike obavezuje da pokrenu postupak u slučaju kršenja Ustava. Ovaj dil postoji od 2017. godine. Njega je na izvestan način uočio i ODHIR u svom izveštaju iz 2020. kada je naveo da se gubi granica između Aleksandra Vučića kao predsednika SNS i predsednika Republike Srbije. Suma sumarum, ova situacija dovodi do kršenja člana 40 Zakona o sprečavanju korupcije, jer se radi o svojevrsnom stavljanju poslanika SNS u zavisan odnos spram Vučića, bez čijeg rejtinga SNS bi imao u najmanju ruku 4 puta manje glasova“, ističe Gavrilović.

Naš sagovornik kao autor pojma funkcionerska kampanja od pre 10 godina, ukazuje da se taj pojam pogrešno koristi.

„Funkcionerska kampanja je (pre)pozitivno izveštavanje o javnim funkcionerima tako i van izborne kampanje. Član 50 Zakona o sprečavanju korupcije zabranjuje funkcionerima da u svojim nastupima koriste javne resurse i javne događaje za promociju stranke i tokom i van izborne kampanje. Najnovije zakonsko rešenje u članu 62 Zakona o elektronskim medijima, a prema kojem 30 dana pre kampanje nije dozvoljeno organizovanje otvaranja fabrika, puteva, bolnica, je samo deo rešenja jer će se naći novi način pozitivnog izveštavanja o javnim funkcionerima“, navodi Gavrilović.

On naglašava da birači svoje odluke donose pod medijskom propagandnom narkozom koja se plasira sa TV-a sa nacionalnim pokrivanjem, gde postoji, s jedne strane prepozitivno izveštavanje o vlasti personalizovanoj u liku Vučića, i ujedno negativno predstavljene proevropske opozicije, odnosno marginalizovanje desne opozcije.

„Ono što brine je svojevrsna ispraznost kampanje koja se redukuje na lični nivo, odnosno govor mržnje, koji za posledicu može da ima nisku izlaznost na izbore i koja ide u prilog, pre svega, vlasti“, zaključio je Gavrilović.