Ukrajinski ambasador: Kremlj želi kontrolu, u Srbiji radi isto što je radio u Ukrajini

Medija centar Beograd/3. mart 2023.

Ukrajina zna kakav je ruski uticaj i kakve su njegove posledice, izjavio je ukrajinski ambasador u Republici Srbiji Volodimir Tolkač, na današnjoj javnoj diskusiji “Srbija pod “bratskom” agresijom”, održanoj u beogradskom Medija centru.

„Naše iskustvo govori da je Kremlj pokrenuo hibridni rat protiv Ukrajine mnogo pre 2014. godine. Kremlj je pokušao da preuzme pod svoju kontrolu maksimalni broj segmenata našeg života. Od korumpiranih političara, do pokušaja preuzimanja kontrole nad informacionim resursima, stvarao je i podržavao mrežu ekstremističkih organizacija, širio je narative o „bratskim narodima“ i zajedničkoj istoriji, pokušao je da kontroliše crkvu i kulturu, kao i mnoge druge sfere. Na kraju je igrao na nostalgiju starijih generacija koje se identifikuju sa Sovjetskim Savezom“, istakao je Tolkač.

Prema njegovim rečima, cilj Rusije je bio samo jedan, da uzme Ukrajinu pod svoju kontrolu. „Ukrajinci nisu prihvatili ovaj scenario, a kao odgovor, rusko rukovodstvo je iskoristilo celu mrežu finansiranja ekstremista i agenata za destabilizaciju Ukrajine i zaustavljanje evropskog puta“, objasnio je ambasador.

On je dodao da je sledeća faza otpočela oružanom agresijom Rusije na nezavisnu i suverenu evropsku državu. „Za mnoge Ukrajince, posebno na Krimu i Donbasu 2014. godine bilo je teško odmah da shvate šta se dešava, jer su to ljudi koji su rekli naša braća ulaze tenkovima na našu zemlju. Moramo priznati da se moćan ruski uticaj koji je prethodio agresiji pokazao delotvornim u početnoj fazi rata Rusije protiv Ukrajine. Posle toga, okupatori su u februaru 2022. godine otpočeli sveobuhvatni rat- pljačku, uništavanje i silovanje“, rekao je Tolkač.

Kada se pogleda intenziviranje ruske propagandne delatnosti u Srbiji, ambasador je istakao da je Ukrajini sve jasno i da razume da Rusija Srbiji ne donosi poklone. „Kremlj verovatno u Srbiji radi isto što je radio u Ukrajini i samo želi kontrolu. Lekcija Ukrajine je da uticaj koji Kremlj nameće na sve predstavlja pretnju“, zaključio je Tolkač.

Željko Bodrožić, predsednik NUNS- istakao je da mi u našoj zemlji i mimo rata u Ukrajini imamo problem sa medijima i propagandom, koja nas je dovela u situaciju da smo na pogrešnoj strani sveta u ovom trenutku.

„Proputinovska propaganda ovde već dugo postoji, a sa ratom je samo dobila na zamahu. Od loše medijske scene ne možemo očekivati neke spektakularne rezultate i ovo sve je sasvim očekivano, jer većina naših koleginica i kolega nisu u pravom smislu naše koleginice i kolege, a oni su se i pre rata u Ukrajini više bavili propagandom nego istinskim novinarstvom i dobro su došli proputinovskoj propagandi“, istakao je Bodrožić.

„Srbija kada gleda na Ukrajinu vidi krivo ogledalo. U tom krivom ogledalu vidi istovremeno žrtvu, vidi sebe kao žrtvu i Ukrajinu kao žrtvu, ali sa druge strane, veoma dualno vidi agresora i podržava ga. Jedan takav dualan, kontroverzan i isključiv pristup nije zato što Srbija ne voli Ukrajinu, ne voli Ukrajince ili želi da se ta država uništi. Rekao bih da je to problem same Srbije i neraščišćene prošlosti, posebno ove ih devedesetih“, rekao je na skupu Boris Varga, politikolog i novinar.

Ruski uticaj u Srbiji polako probija u sve pore društva i mislim da je društvo najviše izgubilo kolosek van tih civilizacijskih tokova upravo ovom agresijom Rusije na Ukrajinu“, istakao je Varga.

On je pomenuo dve glavne posledice agresije po društvo i politiku, ali i ekonomiju. „Prvo, revanšizam je probuđen u društvu i taj rat je pokazao koliko je važno suočavanje sa prošlošću, sa zločinima devedesetih i koliko to nesuočavanje u Srbiji i regionu proizvodi dalji revizionizam II svetskog rata. Taj revanšizam koji Rusija potpiruje svojom propagandom vodi do toga da je raspoloženje u društvu takvo da se pitanja na Balkanu rešavaju kao i devedesetih godina, da se rešavaju proširenjem teritorija i na način na koji Putin želi da reši rusko pitanje na prostoru bivše SSSR, pa da tako i Srbija reši pitanje srpskog sveta koji je eufemizam velike Srbije. Druga stvar jeste smanjenje evropskih integracija, odnosno pada raspoloženja građana Srbije po pitanju EU“, objasnio je Varga. 

On je dodao da Zapad zato insistira na rešavanju krize na Balkanu i da spram toga Kosovo vidi kao prioritet u odnosu na sve ostalo. „Bez uticaja SAD-a pre svega u Evropi, neće se rešiti pitanje Kosova i stabilnosti na Balkanu, a ono što je najvažnije odbrana Ukrajine i njeno očuvanje. Dodao bih da Srbija dva puta u istoriji nije primetila Berlinski zid, onda kada je pao i ponovo 24. februara 2022. godine kada je opet počeo da se diže“, zaključio je Varga.

Ivan Lalić, dramaturg i osnivač “Mikser hausa” izlaganje je započeo uverenjem da u Srbiji još uvek nije pao Berlinski zid. „Mi smo u situaciji Rumunije 1989. pred pada Čaušeska, još uvek smo informaciono, politički, civilizacijski pod snažnom dogmom ruskog uticaja“, rekao je Lalić.

Prema njegovim rečima, statistike pokazuju da rusofilija u Srbiji malo jenjava, bila je na 80 posto na početku (rata), a sada je već na 60 posto, ali je ona ponajviše uzrokovana mržnjom prema NATO zbog bombardovanja Jugoslavije 1999. godine. „Suočavanje sa zločinima koje se nije desilo i dalje se ne dešava je jedna pogubna mantra koja je došla iz kuhinja iz Moskve, i koja se prenela ovde na istovetan način i to je nešto što nas sprečava da krenemo napred“, istakao je Lalić.

Olivera Radovanović, istoričarka umetnosti navela je da će besmislen i zločinački rat pokrenut od strane Putinove armade obeležiti 21. vek,  u kojem smo s pravom očekivali dobrobiti savremene civilizacije, a ne masakre i nove genocide. „Nema potrebe iznositi sve detalje o hiljadama ubijenih i izmasakriranih ukrajinskih civila jer Putinove snage nisu mogle da sakriju pokolj u Buči, Marijupolju, Harkivu i Kijevu. Nije moglo da se sakrije temeljno uništavanje gradova i njihov apokaliptični izgled nakon ruskih napada“, rekla je Radovanović.

Ona smatra da je uticaj Rusije u Srbiji počeo pre više decenija. „Prvo je prodat NIS, onda su počela da niču srpsko-ruska društva, neki vatrogasni kamp u Nišu, da ne govorim o sramnom uticaju režimskih medija, da bismo došli do skandaloznog stanja da stanovništvo Srbije u većini podržava agresiju misleći kako je Rusija u pravu samo zato što su indoktrinirani. Srbija u ovom momentu mora da promeni taj narativ i okrene se realnosti, odnosno evroatlanskim integracijama”, istakla je ona.

Stefan Slavković, novinar NIN-a je bio u Ukrajini kada se spremala kontraofanziva i potom pisao o ratnim zbivanjima.

„Meni je glavni utisak da kod ljudi tamo, uprkos svemu kada sa njima razgovarate o Putinu i ruskom narodu, uglavnom postoji jedna linija demarkacije u njihovom viđenju. Naravno, ljuti su na ruski narod jer ne sprečava Putina da radi ono što radi. Takođe, Rusija i Ukrajina su rodbinski prilično povezane,  tako da je dolazilo i do raznoraznih slučajeva da stariji ljudi jednostavno ne veruju kada ih rođaci iz Ukrajine zovu da ih izveste da je zgrada do njihove srušena“, pojasnio je on. 

„Sve što ruska propaganda i ruska meka moć radi u Srbiji je nešto što je postojalo u Srbiji i pre 24. februara. Ne treba zaboraviti da mediji, print i TV čine 80 odsto udela informisanja građana u Srbiji. Informer je objavio da je Ukrajina napala Rusiju i da je to zapravo bio početak rata, a ljudi zaboravljaju da je ta vest zapravo sadržala lažnu vest da su Ukrajinci granatirali porodilište ili sirotište u Rusiji, dakle, dokazana neistina je tada bila plasirana kao istina“, istakao je novinar NIN-a.

Branislav Guta Grubački, osnivač "Novog Optimizma" rekao je da je pre godinu dana napadnuta suverena i nezavisna Ukrajina od strane svog suseda, Ruske Federacije. „Prava istina je da je za Ukrajinu i njene građane na Krimu, Donjecku i Lugansku agresija počela još pre devet godina i od onda nije prestajala“. Po njegovim rečima za svakog normalnog stanovnika Evrope bilo kakav sukob koji uključuje agresiju na drugu državu u 21. veku neprihvatljiv je i Rusija nema pravo da svom bratskom susedu određuje opredeljenje i osporava pravo da postane deo evropskih asocijacija vrednosti“, naveo je Grubački.