MIŠLJENJA I KOMENTARI

U iščekivanju oluja i preokreta
Foto: Printscreen Youtube (CNA)

U iščekivanju oluja i preokreta

Za Medija centar Beograd piše: Dragan Bisenić/4. novembar 2022. 

Kina posle 20. Kongresa Komunističke partije

Upravo okončani 20. Kongres KP Kine doneo je kineskom lideru Si Đinpingu lični trijumf, ali nije Kinu okrenuo ka Rusiji, niti previše udaljio od Amerike, kako se to spekulisalo pre ovog Kongresa. Najviši skup kineskih komunista trebalo je da nađe odgovore na sve složenije ekonomske i bezbednosne izazove s kojima se zemlja suočava, a posebno sa sve izraženijom konkurencijom SAD i njenih saveznika. Iako je najspektakulariji događaj bio ostrakizam grupe prethodnog predsednika države Hu Đintaoa i demonstrativno izbacivanje samog njenog lidera iz sale na završnoj sednici Kongresa, najvažnija stvar su kadrovska rešenja kojom se gradi osnova buduće politike i sam govor Si Đinpinga koji je predstavio tu politiku.  

Najvažnije obeležje tog govora koji je trajao skoro dva sata jeste nepromenljivost spoljnog i unutrašnjeg kursa. Druga veoma važna tačka je fokus čitavog govora na razvoj Kine. Nije slučajno što se u njegovom govoru najčešće pojavljuje reč „razvoj“, kao i reči „obnova“ i „podmlađivanje Kine“. Treće, veliki naglasak je na konceptu „nacionalne bezbednosti“. Ovo je povezano ne samo sa Tajvanom, već i sa finansijskim sistemom, i, po svemu sudeći, sa ekonomskim sistemom Kine. Si Đinping je najavio nove izazove pred Kinom i da Kina tek treba da doživi oluje i preokrete. Generalno, on priprema svoju populaciju i upozorava ceo svet na nastalu nestabilnost.

Si Đinping u svojoj politici nije izdvojio nijednog prijatelja ili neprijatelja. I nijedna država nije poimenično navedena. Ovo sugeriše da Kina drži svoja vrata otvorena i da je spremna da reši sve sukobe, uključujući, očigledno, i sa Sjedinjenim Državama. 

Treći mandat kineskom lideru, čime je on stao uz Mao Cedunga, sugeriše da se koncept horizonta političkog planiranja menja u zemlji. Pravilo "dve puta pet godina" koga su se u Kini pridržavali od vremena Deng Sijaopinga oslanjao se na ciklizam od jedne decenije kada je kineski lider morao da uradi nešto značajno i ispuni usvojene planove. Sada, zbog novih izazova, zbog izrazitog povećanog pritiska na Kinu, Si Đinping usvaja mnoge planove do 2035. pa i posle ovog roka. Iako je jasno da je na Kongresu pobedila tvrđa linija, ona ukazuje da će konfrontacija i konkurencija sa SAD biti principijelna i teška. 

Kinesko rukovodstvo predviđa dalji porast kompleksnog pritiska SAD i posledično, stvaranje kineske odbrambene konture, imajući u vidu da je tokom nekoliko prethodnih godina Vašington uspeo da stvori antikinesku bezbednosnu strukturu. To su zemlje zapadne Evrope, to su Australija i Novi Zeland, Japan i delimično Južna Koreja. Kina se tako našla okružena neprijateljskim državama iako su mnoge od njih kupci ili prodavci kineskih proizvoda. Peking sada sigurno želi da preorijentiše i poslovne interakcije sa ovim zemljama.

Na primer, u 2020. godini zaključen je ugovor sa američkim predsednikom Donaldom Trumpom, prema kojem je Peking trebalo da uskladi neravnotežu u razmeni tako što bi kupio američkih roba za 200 milijardi dolara. Pitanje je da li je Kina u budućnosti spremna na slične ustupke, posebno ukoliko SAD budu otvoreno želele da torpeduju kineski razvojni model i spreče je da svoje visoke tehnologije promoviše na stranim tržištima. 

Si je već u prvoj godini na čelu Kine  formalno napustio tradicionalno „diplomatsko pravilo“ Deng Sijaopinga iz 1992. da Kina treba da „sakrije svoju snagu, čeka svoje vreme i nikada ne preuzme vođstvo“. On je u Izveštaju 19. Kongresa KPK 2017. naveo da je Kina unapredila svoju „ekonomsku, naučnu, tehnološku, vojnu i sveobuhvatnu nacionalnu moć“ do te mere da je sada „ušla u vodeće svetske redove“ – i to zahvaljujući jačanju međunarodnog položaja Kine bez presedana, „kineska nacija, sa potpuno novim držanjem, sada stoji visoko i čvrsto na istoku“.

Tada je najavio da će u budućnosti centralni ideološki izazov partije biti ispravljanje „neuravnoteženog i neadekvatnog razvoja“ koji se pojavio tokom perioda „reforme i otvaranja“ koji je Deng inaugurisao kasnih 1970-ih. U malo zapaženom govoru objavljenom u ideološkom časopisu KPK  2021. godine, Si je osporio Dengovu definiciju „primarne faze socijalizma“ i Dengovo uverenje da će Kina morati da trpi nejednakost stotinama godina pre nego što dostigne prosperitet za sve. Umesto toga, Si je najavio brži prelazak na višu fazu socijalizma, izjavljujući da je „zahvaljujući mnogim decenijama napornog rada ovo period koji označava novu polaznu tačku za nas“. Si je odbacio Dengovu postepenost i ideju da je Kina osuđena na neodređenu budućnost u nesavršenom razvoju i klasnim nejednakostima. Kroz rigoroznije pridržavanje marksističkih principa, obećao je, Kina bi mogla da dostigne nacionalnu veličinu i ostvari veću ekonomsku jednakost u ne tako dalekoj budućnosti.

Si je vodio kineski brod suprotno zapovesti Deng Sjaopinga da Kina treba da gleda svoja posla i da se ne meša u spoljnu politiku. Kina je poslednjih godina počela aktivno da igra na terenu EU, posebno na Balkanu. Uspela je da se učvrsti u Africi, a Centralna Azija je u potpunosti postala „kinesko predvorje“. Osim toga, Si Đinping i Bajden, kao i ranije Obama, promovišu ideju o podeli sveta između „dve velike sile“, tj. Kina i SAD.

Zbog ovako agresivne spoljne politike, Sija su pre četiri godine kritikovali njegovi partijski rivali. Godine 2018. objavljeno je otvoreno „Pismo četvorice” u kojem su dvojica njegovih prethodnika Đijang Cemin i Hu Đintao, kao i dva bivša predsednika Državnog saveta, Džu Rongđi i Ven Điabao, kritikovali Si Đinpinga zbog njegove spoljnopolitičke strategije. Prema „četvorci“, Deng Sjaoping je zaveštao da Kina ne treba da se meša u svetsku politiku, sa retkim izuzetkom vitalnih pitanja za zemlju. Kao rezultat toga, sva odgovornost je dodeljena glavnom ideologu Komunističke partije - Liu Heu, međutim, a nastavljena je ekspanzija na Zapad, posebno na postsovjetski prostor. 

U poslednjem istraživanju centra Pju, 87 odsto Amerikanaca smatra kinesko-ruske odnose ozbiljnim problemom za SAD: 57 odsto - veoma ozbiljnim problemom, 30 odsto - donekle ozbiljnim, dok 71 odsto ispitanika smatra da je treći mandat Si Đinpinga na mestu generalnog sekretara stranke ozbiljan problem.

Ali, Kina veoma pažljivo sarađuje sa Rusijom. Strategija kineskog lidera, uprkos promeni, podrazumeva da nema oštrih izjava i da se, generalno, sledi linija veoma pažljivih interakcija s Rusijom. To je veoma daleko od nekih ruskih očekivanja kineske vojne pomoći u sukobu sa Ukrajinom. To se čini apsolutno nerealnim, budući da se Kina tako direktno nikada nije uplitala u strane sukobe, pa se može reći da neće biti nikakvih kineskih isporuka oružja. 

Kina se, međutim, priprema za dugotrajnu borbu za makroekonomski uticaj. Njena integracija u mesto u svetskoj ekonomiji garantuju joj da ona ne može da potone ili da bude izolovana poput Rusije, jer bi sa sobom povukla celokupnu svetsku privredu. To, kao što smo videli, nije ono što zadovoljava kineskog lidera Si Đinpinga. Zbog toga će borba u narednim godinama oko kineskog uspona ka svetskom prestolu biti još tvrđa i žešća i neizvesnija nego ikada ranije. 

Autor je  novinar, publicista i bivši diplomata  

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.