MIŠLJENJA I KOMENTARI

SVETI GRAL EMOCIJA
Foto: Printscreen

SVETI GRAL EMOCIJA

Za Medija centar piše: Muharem Bazdulj/7. Decembar 2021.

Džoni Dep je, eto, bio u Beogradu, a Harison Ford umalo da je stigao u – Istočno Sarajevo. Naime, kako je pisala splitska „Slobodna Dalmacija“ u vreme dok se slavni glumac odmarao u Dubrovniku: „Harison Ford mogao bi sudjelovati na Svjetskom prvenstvu u amaterskom biciklizmu na Jahorini. Čuveni američki glumac najavio je da postoji mogućnost da povodom utrke koja će se odvijati od 5. do 10. oktobra posjeti Istočno Sarajevo“.

Fordov nedolazak razočarao je ljude u Bosni i Hercegovini, a jedna još skorija vest razočarala je Fordove fanove širom sveta. Naime, premijera novog filma o Indijani Džonsu,  petog po redu sa Harisonom Fordom u glavnoj ulozi, odgođena je za skoro punih godinu dana. Trebala se dogoditi 29. jula 2022, a desiće se 30 juna 2023. 

Ova godina, međutim, bila je godina u kojoj se navršilo punih četrdeset godina od početka famozne filmske sage o Indijani Džonsu, četrdeset godina otkad je premijerno prikazan film „Indijana Džons i otimači izgubljenog kovčega“. Prva tri filma o Indijani Džonsu savršeno omeđuju deceniju osamdesetih. A osamdesete su iz eksjugosovenske perspektive poslednja dekada normalnog života. Iz današnje perspektive, osamdesete se ukazuju kao iskonske godine sreće, kao miholjsko leto normalnosti i radosne egzistencije. To je vreme u kojem je duh popularne kulture bio lišen cinizma, svog neizostavnog sastojka u narednoj dekadi. Pop muzika bila je nevina i plesna, rok se još zanosio mislima o metafizičkoj revoluciji i iluziji o mogućnosti menjanja sveta, dok su filmovi kvalitetno zabavljali, nenametljivo obrazovali i širili danas anahrono i bajkovito naravoučenije o dobru što trijumfuje nad zlom i o iskonskim neprolaznim vrlinama poput ljubavi, nesebičnosti i poštenja kao svetionicima prema kojima se ravna lađa ljudskog života. 

Tri godine posle prvog filma, nastao je nastavak („Ukleti hram“), a još pet godina kasnije i „Poslednji krstaški pohod“.Vreme radnje ova tri filma su tridesete godine dvadesetog veka; protivnici Indijane Džonsa redovno su iskonski podlaci, arhetipski predstavnici istinske zloće. U prvom i trećem delu to su nacisti, a u drugom sledbenici boginje Kali kojoj se klanjaju prinoseći joj ljudske žrtve. Prvi i treći nastavak serijala međusobno su slični tako da drugi ispada kao svojevrstan izuzetak. U prvom delu meta Indijanine potrage jest izgubljeni Zavetni kovčeg, riznica u koju je Mojsije pohranio kamene ploče sa deset starozavetnih Božijih zapovesti. U trećem nastavku on traga za svetim Gralom, peharom iz kojeg je Isus pio na poslednjoj večeri i u koji je sakupljena njegova krv. Naravno, u obe ove potrage konkurencija su mu nacisti. Poznata je činjenica da je Hitler bio opsednut magijom i okultizmom. Na fonu tog fakta i na margini zvanične istorije dešavaju se avanture Indijane Džonsa. Ne treba, naravno, u njegovim doživljajima tražiti faktografsku realnost: oni su svet za sebe.

U „Poslednjem krstaškom pohodu“ je sjajno oslikana relacija između oca i sina, a film se na momente pretvori u simboličnu avanturističku telemahiju (potragu za ocem). Kraj filma nakon savladavanja triju iskušenja ima kulminaciju u Indijaninom spašavanju oca. Sam Gral na kraju bila izgubljen, no samo da bi se potvrdila misao Indijaninog prijatelja Markusa Brodija: „Potraga za Gralom je potraga za onim najboljim u svakom od nas“. 

Prošlo je skoro dvadeset godina, pre nego je snimljen i četvrti nastavak serijala „Indijana Džons i kraljevstvo Kristalne lobanje“. Uz sami početak filma, kad Indijana Džons preživi nuklearnu eksploziju sakrivši se u frižider obložen olovom, ponovo biva jasno da se Spilberg vratio kući, u cipele autentičnog Diznijevog naslednika, velikog umetnika sreće. U logiku serijala se uklapa činjenica da se u ovom filmu Indijana Džons ne bavi misterijama koje se u temelju judeohrišćanske civilizacije. U neparnim nastavcima, prvom i trećem, Indijana traži Zavetni kovčeg i sveti Gral, a u parnim, drugom i, evo, četvrtom, Indijana ide u treći svet – u Indiju i Južnu Ameriku, tražeći jedan od pet svetih kamenova Šankare, odnosno Kristalnu lobanju. 

Indijana Džons po profesiji je arheolog. Formalno je profesor univerziteta, no njegova iskonska vokacija je istraživanje istorijskih misterija. Zbog njega su mnogi dečaci tokom osamdesetih želeli da postanu arheolozi. Danas se ti dečaci uz pomoć Indijane Džonsa upuštaju u arheologiju sećanja i emocija. Naša detinjstva kriju intimne Zavetne kovčege i svete Gralove sačuvane u uspomenama. Treba imati hrabrosti, biti odvažan poput Indijane Džonsa, i krenuti u avanturu traganja kroz vlastite rane godine, setiti se nevinosti i manje-više napuštenih ideala. Ko bude dostojan vratiće se s Gralom, svojim Gralom. No treba tražiti. Henri Džons, otac Indijanin, čitav je život tragao za Gralom. Na kraju ga je našao i Gral mu je spasio život. Može se reći i da mu je potraga spasila život. 

Oni koji su voleli dosadašnje filmove o Indijani Džonsu, nestrpljivo čekaju peti nastavak i nije im svejedno što umesto nekoliko meseci moraju da čekaju još godinu i po. Ako ništa drugo, međutim, ima smisla priželjkivati da se premijera desi u trenutku kad će aktuelna pandemija zaista biti prošlost i da će filmski eskapizam biti tipični bioskopski eskapizam, a ne bizarna verzija bala pod maskama. Rodžer Ebert je Indijanu Džonsa davno prozvao paradigmom uživanja u filmskom eskapizmu. U bliskoj budućnosti to je nešto što će, definitivno, da nam treba. 

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.