Stefan Surlić, docent FPN: Ideja o dijalogu Srba i Albanaca delegitimizovana
Foto: Printscreen YouTube/N1

Stefan Surlić, docent FPN: Ideja o dijalogu Srba i Albanaca delegitimizovana

Ukoliko postoji volja, mislim da će nadležni organi vrlo lako utvrditi ko je krivac i inspirator, kaže u razgovoru za Danas Stefan Surlić, docent Fakulteta političkih nauka, odgovarajući na pitanje da li očekuje da nadležni organi utvrde ko je organizovao i izveo lepljenje plakata ispred zgrade FPN na kojima su on i kolege nazvani izdajnicima.

Podsetimo, 16. marta ispred Fakulteta političkih nauka u Beogradu osvanuli plakati sa natpisima „izdajnik“ i grbom OVK, sa fotografijama troje predavača. Sem Surlića na fotografijama su bili i vanredni profesor Marko Veković i docentkinja Jelena Lončar.

Tada je trebalo da se na FPN održi skup profesora beogradskog Fakulteta političkih nauka i Filozofskog fakulteta iz Prištine, za koji je dan ranije saopšteno da je otkazan.

Deo javnosti je oštro osudio ove događaje ocenjujući ih kao napad i zastrašivanje akademske zajednice, a održan je i protest podrške za troje mladih politikologa, ispred FPN.

*Imate li informacije da li i kako teče istraga?

– Za sada nemamo informacije o istrazi i da li su došli do određenih novih saznanja. Pored prijave Fakultet političkih nauka je dostavio i snimak sa sigurnosnih kamera. Postoji i niz objava na društvenim mrežama u kojima se pozivalo na linč.

*Kako smo došli u situaciju da profesori Univerziteta budu na „stubu srama“ s etiketama izdajnika i da li ste očekivali veću i širu podršku javnosti?

– Reč je o mnogo širem kontekstu. Delegitimizovna je ideja o dijalogu dve strane. Normalizacija odnosa se predstavlja kao proces otuđen od društva, što je paradoks po sebi jer sudbina većine sporazuma pored političkih odluka zavisi i od spremnosti građana da ih primenjuju. Normalizacija se doživljava kao nametnuta aktivnost od strane EU, dok bi Srbi i Albanci mogli da nastave život u konfliktu.

*Hoće li skup zbog kojeg ste i nazvani „izdajnicima“ biti organizovan?

– Nadam se da hoće. Akademski poslenici imaju obavezu da preispituju, istražuju i podstiču na kritičko mišljenje. To je naš poziv, a time i obaveza da predstavimo rezultate sprovedenih istraživanja. Mi nismo donosioci odluka, niti entiteti koji mogu nešto da priznaju ili izdaju.

*Dok se Vi i Vaše kolege nazovate izdajnicima, Vučić pristaje na dogovor s kosovskim premijerom. Da li ste očekivali da Vučić stavi potpis na dokument u Ohridu?

– Nisam očekivao jer je već najavljeno da će saglasnost biti samo verbalna, ali i ona sa sobom nosi obaveznost primene svega dogovorenog. Mislim da fokus ne bi trebalo da bude na tome da li je nešto potpisano ili ne, već šta su posledice prihvatanja i koje posledice proizilaze iz toga.

*Očekujete li da će Kurti formirati ZSO?

– Deluje da su međunarodni akteri odlučni da ga primoraju na ovaj korak, a to je primena oblika autonomije za Srbe u vidu Zajednice srpskih opština. Poražavajuće je što Kurti duguje svoj politički uspon demonizaciji Zajednice, dok ga danas u Prištini kritikuju upravo oni akteri koji su pregovarali i dogovorili uspostavljanje ZSO sporazumima iz 2013 i 2015. godine. Ukoliko međunarodni akteri zaista vode računa o kredibilitetu celokupnog procesa dijaloga, ZSO mora biti formirana u skladu sa dogovorenim sporazumima.

*Kako ste vi shvatili, hoće li ZSO imati izvršna ovlašćenja i na koji način će život Srba na Kosovu olakšati?

– Pitanje je šta se podrazumeva pod izvršnim ovlašćenjima. Svakako mislim da bi Zajednica opština trebalo da ima punu autonomiju u oblasti zdravstva, obrazovanja, urbanog i ruralnog planiranja, kao i lokalnog ekonomskog razvoja. ZSO pored institucionalne ima i psihološku dimenziju. Srbima je usled sistemske diskriminacije sa kojom se suočavaju već dve decenije, važno da imaju okvir koji mogu da tumače kao legitimizovano pravo na svoju posebnost sa mehanizmima kontrole u oblastima koje su ključne za opstanak.

*Mislite li da će neka od zemlja nepriznavača sada priznati nezavisnost Kosova i koja?

– Ne verujem da će se to desiti u ovom trenutku ali je izvesno ukoliko se većina tačaka “evropskog predloga” bude sprovelo u praksi. Za neke od zemalja nepriznavača će to biti signal da percipiraju Kosovo kao zaseban politički sistem i da se aktivno ne protive članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama. To nužno neće morati da znači formalni akt priznanja. Podsetiću da je jedna Poljska priznala nezavisnost Kosova, ali nema razvijene odnose sa Prištinom, dok Grčka formalno ne priznaje nezavisnost Kosova, ali održava veoma bliske odnose uključujući i sastanke zvaničnika na najvišem nivou.

*Kakve političke odnose očekujete u Srbiji do kraja godine i kada mislite da će biti parlamentarni izbori?

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.