Hiljade izbegica i migranata umiru kao žrtve ekstremnog kršenja ljudskih prava na putu od Zapadne i Istočne Afrike do afričke obale Sredozemlja, pokazuje novi izveštaj UNHCR/MMC-a

Hiljade izbegica i migranata umiru kao žrtve ekstremnog kršenja ljudskih prava na putu od Zapadne i Istočne Afrike do afričke obale Sredozemlja, pokazuje novi izveštaj UNHCR/MMC-a

Hiljade izbeglica i migranata umire, a mnogi postaju žrtve ekstremnog kršenja ljudskih prava na neregularnim putovanjima od  Zapadne i Istočne Afrike do afričke obale Sredozemlja.

Novi izveštaj nazvan „Na ovom putu nikoga nije briga dal ćete preživeti ili umreti” koji su UNHCR, Agencija UN za izbeglice i Centar za mešovite migracije (MMC) objavili danas u Danskom savetu za izbeglice, govori da većina onih koji se kreću ovim rutama pati ili su svedoci neizrecivih svireposti i nečovečnosti u rukama krijumčara, trgovaca ljudima, paravojski, a nekada čak i državnih službenika.

„Jezive zloupotrebe koje preživljavaju izbeglice i migranti na ovim kopnenim rutama isuviše dugo i u velikoj meri su nevidljive,” rekao je Filipo Grandi, Visoki komesar UN za izbeglice. „Ovaj izveštaj dokumentuje ubistva i široko rasprostranjeno, najokrutnije nasilje koje se sprovodi nad očajnicima koji beže od ratova, nasilja i progona. Da bi se zaustavila ova zlodela, zaštitile žrtve i krivično gonili odgovorni kriminalci, potrebni su snažno vođstvo i usklađena akcija  država u regionu, uz podršku međunarodne zajednice.”

Prikupljanje podataka o broju umrlih u kontekstu neregularnih mešovitih kretanja stanovništva koje kontrolišu trgovci i krijumčari ljudima je izuzetno teško, jer se mnoga dešavaju u senci i daleko od očiju državnih organa i njihovih formalnih sistema za upravljanje podacima i statistikama. Međutim, nalazi izveštaja, prevashodno zasnovani na programu 4Mi MMC-a za prikupljanje podataka i iz dodatnih izvora, govore da je na ovim putovanjima umrlo najmanje 1.750 ljudi tokom 2018. i 2019. godine. To znači da su mesečno umirale najmanje 72 osobe, što čini ovu rutu jednom od najsmrtonosnijih u svetu za izbeglice i migrante. Njihova smrt dodaje se na hiljade onih koji su proteklih godina umrli i nestali u očajničkom pokušaju da pređu Sredozemlje i dokopaju se Evrope sa obala Severne Afrike.

Oko 28 posto smrti registrovanih tokom 2018. i 2019. dogodilo se kada su ljudi pokušavali da pređu Saharu. Druge tačke na kojima su se događale tragedije su Sabha, Kufra i Katrun u južnoj Libiji, središte krijumčara Bani Walid u jugoistočnom Tripoliju i nekoliko mesta duž severnoafričkog dela rute uključujući Bamako i Agadez.

Dok većina izveštaja i podataka za 2020. godinu još uvek pristiže, za smrt najmanje 70 izbeglica i migranata ove godine se već zna, uključujući i najmanje 30 ljudi koje su ubili krijumčari u Mizdahu krajem maja.

Muškarci, žene i deca koja prežive često doživotno imaju teške psihičke probleme usled trauma koje su preživeli. Mnogima je dolazak u Libiju poslednja tačka na putu koji obiluje stravičnim zloupotrebama uključujući i nasumična ubistva, torturu, prisilni rad i prebijanje. Ostali nastavljaju da prijavljuju da su bili izloženi svirepostima, da su na njih prosipani vrelo ulje ili topljena plastika, ili da su im na kožu utiskivali vrele metalne predmete, da su ih mučili strujom ili vezivali u neprirodnim položajima.

Žene i devojčice, ali i muškarci i dečaci izloženi su visokom riziku od silovanja i seksualnog i rodno zasnovanog nasilja, posebno na kontrolnim punktovima i u graničnim područjima, kao i tokom prelaska pustinje. Blizu 31 posto ispitanika sa kojima je razgovarao MMC a koji su bili svedoci ili su preživeli seksualno nasilje  tokom 2018. ili 2019. godine, bili su tome izloženi na najmanje jednoj lokaciji. Najčešći počinioci seksualnog zlostavljanja u Severnoj i Istočnoj Africi su krijumčari, na koje se odnosi 60 odnosno 90 posto izveštaja sa tih ruta. Međutim, u Zapadnoj Africi, najčešći počinioci bili su snage bezbenosti /vojska/policija na koje se odnosi četvrtina prijavljenih zlostavljanja.

Mnogi su izjavili da su ih krijumčari prisiljavali na prostituciju ili druge vidove seksualne eksploatacije. U periodu januar 2017 -  decembar 2019, UNHCR je registrovao više od 630 slučajeva trgovine izbeglicama u istočnom Sudanu, od kojih je blizu 200 žena i devojčica izjavilo da su bile žrtve seksualnog i rodno zasnovanog nasilja.

Kada stignu u Libiju, izbeglice i migranti bivaju izloženi riziku od dalje zloupotrebe jer postojeći konflikt i odsustvo snažne vladavina prava znače da krijumčari, trgovci ljudima i paravojske mogu da deluju bez straha od kazne. UNHCR pozdravlja nedavne korake koje su preduzele vlasti u Libiji protiv naoružanih grupa i trgovaca ljudima, uključujući i raciju na mrežu krijumčara i zamrzavanje imovine raznih trgovaca ljudima. Agencija poziva međunarodnu zajednicu da snažnije podrži državne organe u njihovoj borbi protiv mreža trgovaca ljudima.

Mnoge koji pokušaju da pređu Sredozemlje na putu ka Evropi presreće libijska obalska straža koja iz vraća na obale Libije. Ove godine je više od 6.200 izbeglica i migranata iskrcano u Libiji, što ukazuje na to da će konačna brojka za ovu godinu verovatno preći 9.035 - broj ljudi vraćen tokom 2019. godine. Često te ljude odvode i proizvoljno drže u zvaničnim centrima za pritvor u kojima se suočavaju sa svakodnevnim zlostavljanjima i užasnim uslovima. Drugi završe u „nezvaničnim centrima” ili skladištima koje kontrolišu krijumčari i trgovci ljudima koji ih fizički zlostavljaju da bi iznudili novac.

„Bezobzirno ponašanje prema izbeglicama i migrantima koje vidimo na ovim rutama je neprihvatljivo,” kaže Bram Frouz, direktor Centra za mešovite migracije. „Podaci koje dajemo još jednom pokazuju da Libija nije bezbedna za povratak ljudi. Nažalost, ovo možda neće biti poslednji izveštaj u kome se govori o ovakvim kršenjima ljudskih prava, ali je dodatak na sve veći korpus dokaza koje više nije moguće ignorisati.”

Proteklih godina ostvaren je napredak u rešavanju ove situacije, a neki kriminalci odgovorni za zloupotrebe i smrt ljudi su kažnjeni ii uhapšeni. Takođe se smanjio i broj ljudi u zvaničnim centrima za pritvor u Libiji. UNHCR se u više navrata zalagao za okončanje proizvoljnog zatvaranja izbeglica i tražilaca azila i spreman je da pomogne vlastima u Libiji da identifikuju i sprovedu alternative pritvoru.

Opšte uzevši, potrebno je uložiti više napora da bi se osnažila zaštita ljudi koji putuju ovim rutama i obezbedile kredibilne, zakonske alternative ovim opasnim putevima očajnika. Potrebna je veća saradnja između država da bi se identifikovali i izveli pred lice pravde zločinački počinioci ovih užasnih zlodela na različitim tačkama na rutama, razmena ključnih informacija sa relevantnim agencijama za sprovođenje zakona, razbile mreže krijumčara i trgovaca ljudima i zamrzla njihova finansijska sredstva. Nacionalne vlasti takođe bi trebalo da preduzmu ozbiljnije korake da istraže izveštaje o zloupotrebama koje su počinili državni službenici.

Ove mere moraju se odvijati uporedo sa naporima da se reše osnovni problemi usled kojih ljudi kreću na putovanja i uz nedvosmisleno opredeljenje da se obezbedi da niko ko je spašen na moru ne bude vraćen u opasnost u Libiji.


Izveštaj i multimedia materijal uključujući fotografije, svedočenja i snimke dostupni su na: https://www.unhcr.org/5f1ab91a7   


30. jul je Dan UN za borbu protiv trgovine ljudima 

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.