Srbija i Rusija nakon Vašingtonskog sporazuma
Foto: Corax za Medija Centar Beograd

Srbija i Rusija nakon Vašingtonskog sporazuma

Kosovo bitna poluga uticaja u regionu

Rusija je inicirala otvaranje kancelarije Ministarstva odbrane u Srbiji. Najava otvaranja kancelarije dolazi neposredno nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Vašingtonu potpisao sporazum koji se formalno odnosi na rešavanje kosovskog pitanja, a suštinski vodi ka jačanju veza Srbije sa Zapadom i slabljenju uticaja Rusije i Kine u regionu. Otuda se nameće utisak da je reč o nekoj vrsti reagovanja Moskve na razvoj odnosa Srbije i Zapada i pokušaja Beograda da ublaži nezadovoljstvo Moskve. Jer, najava je korak koji može da vodi ka jačanju ruskog vojnog prisustva, što se svakako ne dopada Zapadu koji želi da učvrsti odlučujući uticaj na prilike u regionu.

 Piše: Dragan Janjić/Medija centar Beograd/29. oktobar 2020.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da je otvaranje predstavništva ruskog Ministarstva odbrane u Beogradu nužno jer je na red došla ključna faza modernizacije aviona Mig-29 i da zbog toga ne treba očekivati probleme u odnosima sa NATO. "Tu je i održavanje u garantnom roku, dugoročno snabdevanje rezervnim delovima i drugo. To sve ne može bez permanentnog prisustva, jer će zahtevati stalni dolazak i boravak ruskih tehničara iz kompanije Mig, kao i iz kompanija koje rade kao podizvođači za tu firmu", rekao je on agenciji Beta. Istovremeno, NATO u Briselu stavlja do znanja da u potpunosti poštuje odluku Srbije o vojnoj neutralnosti, izbegavajući da detaljnije komentariše slučaj.

U ruskom timu treba da budu trojica stalnih članova - šef tima, zamenik i referent prevodilac - a ruska strana traži da oni imaju status koji je ekvivalentan punom diplomatskom statusu. Glavni zadatak će im biti podrška komercijalnim poslovima, ali je teško poverovati da se neće baviti i obaveštajnim radom. "Bez obzira šta će ko da kaže, svima je jasno da se svaka prilika koristi da se prodre do podataka... Svako može da demantuje to, ali svi posmatrači očekuju da će taj tim vredno slati svoje izveštaje", rekao je Radić komentarišući mogućnost da se ruski tim bavi i obaveštajnim radom.

Treba imati u vidu i činjenicu da je srpska vlada nakon Vučićeve posete Vašingtonu otkazala učešće u vojnoj vežbi "Slovensko bratstvo 2020", koja je bila planirana da se održi u okolini Bresta, sa vojskama Rusije i Belorusije. Odlazak srpskih vojnika otkazan je 24 sata pre planirane petodnevne vežbe na granici sa Poljskom, jednom od većih članica NATO. Vežba Rusije, Belorusije i Srbije bila je planirana za period od 10. do 15. septembra u okolini Bresta i na njoj je trebalo da učestvuje oko 1.500 pripadnika srpskih snaga. Otkazano je i učešće srpskih pilota na tradicionalnoj vežbi sa bojevim gađanjem "Bratstvo avijatičara Rusije i Srbije", koja se održava kod Moskve.

Kosovo

Celu pričo o dnosu sa Rusijom kao neka vrsta "pupčane vrpce" povezuje kosovska kriza, čije rešavanje je formalno bilo glavni povod za organizovanje sastanka u Vašingtonu. Rusija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) podržava Rezoluciju 1244 koja Kosovo ne definiše kao nezavisnu državu, a Amerika i vodeće članice EU tu nezavisnost podržavaju. Nakon sastanka u Vašingtonu ta podrška je posredno dovedena u pitanje jer se Srbija obavezala da će premestiti ambasadu u Izraelu u Jerusalim pošto je prekršila Rezoluciju 478 kojom se zabranjuje premeštanje ambasada u Jerusalim. Samim tim podrivena je i Rezolucija 1244 jer zemlja koja krši jednu rezoluciju ne može da očekuje široku podršku za dokument koji njoj odgovara.

Otvoreno poigravanje sa najvažnijim međunarodnim dokumentom iz koga crpi argumente za odbranu teze o Kosovu kao sastavnom delu Srbije može da znači da se srpski predsednik Aleksandar Vučić približio rešavanju kosovskog problema na osnovnom principu koji zagovaraju Sjedinjene države i  Evropska unija (EU), a to je stav da je Kosovo nezavisno i da sa Srbijom treba da postigne sveobuhvatni sporazum o normalizaciji odnosa.  Amerika i EU, naravno, ne gledaju isto na sve aspekte tog procesa, ali kosovska nezavisnost je krajnji cilj i jednima i drugima. Zapadu svakako ide u prilog i činjenica da se na ovaj način umanjuje mogućnost za učvršćivanje ruskog uticaja u regionu.

Ne treba očekivati ni da Srbija "koliko sutra" nađe načina za prevazilaženje kosovske krize. Sastanak u Vašingtonu je samo dodatno ubrzavanje procesa koji je nepovratan i čiji smer neće promeniti ni uspostavljanje predstavništva ruskog Ministarstva odrane u Beogradu. Insistiranje Zapada da se kosovska kriza reguliše do kraja i što pre, bez obzira na raspoloženje biračke većine u Srbiji, moglo bi da pojača uticaj konzervativnih nacionalista koji zagovaraju veću distancu u odnosu na Brisel i Vašington, a najava formiranja predstavništva ruskog Ministarstva odbrane u Beogradu će im svakako ići u prilog.

Vučić očekuje (a verovatno i traži) razumevanje zapadnih partnera i više vremena da pripremi teren za promenu koju je obećao, ali se proces ne može odlagati u nedogled. Moskva svakako do u detalje razume njegovu poziciju ali nema nikakav interes da je olakša. Naprotiv, svaki potez koji vodi ka odlaganju rešenja kosovske krize Rusiji ide u prilog jer na taja način zadržava važnu polugu kojom može da utiče na odnose u regionu. Ali, ruska strana može da otežava procese koji su uveliko odmakli, ali ne i da ih opotpuno blokira ili preokrene u svoju korist. Srbija i region Rusiji mogu da posluže kao neka vrsta uloga za balansiranje odnosa na globalnom nivou, ali ne i kao čvrsto uporište u kome će realizovati svoje interese.

Politika

Otvaranje kancelarije ruskog Ministarstva odbrane može donekle da popravi odnose a Rusijom, ali ne i da promeni njenu poziciju. Nepobitna je činjenica da je Srbija okružena članicama NATO, odnosno zemljama koje definitivno i zvanično pripadaju Zapadu i da, kada je reč o geostrateškom opredeljenju, praktično i nema izbor. Saradnja sa Rusijom ili nekom drugom zemljom van EU neće biti problem sve dok ne počne da prerasta u nešto što bi moglo da se nazove savez i da naruši novu geostratešku ravnotežu u regionu na čijem se formiranju radi još od pada Berlinskog zida. Taj posao sada se polako privodi kraju, a na Srbiji je da odluči da li će da se uključi u proces ili će da ostane po strani, čekajući neka "bolja vremena".

Teoretski, srpske vlasti mogu da se opredele i za bitno jačanje saveza sa Rusijom, ali bi cena takvog poteza bila ogromna. Zemlja koja je u ekonomskom smislu gotovo potpuno zavisna od saradnje sa Zapadom, a geografski pripada Evropi, mogla bi u tom slučaju da se suoči sa dramatičnim siromašenjem. Malo je verovatno da je vladajuća garnitura spremna da se suoči sa posledicama takvog poteza, a nema naznaka ni da je Rusija, koja ima sve više problema u svom dvorištu, zainteresovana da ulaže politički kredibilitet i resurse u nesigurnu operaciju stvaranja svojevrsnog "ostrva" u moru NATO zemalja, naročito nakon neuspeha takvih pokušaja u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Politička dimenzija cele priče za Srbiju je, dakle, komplikovanija i osetljivija od vojno-bezbednosne. Jer, Evropska unija (EU) od zemlje kandidata traži da uskladi svoju odbrambenu i spoljnu politiku sa njenom spoljnom politikom, a to je teško spojivo sa jačanjem vojne saradnje sa Rusijom. Otuda neće biti iznenađenje ukoliko Brisel (a verovatno i Vašington) nađu načina da Beogradu stave do znanja u kojoj meri su nezadovoljni zbog najave otvaranja predstavništva ruskog Ministarstva odbrane u Beogradu. Pošto je jasno da Srbija svoju budućnost vezuje za Evropu i da je uticaj Amerike na zbivanja u regionu ogroman, stav ta dva važna centra moći svakako će bitno uticati na ponašanje Srbije i njenu poziciju na međunarodnoj sceni.

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.