Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom: WIN-WIN za Srbiju i Evropsku uniju
Medija centar Beograd/19. oktobar 2023.
Uprkos najavama sa Samita Berlinskog procesa u Tirani da će čitav prostor Zapadnog Balkana biti integrisan u EU u 2030. godini, ostaje značajan period od šest godina u okviru kog će srpska privreda moći da ostvaruje benefite garantovane Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom. Kompanije trećih država uključujući i evropske, koje posluju na teritoriji Srbije će takođe moći da izvoze svoje proizvode u Kinu po preferencijalnom tretmanu, što predstavlja svojevrsnu win-win situaciju za obe strane i potencijalni oslonac Beogradu da opravda partnerstvo sa Kinom, navodi u razgovoru za Medija centar Beograd dr Nenad Stekić, naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
Naš sagovornik smatra da učešće predsednika Srbije i dela Vlade Republike Srbije na samitu Inicijative „Pojas i Put“ u Pekingu predstavlja priliku za potvrdu spoljnopolitičke podrške koju Kina pruža Srbiji u nastojanju da očuva teritorijalnu celovitost što aktivno čini kroz angažman u brojnim multilateralnim formatima.
„Predsednik Vučić je iskoristio posetu Pekingu i susret sa Si Đinpingom da potvrdi podršku Kine primeni Rezolucije SB UN 1244, što za zvanični Beograd predstavlja dodatan politički kapital u budućoj fazi pregovora. Sa druge strane, iako zvaničnici Evropske unije nisu eksplicitno osudili dodatno jačanje bilateralnih veza Srbije i Kine, sve institucionalne aktivnosti EU i izveštaji ukazuju na neophodnost progresivnog harmonizovanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU za sve države koje su trenutno u procesu pristupanja do njihovog punopravnog članstva“, kaže Stekić.
Prema njegovim rečima, adut Beograda u ovom slučaju je potenciranje na dugotrajnosti i zamoru od procesa pridruživanja, a zatim i pristupanja koji u slučaju Srbije traje gotovo dvadeset godina.
Kada je reč o potpisanom Sporazumu o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom, sagovornik Medija centra je pri mišljenju da isti predstavlja kulminaciju pozitivnih bilateralnih odnosa koji su u stalnom usponu otkako je tadašnji predsednik Boris Tadić 2009. godine uvrstio Kinu kao jedan od četiri stuba strateške spoljnopolitičke orijentacije Republike Srbije, pored SAD, Evropske unije i Ruske Federacije.
„U pitanju je sporazum koji stipuliše preferencijalni ekonomski tretman za veliku grupu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda koji se proizvode u Srbiji, a ukupna lista proizvoda koji će biti oslobođeni od carinskih tarifa u potpunosti ili u značajnoj meri, broji preko 10.500 koje će Srbija izvoziti u Kinu, kao i oko 8.900 proizvoda koje će Kina moći da izveze u Srbiju. Sporazum će zasigurno povećati rastući trend obima robne razmene između dve države koji je tokom 2022. godine iznosio gotovo 5 milijardi dolara kada je reč o uvozu roba iz Kine, i nešto više od 1,1 milijardu dolara koliko je prošle godine Srbija izvezla u Kinu. Pored ovog, potpisano je još 17 različitih sporazuma u oblasti razvoja infrastrukture, kulture, sporta, kao i sporazum za nabavku vozova proizvedenih u Kini“, navodi Stekić.
Sagovornik Medija centra ističe da je iz Evropske unije stigla munjevito brza reakcija – portparol Evropske komisije, Peter Stano je, svega pola sata nakon potpisivanja Sporazuma, istakao da će Srbija morati da istupi iz ovog i svih bilateralnih sporazuma sa trećim stranama kada postane punopravna država članica Unije.
„Uprkos najavama sa Samita Berlinskog procesa u Tirani da će čitav prostor Zapadnog Balkana biti integrisan u EU u 2030. godini, ostaje značajan period od šest godina u okviru kog će srpska privreda moći da ostvaruje benefite garantovane Sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom. Kompanije trećih država uključujući i evropske, koje posluju na teritoriji Srbije će takođe moći da izvoze svoje proizvode u Kinu po preferencijalnom tretmanu, što predstavlja svojevrsnu win-win situaciju za obe strane i potencijalni oslonac Beogradu da opravda partnerstvo sa Kinom“, navodi Stekić.
Naš sagovornik napominje da je Vlada Srbije potpisala sa Kinom i Memorandum o razmeni i saradnji u oblasti ekonomske razvojne politike, zatim Memorandum o zajedničkom unapređenju industrijske i investicione saradnje Srbije i Kine, kao i izuzetno važan Srednjoročni akcioni plan o zajedničkoj izgradnji Inicijative „Pojas i Put“.
„Poslednji sporazum garant je dugoročnijeg opredeljenja Srbije da aktivno učestvuje i bude deo pomenute Inicijative, pred kojom su brojni geopolitički izazovi u bliskoj budućnosti koji će biti dominantno posledica globalnog pregrupisavanja u sistemu međunarodnih odnosa“, navodi naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu.
On dodaje da osim za privrednike koji će nastojati da se udruživanjem u konzorcijume pozicioniraju na kineskom tržištu od milijardu i po stanovnika i građani Srbije će imati povoljne koristi od ovog Sporazuma jer će cene gotovo svih proizvoda i sirovina koje se potiču iz Kine biti umanjene za vrednost ispregovarane carinske tarife.
„Dodatno, najavljen je završetak deonice brze pruge ka Budimpešti do Subotice, ali i izgradnja brojnih saobraćajnica i autoputeva na području severa zemlje, što će ubrzati protok ljudi i roba kroz taj deo države. Ostaje da se vidi pod kojim uslovima se Republika zadužila kod kineskih banaka za potrebe implementacije pomenutih infrastrukturnih projekata, imajući u vidu da takve detalje iz Pekinga još uvek nismo dobili“, navodi Stekić.
Iako je poseta srpske delegacije Pekingu imala za cilj unapređivanje ekonomske saradnje između dve države, prema rečima sagovornika Medija centra, susret Aleksandra Vučića sa Si Đinpingom zasenio je domen privrede i dominantno bio usmeren ka isticanju podrške koju Kina pruža u poštovanju i primeni Rezolucije SB UN 1244, te on smatra da će to dodatno osnažiti spoljnopolitičku i pregovaračku poziciju Srbije neposredno pred predstojeću posetu predstavnika SAD, Nemačke, Italije, Francuske i Miroslava Lajčaka najavljenu za 21. oktobar.
„Za mene je indikativno zamrzavanje pozicije Francuske po pitanju bezviznog režima za vlasti u Prištini, što jasno ukazuje na zauzimanje nešto čvršće pozicije međunarodnih posrednika kada su u pitanju opstruiranja pregovora koja dolaze od kosovskih zvaničnika. Iako imamo prilike da od domaćih političara čujemo poruke o potencijalnim „novim planovima“ koje će za status Kosova i Metohije predstaviti „velika petorka“, verujem da do epohalnog pomeranja kursa međunarodne zajednice ovim povodom neće doći. Prilično je izvesno da će doći do razgovora o preciziranju tehničkih zadataka i pozicije koju će KFOR imati na severu Kosmeta i insistiranju na dodatnom razrešavanju okolnosti oko incidenata u manastiru Banjska. Za Srbiju je vremensko koincidiranje održanog Samita Inicijative „Pojas i Put“ sa rešavanjem statusa Kosmeta pozitivan spoljnopolitički benefit, jer na kratak rok može doprineti jačanju pregovaračke pozicije Beograda. Sa druge strane, u jeku krize u Ukrajini i najnovije – u pojasu Gaze, namera je Evropske unije da učvrsti svoju poziciju kredibilnog medijatora ovog procesa i da ostane ključni politički činilac na području Zapadnog Balkana, što će nesumnjivo biti jedan od neskrivenih ciljeva posete „velike petorke“, zaključio je Stekić.