Saša i Danijel: Dvoje su se tako smuvali
Za Medija centar Beograd piše: Muharem Bazdulj/7. februar 2023.
Pojedine „afere“ koje potresu srpsku medijsku sferu deluju toliko bizarno kao da nisu rezultat normalne svakodnevnice, nego plod imaginacije nekog dobrog (žanrovskog) pisca. A opet, već odavno, baš iz književnosti znamo da „nema ničeg fantastičnijeg od stvarnosti“. Naši mediji, koji bi po definiciji trebalo da pišu o suvoj i surovoj stvarnosti, za razliku od književničkih maštarija, pokazuju nam, međutim, demonstrativno da je u digitalnom dobu stvarnost mnogo lakše „lažirati“ nego je to bilo pre.
Pažljiviji čitaoci novina sa malo boljim pamćenjem sećaju se slučaja „doktora Petra Veličkovića“ od pre pet-šest godina. Naime, dnevni list „Politika“ objavio je u nekoliko meseci tri-četiri kolumnistička teksta potpisana imenom (i titulom) „Dr Petar Veličković“, a uglavnom na temu muško-ženskih i porodičnih odnosa. Tekstovi su, kako je kod kolumni red, bili ilustrovani autorovom slikom (postariji prosedi gospodin) i „biografskom fusnotom“ koja je čitaoce obaveštavala da je autor „forenzički psihijatar, sudski ekspert za poveravanje dece“ koji živi i radi u Montrealu u Kanadi. Iako „podebljani“ autorovom ekspertskom pozicijom, stavovi u ovim tekstovima bili su ekstremno anahroni i antifeministički. Valjda je to i bio razlog prvobitne radoznalosti o tome kako je moguće da čovek s takvim svetonazorom može negde na Zapadu da bude „sudski ekspert“. Uskoro se pokazalo da ne može. Pokazalo se da „dr Petar Veličković“ u stvarnosti ne postoji, a da je na fotografiji koja je tobože predstavljala „forenzičkog psihijatra“ zapravo slabo poznati – nemački glumac. Dovoljno je bilo napraviti lažni nalog elektonske pošte, lažno se predstaviti, tuđu fotografiju predstaviti kao svoju, pa preko najstarijih dnevnih novina na Balkanu plasirati svoju propagandu uvijenu u ekspertsku oblandu.
I taman smo zaboravili na „forenzičkog psihijatra Veličkovića“, a zaskočila nas je „sportska psihološkinja“ Saša Sredanović. Ako ste iole pratili proteklo Svetsko prvenstvo u fudbalu, teško ste mogli pobeći od ekspertize Sredanovićeve. Predstavljajući se kao službena psihološkinja FK Barselone, sa prethodnim iskustvom u drugim velikim klubovima u Španiji i Sloveniji, Sredanovićeva je preko celog niza ozbiljnih medija, uključujući i RTS, autoritativno poručivala da je ključni razlog loših rezultata srpske selekcije nedostatak oficijelnog sportskog psihologa kao dela tima. Za razliku od „Veličkovića“ koga je „glumio“ nemački glumac, Sredanovićeva je usavršila nastup. Ona je glumila – samu sebe. Ona očito jeste građanka s tim imenom i prezimenom, samo što niti radi za FK Barselonu, niti je radila u drugim klubovima koje je pominjala u svojoj biografiji, a po svoj prilici nema ni diplomu „sportskog psihologa“ sa Univerziteta u Mastrihtu koju je tvrdila da ima. Višak ambicije, prijatna vanjština i stanovita elokvencija bili su dovoljni da ova mlada žena nedeljama i mesecima nastupa kao ekspert i novopečeni „selebriti“.
Naposletku, dolazimo da slučaja Danijela Smita, „britanskog stručnjaka za međunarodne odnose i bezbednost sa fokusom na zemlje Zapadnog Balkana“ kako ga je predstavio dnevni list „Danas“. Novinarka ovog lista Ivana Šundić-Mihovilović napravila je intervju sa Smitom ilustrovan „profesorskom“ slikom sredovečnog muškarca koji nosi naočale. Na mestu gde obično stoji ime i prezime fotografa, ovde piše: „Privatna arhiva“. Po svoj prilici, novinarka je mejlom poslala pitanja, na isti način dobila odgovore, pa je još zamolila sagovornika za fotografiju. Nije to vrhunac profesionalnosti, ali opet, to (skoro) svi rade. Problem je, međutim, što Danijel Smit kao „britanski stručnjak za međunarodne odnose i bezbednost sa fokusom na zemlje Zapadnog Balkana“ – ne postoji. Postoji profil na tviteru s tim imenom i takvim opisom „tviteraša“, ali taj profil čak i ispodprosečno digitalno pismenoj osobi sugeriše oprez. Nema naznake bilo kakve akademske ili institucionalne afilijacije, nikakvog linka koji povezuje tviter profil sa nekom drugom internetskom potvrdom Smitovog postojanja. Da i ne govorimo da svet anglofonih eksperata za Zapadni Balkan i nije preširok i da je malo sumnjivo da je takozvani Smit ekspert koji nikad nije objavio knjigu ni naučni rad, nikad održao predavanje ili učestvovao na konferenciji. U tom smislu je svesno izabrano ime koje je jako frekventno, pa da neko ko krene pretraživati po internetu isprva bude obeshrabren brojem rezultata. Da i ne govorimo o vrlo indikativnim „lapsusima“ koji sugerišu da korisnik Tvitera koji se predstavlja kao Danijel Smit nije nativni govornik engleskog jezika, a na šta je ukazao korisnik Tvitera koji se potpisuje kao Mirko Radoš.
Neretko, međutim, i sami mediji koriste autoritet izmišljenih eksperata za širenje određene političke agende da bi se time poručilo da njihovi voluntaristički stavovi nisu puka ideologija nego da iza njih stoji i „neutralni autoritet“ visoke struke i nauke.
Elem, slučaj „Smit“ je, čini se, dobio epilog. Tviter profil tobožnjeg eksperta je izbrisan, redakcija „Danasa“ se izvinila čitaocima, a novinarka Ivana Šundić-Mihovilović je na vrlo neobičan način pokušala amnestirati samu sebe tvrdeći da su i ona i njena redakcija ispali žrtve proputinovske propagande?! Iako u njenom tekstu u kojem opisuje svoju ulogu u celoj aferi nema te doslovne fraze, on bi komotno mogao da nosi naslov po jednoj od najlegendarnijih replika Ilije Čvorovića: „Sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste“. Izgleda, dakle, da je sve jasno, ali ko zna. Možda se „Danasov“ ekspert danas-sutra vrati na Tviter. Možda se ispostavi da je „međunarodne odnose i zapadnobalkanologiju“ Danijel Smit studirao u Mastrihtu i da je zapravo školski drug Saše Sredanović. I čudnije se stvari dešavaju u našoj medijskoj sferi. Štono kaže ona doskočica: Dvoje su se tako smuvali.
Autor je pisac i novinar