Saradnja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitnika građana Republike Srbije i UNHCR, Predstavništva u Srbiji u cilju iskorenjivanja rizika od apatridije

Saradnja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitnika građana Republike Srbije i UNHCR, Predstavništva u Srbiji u cilju iskorenjivanja rizika od apatridije

Saradnja Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Zaštitnika građana Republike Srbije i UNHCR, Predstavništva u Srbiji u cilju iskorenjivanja rizika od apatridije

Beograd,  6. jul 2021. godine – Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i  Zaštitnik građana Republike Srbije predstavili su danas rezultate zajedničke saradnje u iskorenjivanju rizika od apatridije u Srbiji kao i rezultate zakonodavnih promena sprovedenih radi sprečavanja ponovnog pojavljivanja apatridije.

Predstavljeni su i rezultati najnovijeg istraživanja UNHCR-a „Lica u riziku od apatridije u Srbiji - Pregled trenutnog stanja i preporuke za budućnost“ koje je sprovela agencije CeSID u periodu od oktobra do novembra 2020. godine.

Apatridija pogađa najugroženije članove romske zajednice u Srbiji. UNHCR radi sa ranjivim interno raseljenim i domicilnim Romima koji nisu upisani u matične knjige rođenih ili su bez dokumenta od 2004. godine. Prepoznavši potrebu za zajedničkim, multisektorskim pristupom, UNHCR je 2012. godine potpisao prvi tripartitni Sporazum o razumevanju sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave i Zaštitnikom građana Republike Srbije. Ovakva inicijativa je dovelo do suštinskih zakonskih promena što je rezultiralo smanjenjem broja lica u riziku od apatridije. Strane potpisnice su 2019. godine potpisale drugi Sporazum o razumevanju u cilju rešavanja preostalih problema u ovoj oblasti.

UNHCR je finansirao sprovođenje istraživanja o apatridiji kako bi se prikupili podaci o Romima, Aškalijama i Egipćanima (RAE) koji bez ličnih dokumenata žive u neformalnim naseljima širom Srbije. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 1807 domaćinstava (9248 osoba) i ukazalo je na 253 osobe bez upisane činjenice rođenja; 275 osoba čije državljanstvo Republike Srbije nije potvrđeno; 1032 osobe bez lične karte; i 2072 osobe koje nemaju prijavljeno prebivalište ili boravište. Broj osoba u riziku od apatridije u populaciji koja živi u neformalnim nasenjima je pao za malo više od 1100 što je značajan napredak od 42% u odnosu na 2015. godinu.

Frančeska Boneli, šefica Predstavništva UNHCR-a u Srbiji, rekla je: „Započeli smo poslednju fazu rešavanja problema osoba u riziku od apatridije u Srbiji. Zahvaljujući kontinuiranoj saradnji sa vlastima Republike Srbije rešićemo najvažnija preostala pitanja, pre svega uklanjanje zakonskih praznina i obezbeđivanje trenutne registracije rođenja za decu roditelja kojima još uvek nedostaju lična dokumenta“. „UNHCR ostaje posvećen nastavku ove odlične saradnje i zajedničkom radu kako bi se rešili preostali problemi osoba bez ličnih dokumenata i kako bi im se omogućio pristup osnovnim pravima“, dodala je Boneli.

„S obzirom na napredak koji je postignut do danas, Republika Srbija je jedna od zemalja koje bi mogle da u potpunosti iskorene apatridiju do 2024. godine, čak i ranije. U izveštaju Predstavništva UNHCR u Srbiji iz marta 2019. godine, navodi se da su postignuća Srbije u prevenciji i smanjenju broja lica bez državljanstva izvanredna, kao i da neka od rešenja koja su primenjena u Srbiji predstavljaju primere dobre prakse u drugim državama regiona i šire”, navela je ministarka Obradović, dodavši da je ovo prepoznato i u procesu napretka Republike Srbije na putu priključenja Evropskoj uniji.“

Komentarišući decenijsku saradnju sa UNHCR-om na rešavanju problema lica u riziku od apatridije, Zoran Pašalić, Zaštitnik građana Republike Srbije izjavio je da je institucija kojom rukovodi dala veliki doprinos u smanjenju broja ljudi koji su u riziku od apatridije u Republici Srbiji. „Stalnim zalaganjem Zaštitnika građana, posebno terenskim posetama neformalnim naseljima u kojima žive, broj osoba u riziku od apatridije je značajno smanjen. Nastavićemo sa praksom terenskih poseta kako bi se osobama u riziku od apatridije što hitnije i efikasnije omogućilo da dođu u posed ličnih dokumenata i kako bi se njihov broj sveo na minimum ili u potpunosti anulirao“, rekao je Zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Širom sveta apatridija ima poguban uticaj na živote više od 10 miliona ljudi koji ne mogu da ostvare svoja osnovna prava, a pravo na državljanstvo, registraciju rođenja, obrazovanje i imovinu su samo neka od njih. Ova pojava se javlja iz različitih razloga, uključujući diskriminaciju određenih etničkih ili verskih grupa ili diskriminaciju na osnovu pola, zatim usled pojave novih država i prenošenja teritorija između postojećih država, zbog zakonodavnih praznina i sukoba zakona o državljanstvu, kao i komplikovanih administrativnih procedura.

 

Za više informacija na ovu temu, molimo vas da kontaktirate:

UNHCR Predstavništvo u Srbiji: Dragan Vukotić vukoticd@unhcr.org 063/434 527

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave: Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave | (mduls.gov.rs)

Zaštitnik građana Republike Srbije: Biljana Živančević biljana.zivancevic@ombudsman.rs  066/8768 587

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.