Ruska advokatica za medije je "strani agent" koji brani "strane agente"
Foto: printscreen N-ost, (Vimeo)

Ruska advokatica za medije je "strani agent" koji brani "strane agente"

Sovjetski lider Leonid Brežnjev je u svojim poznim godinama često bio ismevan zbog sve većeg niza zvezda Heroja Sovjetskog Saveza koje je nosio na prsima. Do smrti 1982. godine stekao je četiri medalje.

Advokatica koja brani medije Galina Arapova kaže da se sada oseća pomalo kao Brežnjev, pošto je postala prva osoba koju je ruska vlada imenovala za "stranog agenta" ne jednom, već dva puta, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Prvi put je to bilo 2018. godine kada je na listu stavljen nevladin Centar za odbranu masovnih medija na čijem je čelu. Drugi put je 8. oktobra sama advokatica proglašena za "medij stranog agenta".

Izgleda, međutim, da se neće završiti na tome. Pojedinačna oznaka znači da će, prema kontroverznom ruskom zakonu, morati da osnuje pravno lice koje će se baviti zahtevima vlade za izveštavanje o svojoj aktivnosti – i taj entitet će sam automatski postati još jedan "strani agent".

"To je pomalo poput lutke babuške", rekla je Arapova za RSE. "Skupljate te oznake kao zvezde Heroja Sovjetskog Saveza."

Četrdesetdevetogodišnja advokatica iz grada Voronjež ove poslednje titule je pridodala počastima koje je dobila od Moskovske helsinške grupe, Ruske unije novinara i drugih organizacija civilnog društva i za građanska prava. Pored toga, bila je članica Ruskog saveta za štampu, upravnog odbora Evropskog centra za štampu i slobodu medija, međunarodnog Panela pravnih eksperata na visokom nivou za medijske slobode i bila je poverenik londonske organizacije za medijske slobode Član 19 (Article 19).

Kada je 2016. postala jedina ruska advokatica koja je osvojila nagradu Međunarodne asocijacije advokata za "izuzetan doprinos bavljenja advokaturom u odbrani ljudskih prava", Arapova je primila telegram čestitke od tadašnjeg guvernera Voronješke oblasti i kasnije potpredsednika vlade Alekseja Gordejeva (koji je takođe visoki funkcioner vladajuće stranke Jedinstvena Rusija): "Zahvaljujući vama, Centar za odbranu medijskih prava stekao je ugled pravne organizacije s najvećim autoritetom u Rusiji ili inostranstvu."

Lavina

Zasad su, rekla je ona, oznake "stranog agenta" malo toga promenile u njenom radu na odbrani i savetovanju desetine pojedinaca i medija koji su se našli na vladinim listama "stranih agenata".

"Spomenula bih samo da moram – na svakom postu na društvenim mrežama, svakom javnom predavanju – da postavim upozorenje od 24 reči, što će čitaoci u bliskoj budućnosti smatrati uobičajenim kao zdravo", rekla je ona. "Postoje i lični izveštaji o prihodima i rashodima, što predstavlja ozbiljno zadiranje u nečiji lični život... Naravno, uložiću žalbu jer je to duboko diskriminatoran zakon. Što je, naravno, poenta toga."

Za skoro 25 godina postojanja Centra za zaštitu medijskih prava, ta grupa je pružala pravnu pomoć hiljadama novinara, od kojih su mnogi odbranjeni od tužbi za klevetu.

U intervjuu za RSE 2018. Arapova je opisala istorijsku dinamiku teškog položaja novinara u postsovjetskoj Rusiji.

"Krajem devedesetih bilo je više nasilja nad novinarima, uključujući ubistva", rekla je ona. "Početkom 2000-ih počeli smo da viđamo sve više sudskih predmeta i sporovi su rešavani na civilizovan način. Do 2008. godine bilo je oko 4.500 slučajeva klevete godišnje. Sada ih ima oko 700, jer su se pojavila nova oruđa za teranje novinara. "

Najvažnija od tih "novih sredstava" su, dodala je ona, zakoni o takozvanim "stranim agentima".

"Od leta smo videli lavinu oznaka u registru stranih agenata", rekla je ona pošto je prošle nedelje dobila tu oznaku. "Pomažemo svim novinarima i ogromnoj većini medija koji su dodati u registar od jula. Govorimo o desetinama."

Stres i šok

"Baš kao što sam ranije pomagala, nastaviću da pomažem ljudima koji se nađu u situaciji zbunjenosti, ogorčenja, stresa i šoka", dodala je ona. "Neki od njih pribegavaju nervoznom pušenju. Drugi ne znaju šta da rade. Tim ljudima nije potrebna samo pravna pomoć, već i psihološka podrška. To je teška životna situacija za koju većina ljudi nije spremna."

Ruski zakon o "stranim agentima" usvojen je 2012. godine i više puta je menjan. On zahteva da nevladine organizacije koje primaju inostranu pomoć i za koje vlada smatra da se bave političkim aktivnostima identifikuju sebe kao "strane agente" i da budu pod revizijom. Potonjim izmenama zakona obuhvaćeni su mediji koji se finansiraju iz inostranstva.

Krajem 2020. godine zakon je promenjen tako da ruska vlada može da uključi pojedince, uključujući strane novinare, na svoju listu "stranih agenata" i da im nametne ograničenja.

Ruska vlada je 2017. godine na listu stavila Ruski servis RSE-a, šest drugih servisa RSE-a na ruskom jeziku, uključujući Severne Realnosti i Karent tajm (Current Time). Ranije ove godine, ruski sudovi počeli su da izriču velike kazne RSE-u jer na svoje članke nije stavljao oznaku koju je propisala vlada, kako se zahteva pravilima donetim u oktobru 2020. RSE je uložio žalbu na kazne.

Hjuman rajts voč (Human Rights Watch) je zakon o "stranim agentima" opisao kao "restriktivan" s namerom da "demonizuje nezavisne grupe".

Arapova upozorava da su zakoni o "stranim agentima" bili i da će nastaviti da se povećavaju kao oruđe sveobuhvatne represije pod predsednikom Vladimirom Putinom.

"Pravno govoreći, oni su pripremili oznake za najširi spektar pravnih subjekata i najrazličitije formacije", rekla je ona. "Bilo da je to pravno lice ili kolektiv građana ili samo pojedinac, bez obzira na državljanstvo. Možete biti označeni u bilo kom zamislivom svojstvu."

Njen savet klijentima je uvek isti, rekla je: "Sve prolazi, pa će i ovo proći."

"Moraju da shvate da to nije kraj sveta", rekla je ona. "Mislim da je ovo kao kuća od karata koja će istrunuti i raspasti se... Ako dobro radite svoj posao, ako ste profesionalac i pristojna osoba – to će na kraju preostati. Zato čak i kada je život veoma težak, morate dostojanstveno da prođete kroz to, nemojte izdati sebe, donosite ispravne strateške odluke."

Ona ipak shvata da nije uvek lako tako postupati.

"Ne pozivam ljude da pokažu nesebično herojstvo", zaključila je ona. "Svako sam bira kakav će stav zauzeti, koji će pogled na svet zauzeti. Ljudi imaju pravo da rade onako kako smatraju da treba, uključujući i da se plaše. Nije sramota plašiti se. Svi imamo samo jedan život."

Pišu: Svetlana Prokopijeva i Robert Coalson/izvor: Radio Slobodna Evropa

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.