Ratko Božović: Manipulatori i bleferi našeg društvenog i političkog života
Medija centar Beograd/16. maj 2023.
Ratko Božović, profesor univerziteta, kulturolog i književnik u razgovoru za beogradski Medija centar navodi: „Naše društvo je anomična zajednica koju prate haos, nasilje i bezakonje. U njoj su sveprisutna ekstremna ponašanja koja imaju obeležja hronične patologije. Radi se o bolesnom društvu”.
S obzirom na to da se nasilje generiše godinama, i da je zapravo u svakoj sferi društva ono postalo normalnost, profesor Božović ocenjuje: „Ako se u društvu ne uspostavlja alternativa nasilju, ako se ono ne zaustavlja, ako se ne leči, onda je njegov uspon neizbežan. To se ovde i dogodilo. I u tome se daleko otišlo. Moglo bi se reći da su način života i skala vrednosti ogrezli u mržnji i nasilju. Zato bi se moralo znati: ko ne izađe na kraj sa sopstvenim nasiljem i svojom mržnjom neće moći da izbegne da ga uništi vlastito zlo”.
Prema njegovim rečima, društvima kao što je naše nedostaje neophodno iskustvo o toleranciji i otvorenost u shvatanju i prihvatanju razlika i drugosti.
„Našem haotičnom i razorenom društvu ne postoji u političkoj stvarnosti protivteža mržnji i nasilju. Štaviše, iz stranačkih busija, “puca” se u stilu - ko će koga mrzilačkim afektima više uniziti i baciti u blato! Postoje pravi specijalci za diskvalifikaciju neistomišljenika i u ovdašnjem parlamentu i u kulturnoj i političkoj javnosti. Kad ne postoji argumentacija pljušte ogavne i nedostojne etikete. Dominira prvo lice stranačke množine. Tako iza “mi” i „naši“, ne krije se ništa drugo do podanička vernost stranci i idolopoklonstvo vođi, koji se doživljava kao Superego. Što je najgore, to je preduslov za radikalne podele i konflikte u celini društva. Ta podela se već i dogodila. Ona nije mogla da zaobiđe činove iracionalnog nasilja“, ističe profesor Božović.
Sagovornik Medija centra smatra da je srpska intelektualna elilta u košmaru, umrtvljena. „Ako je i ima, ona je malobrojna, nevidljiva, na društvenoj margini, na Tviteru. U svakom slučaju, ona je bez bitnijeg uticaja na strukturalne promene u društvu. Mali je njen uticaj i u otporu prema ekstremizmu, mržnji i banalnosti. Intelektualci koji se nisu priklonili dežurnoj vlasti životare sa osećanjem apatije, gubitništva, ogorčenosti, rezignacije i depresije. Što je najgore, u nas manja ili nikakva pamet odlučuje o svemu. U normalnim okolnostima to bi valjda pripadalo najumnijim, najobrazovanijim, najodgovornijim i najsavesnijim. To se ovde nije dogodilo”, kaže Božović.
On smatra da „u nas istina deluje kao bespomoćni krik, kao privid u mrkloj noći” i ističe da je laž zamenila istinu jer su je tako i predstavili i manipulatori i bleferi društvenog i političkog života.
„Laž je postala lakši put političara da bezbedno vladaju, da gospodare pod maskama u teatru apsurda ovdašnje stvarnosti. Tako ispada da se bez istine može, a bez laži nikako. Smišljenim metodama ispiranja mozgova, spinovanjem javnosti i lukavstvom indoktrinacije odavno se nameće neprestana kalkulacija podaništva i zaslepljena podrška aktuelnoj vlasti. U svojoj bezobzirnosti ističu se televizije sa nacionalnom frekvencijom, koje su glavna poluga za uspostavljanje i održavanje vlasti. Najviše zahvaljujući njima, naša haotična tranzicija uveliko pokazuje da nije samo u ratu prva žrtva istina”, kaže Božović za Medija centar Beograd.
Po njegovim navodima, posle petooktobarskih događaja nije došlo do neophodnog diskontinuiteta sa prethodnim sistemom.
„U neodlučnosti da se ide do kraja u obznanjivanju prljavšina zločinačkog režima, da se obelodani istina koja je zaudarala od krvi, truleži i raspadanja sadržan je fatalni nesporazum u razumevanju istine. A politička demagogija razbila je ogledalo istine. Da bi se stiglo do stvarnosti istine neophodno je suočiti se sa suštinom društvenog života, spoznati »kako« se životni procesi zbivaju i »zašto« imaju nepovoljna ishodišta. Međutim, sve je to dovedeno u pitanje jer ne postoji nepotkupljiva kritička javnost, a aktuelnoj vladajućoj eliti najviše odgovara falsifikat istine. U tome joj pomažu tajne službe koje bezbedno plasiraju svoju verziju krivotvorene istine. U njoj je moguće da tajnost proguta javnost”, ocenio je Božović.
Naš sagovornik dalje navodi da u nas izostaje iskreno uverenje i jasna reč: „Političko svevlašće u javnosti ne nameće samo procese stagnacije već i procese regresije. Javne debate kao čin slobode nisu samo utihnule nego su bukvalno nestale. Ono malo kritički usmerene javnosti brutalno je ućutkan. A kad se razdvoji javno mnjenje od kritičkog mišljenja stvorena je mogućnost za bahatost vlasti ali i za gubitništvo političke mudrosti. A još kad izostane kritički duh, javna debata i slobodna javnost to je dovoljno za izostanak normalnosti društva. To nam se na drastičan način dogodilo”.
Profesor podvlači da ne zna kako za ovu našu društvenu entropiju mogu biti krivi i internet i zapadne vrednosti kad imamo pedeset odsto digitalne nepismenosti.
„Kao da smo zaboravili kakvo je mesto kulture u celini društvenog života i kako je bučna i prizemna estrada vrednosti gurnula u zapećak. Teško je reći šta je za kulturne vrednosti pogubnije ili hirovi neoliberalnog tržišta ili pragmatska kratkovidost politike bez vizije. Tendencije prizemne politizacije i još prizemnije komecijalizacije uveliko su prisutne i to u trenutku kad je svako vredovanje gotovo na nultoj tački. A kad su najprisutnije pristrasno politizovane vrednosti i komercijalizovane nevrednosti – na pragu smo debakla vrednovanja i primitivizma koji je uveliko na delu”, kaže sagovornik Medija centra.
Naš sagovornik se osvrnuo i na gotovo svakodnevna obraćanja predsednika Republike i njegov odgovor na proteste građana i opozicije kontramitingom.
„Jednom radikal, uvek radikal. To je već poznato. Predsednik svih građana i vođa masovne stranke našao se u ulogama koje se nisu usaglasile. Štaviše, one su se udaljile. O tome svedoči i Ustav. Očigledno, njemu je najbliža njegova stranka jer preko nje obezbeđuje političku nadmoć i sistem lične vlasti, kult ličnosti. Tu je i ura podanika. Populizam je njegova omiljena igračka. Kao izrazito neprikladan za komunikaciju, dijalog mu je dalek i nepotreban jer svoje ideje smatra nepogrešivim. Za njega je opozicija strano telo koje brutalno poništava na sve načine i u svakoj prilici. To isto važi i za malobrojne medije koji ga ne podržavaju i javne ličnosti koji mu ne aplaudiraju. U tome mu svesrdno pomažu njegovi istomišljenici, partijska vojska. Njihov militantni jezik daleko je od jezika mira. Građani u protestima više nisu samo izdajnici i neprijatelji države nego hijene i lešinari. A što se tiče najavljenog mitinga sa »najviše ikada« njegovih pristalica, koji će biti doveženi, da bi mnogobrojnošću još jedanput pokazali nadmoć nad opozicijom i neistomišljenicima. Možda će to biti i najava izbora čija je priprema uveliko u toku. Šta bi sa obećanim beogradskim izborima? Možda su zaboravljeni zbog stvaranja Narodnog pokreta za Srbiju. Samo da to ne bude ponovo tiranija većine. To nam je već poznato”, rekao je Božović.
Kada je reč o REM-u, naš sagovornik je pri stavu da je anomalija prvog reda da takav REM uopšte i postoji.
„Kad se zna kome su članovi Saveta REM-a ove značajne institucije obezbedili nacionalne frekvencije postaje jasno i kakva je njihova kompetentnost, moralna odgovornost i samostalnost u odlučivanju. Mislim da je to u zahtevima opozicije najvažnije. REM je, u stvari, dosadašnjim favorizovanjem medija koji ni po jednom kriterijumu ne zaslužuju nacionalnu frekvenciju omogućio medijsku konfuziju i informativno slugeranstvo. I ubistvo javnog mnjenja i kritičke javnosti”, ukazao je Božović.
O navodima ministra informisanja i telekomunikacija Mihaila Jovanović da su zahtevi predstavnika dela opozicije za gašenjem pojedinih medija neprihvatljivi i da predstavljaju udarac na slobodu govora, profesor Božović kaže da izgleda da ministru ne smeta što se u tim medijima dovodi u pitanje i sloboda govora i istina. „Ipak, meni nisu bliske nikakve zabrane, niti sam spremamn da ih podržim. To nije dobar pravac u liberalnoj i demokratskoj orijentaciji društva”, istakao je on.
Dok građani traže da se emitovanje rijaliti programa sa nasilnim sadržajima posebno reguliše ili potpuno zabrani, posebno na televizijama sa nacionalnim frekvencijama, oni koji imaju realnu moć da takvu odluku sprovedu, rijalitije brane, a problem relativizuju i umanjuju.
„Vlast će najžešće braniti svoje medije. I sve što je u njima. Tu su i njihovi glasači. Što se tiče rijalitija, da nije u pitanju masovna medijska pojava, koja računa sa milionskim auditorijumom i da u njoj nisu postradali kriterijumi o vrednostima, ne bi joj trebalo pridavati značaj. Zato se i mora smatrati kulturološki relevantnom činjenicom. Sada je to u nas igranka bez prestanka. U njoj preovlađuje prostaštvo, nasilje, promiskuitet i pornografija rijaliti programa. Po svojoj besprizornosti, to je zaista javna kuća nasilja. Fabrika nasilja. To niko ne može odbraniti ko ima pameti i morala. Siguran sam da nema smisla da televizije sa nacionalnom frekvencijom promovišu nasilje i mržnju. Najgore je to što onima koji su navučeni na ovakvu komunikaciju, teško može pomoći daljinski upravljač. To je naša velika nevolja”, zaključuje profesor Božović.
*Božović Ratko, profesor univerziteta, kulturolog i književnik
Držao predavanja i na redovnim i na poslediplomskim studijama. Bio je rukovodilac smera "Sociologija kulture i kulturna politika" na postdiplomskim studijama Fakulteta političkih nauka , gde je držao predavanja iz predmeta Teorija i sociolodija kulture, Kulturna politika, Javno mnenje i Fenomeni modernog sveta. Bio je profesor na Fakultetu dramskih umetnosti i Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu (za predmet: Sociologija umetnosti), na Filološkom fakultetu u Beogradu na smeru Sociologija jezika i književnosti poslediplomskih studija (za predmet: Sociologija masovnih komunikacija) i na poslediplomskim studijama Arhitektonskog fakulteta u Beogradu (za predmet: Kultura urbanog vremena). Predavao je Teoriju kulture i Sociologiju masovnog komuniciranja na Fakultetu političkih nauka u Podgorici. Predavao je na Fakultetu vizuelnih umjetnosti u Podgorici Teoriju kulture. Deset godina proveo je kao profesor Sociologije kulture na Filozofskom fakultetu Univerziteta Crne Gore u Nikšiću. Bio je jugoslovenski dopisnik francuskog časopisa za svetsku politiku Démocratie Nouvelle (Nova demokratija) i urednik edicije „Kultura i društvo” (IP „Vuk Karadžić”, Beograd) i biblioteke „Poenta” ( IP „Unireks”, Nikšić ). Studijski boravio u Parizu 1972 - 1973.godine, a u Njujorku 1986, 1992, 2006. Trenutno predaje na osnovnim, postdiplomskim, magistarskim i doktorskim studijama na Fakultetu umjetnostina UDG univerziteta u Podgorici(Sociologija umjetnosti, Estetika, Teorija igre,Postmoderna i društvo).
Autor je pedesetak knjiga. Pored književo-kritičkih i esejističkih spisa kao što su “Izveštaj iz ludnice”, „Pod znakom pitanja“,“Moje simpatije“,“Moji savremenici“, „Razbijeno ogledalo“, “Putovanje u noć“, „Prijatelj“, „Neošišani“,“Povratak bliskosti“, iz domena nauke najznačajnija su mu dela: "Metarmofoze igre", "Iskušenja slobodnog vremena", "Nedoumice oko kulture", "Lavirint kulture", "Kroz crveno", "Kult - ura", “Nulta tačka“, „Od Stradije do Stradije“,1-2, „Uzaludna knjiga“,“Dominacija i otpor“, “U traganju za dokolicom“, „Sumrak vrline“,“Ludosti uma“,"Leksikon kulturologije",“Poenta“, „Play-Foundation of Culture“,“Ram za sliku“, "Tišina dokolice", "Igra ili ništa", "Molitva osame"i"Geometrija mišljenja".
Božović je dobitnik više nagrada i priznanja. Pored ostalih,to su:Nagrada za širenje slobode stvaralaštva „Dragiša Kašiković“,2011; „Zlatna značka“ Kulturno-prosvetne zajednice Srbije za nesebičan,predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos u širenju kulture,2011, „Đorđe Fišer“ 2012. godine, za doprinos razvoju humora i satire; "Radoje Domanovic" 2016. godine za teorijski pristup satiri; “Tipar”, 2016, za životno delo za humor i satiru; Muškarac životnog stila,2013; Porodica bistrih potoka, 2017. Nagrada za studiju “Paradoksi medijske slobode” časopisa Dialogos, kao najbolje delo u regionu iz teorije medija. 2015. Dobitnik je zvanja Vitez poziva od Lige eksperata(Lex.org.rs),2O21. U znak priznanja za stvaralaštvo, pedagoške inovacije i akademsku čestitost, Fakultet političkih nauka u Beogradu objavljuje opsežni zbornik „Ideje i ideali Ratka Božovića“, 2017.
Božovićeva najdominantnija i stalna istraživačka preokupacija je igra kao temeljna vrednosti kulture i postojanja. Sa kulturološkog, sociološkog, antropološkog i filozofskog stanovišta, tragao je za originalnim shvatanjem igre, za njenim potpunijim određenjem i teorijskom sintezom. U takvom nastojanju napisao je i nekoliko relevantnih studija sa temom - igra.
A razloge za svoj profesinalni uspeh vidi u tome što je nastojao da dosledno sledi igru na svojoj stazi i što nije bio igračka u tuđim rukama.