Psiholozi savetuju praćenje vesti do sat vremena dnevno

Selena Kosorić|Medija centar Beograd|30. septembar 2020.

Istraživanja o posledicama informisanja iz tradicionalnih i onlajn medija na mentalno zdravlje pojedinaca rađena su uglavnom na početku pandemije virusa korona, a fokus se sa mentalnog zdravlja ubrzo pomerio ka posledicama samog virusa. Ono što je nesporno jeste da je uticaj medija na mentalno zdravlje građana izuzetno veliki i da mejnstrim mediji s jedne i društvene mreže i portali s druge strane imaju različite uloge, kazala je psihološkinja Ana Vlajković na poslednjem okruglom stolu “(Dez)informisanje javnosti” u Medija centru Beograd.

“Vreme provedeno u čitanju i slušanju informacija, koji god mediji da su u pitanju, povećava anksioznost. Što više vremena su ljudi provodili prateći sadržaj, povećavala se njihova anksioznost i bile su im potrebne intervencije, čak i psihijatrijske. Za samo praćenje medijskog sadržaja se u ovom slučaju tokom prvih meseci pandemije pokazalo da ima kontraefekat - umesto da smanjuje anksioznost kod pojedinaca ona se uvećavala”, navela je Vlajković.

Psiholozi savetuju informisanje iz jednog ili dva medija, ne više od sat vremena u toku dana, kao i da se izbegavaju analize i trendovi sa pandemijom u svetu.

“Nama je bitno šta se u ovom trenutku dešava u našoj državi i zato su bitne proverene i tačne informacije šta je ono što se događa kod nas”, istakla je ona.

Deljenje informacija na društvenim mrežama, objasnila je, ima dvostruku ulogu.

 “Jedna je altruistička - ‘imam znanje i podeliću ga sa drugim’ - a druga je potreba za pratiocima i lajkovovima”, ukazala je Vlajković i dodala da je potreba ljudi da dobiju svojih pet minuta slave nešto što je oduvek postojalo, te da ljudi pribegavaju deljenju vesti koje dotad niko nije video, kao i onih neproverenih za koje će se možda nekad ispostaviti da su istinite “iako su još uvek neproverene i mogu dovesti do panike pogrešnog shvatanja situacije u kojoj se nalazimo”.

Glavni i odgovorni urednik portala Danas.rs Bojan Cvejić ukazao je na razlike u prihvatanju i komentarisanju vesti od strane publike na različitim društvenim mrežama.

“Iako su to isti ljudi, mnogi imaju i Instagram i Tviter i Fejsbuk, ljudi se različito ponašanju i komentarišu. ‘Danas’ najviše pratilaca ima na Tviteru, ali čini mi se da na toj mreži ima najmanje iskrenih komentara, mnogo više je profila pod lažnim imenom i bez fotografije. Na Tviteru ima i najviše botova koji imaju zadatak šta treba da komentarišu i kako da se ponašaju”, kazao je Cvejić.

Za razliku od Tvitera, smatra on, na Fejsbuku, koji je najmasovnija društvena mreža sa najraznolikijom publikom, komentari su iskreniji, kao i na Instagramu, iako se tamo vesti najmanje komentarišu.

Govorivši o aktuelnoj temi “pripitomljavanja” interneta, profesorka na Fakultetu političkih nauka Ivanja Damnjanović istakla je da je za nju veoma problematično kada se ovaj zadatak nastoji prebaciti na vlasnike tehnoloških giganata poput Fejsbuka i Gugla.

“Prvo, nisam sigurna da li je uopšte moguće pripitomiti internet ovakav kakav je danas a drugo, nisam sigurna ni da je to poželjno”, ocenila je Damnjanović.

Ona smatra da ovakve korporacije treba dosta regulisati, ali i da “ne želi da Mark Zakerberg bude arbitar u tome koja vrsta govora je dozvoljena, šta je govor mržnje” i slično.

“To su stvari oko kojih ni mi ne možemo decenijama da se dogovorimo. Ujedinjene nacije ne mogu da se dogovore šta je terorizam, a onda se očekuje da neko napiše algoritam koji će sistematski da obriše sve poruke koje predstavljaju podršku terorizmu. Naravno da je Fejsbuk sad pod velikim pritiskom, pre svega javnog mnjenja u SAD gde se sve više i više ide ka tome da se utiče na tu kompaniju da promeni svoju regulaciju”, kazala je ona.

Kako je dodala, očekuje se da ta industrija reguliše samu sebe, ili da vlade postave jasne smernice, što je nemoguće budući da te kompanije posluju globalno.

“Zamislite koliko bi Fejsbuk koštalo i koliko bi bio zainteresovan za tako nešto. S druge strane, ja ne vidim neko lako rešenje, jedino koje se čini smislenim jeste razbijanje te vrste monopola i decentralizacija interneta i javnog govora na internetu”, kazala je ona i dodala da se često zaboravlja da sloboda govora nije nešto što definiše odnos između građanina i privatne kompanije, nego odnos između građanina i države.

Autorka portala Talas.rs Marta Vasić je za predlog demonopolizacije ovih kompanija konstatovala da je “pitanje koliko je ono uopšte moguće”.

“Čak i da razbijete neke od tih kompanija one bi i dalje bile ogromne, ali postoji nešto inherentno u tome da svaka društvena mreža postaje bolja time što postaje veća i da zbog ‘networking’ efekta vi i hoćete da budete na tim mrežama. Gotovo uvek će postojati ne toliko veliki broj društvenih mreža upravo zbog tog efekta”, smatra Vasić.

Ona je rekla da i ove kompanije same žele da budu više regulisane, kao i da ne žele da oni budu ti koji moderiraju sadržaj.

“To užasno teško - Fejsbuk je pre godinu dana isplatio ogromne naknade ljudima koji su bili moderatori tog sadržaja jer su oni konstantno morali da gledaju užasne stvari. Vi kada nešto prijavite Fejsbuku to ne gleda algoritam, to gleda prava osoba koja odlučuje da li će to biti uklonjeno ili neće, makar je tako za englesko govorno područje, tako da je to nezahvalan posao koji će biti jako teško rešiti, ali mi se čini da se i oni usmeravaju ka tome da makar SAD postavi neke malo jasnije granice oko toga šta oni moraju da uklanjaju”, kazala je Vasić.

Damnjanović je istakla da se njoj čini da je, ako već neko treba da bude arbitar, načelno, bolje da to bude vlada nego privatna kompanija.

“Sa vladama makar načelno znamo šta da radimo, kao čovečanstvo, istorijski. Vladu znamo kako da promenimo, za to imamo neke recepte koji možda ne rade savršeno i u svakom konkretnom slučaju, ali za Fejsbuk i rasturanje te koncentracije moći nemamo recept”, istakla je ona.

Bojan Cvejić je dodao da je Fejsbuk postao toliko masovan da je to sada javna sfera koju je nemoguće kontrolisati, ali da zato postoje mehanizmi da kada nešto uočite, prijavite.

“Kao što ne možete da uočite svakoga ko krši zakon na ulici, ne možete ni na Fejsbuku. Postoji Odeljenje MUP-a za visokotehnološki kriminal, postoji Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, i oni to regulišu za sferu Srbije, ne mislim da bi ljudi iz Fejsbuka trebalo mnogo da se bave time”, smatra on.

A kako izgleda kada iz javne sfere isključuju sami korisnici platformi i šta je “cancel kultura” objasnila je Marta Vasić.

“To nije samo ideja da vi kritikujete nekoga zbog nečega što je rekao. Ono što je drugačije jeste da su se na tapetu našli ljudi koji su bili previše slavni i popularni da biste vi mogli njima nešto direktrno da kažete. ‘Kultura otkazivanja’ znači da vi od kritike želite da odete korak dalje, da ta osoba potencijalno izgubi sponzore, izgubi posao, ne bude više na društvenim mrežama”, kazala je Vasić.

Da nije moguće “otkazati” sve ljude koji su veoma popularni, dokazao je slučaj jutjubera Bake Praseta koji se, nakon što je najavio da se povlači sa društvenih mreža, vratio posle tri nedelje.

“Ne možete da otkažete iz javnog života nekoga ko ima publiku koja želi da vidi njegov sadržaj. Ono što se mnogo češće događa jeste da neke obične ljude možete da otkažete, što se u SAD događalo više puta”, podsetila je ona i dodala da nije sigurna koliko je ovo dobar mehanizam za suzbijanje govora mržnje. 

Ipak, kako je naglasila, bila bi oprezna oko toga da se priča o kulturi otkazivanja ne pretvori u predviđanje da ćemo živeti “u nekom orvelovskom svetu gde se cenzuriše sloboda govora”.

Zbog čega pojedinci imaju potrebu da se ostrvljuju na druge u ovakvim situacijama objasnila je Ana Vlajković.

“U pitanju je shvatanje lične odgovornosti, kada ste u grupi vi nemate ličnu odgovornost. U mojoj praksi je bilo slučajeva gde su ljudi ispoljavali govor mržnje na društvenim mrežama, najčešće ljudi mlađih godina, a koji, kada ih pitate, to nikad ne bi uživo uradili nekoj osobi. Sam pojedinac nema hrabrosti i snage da uradi nešto drugoj osobi, ali se agresija ispoljava na razne načine. Ovde se ona samo kanališe zajedno sa svim ostalim ljudima koji se nalaze na toj društvenoj mreži i onda više niko nije odgovoran i prebacuje se da je to odgovornost društvene mreže”, navela je ona.

Bez obzira na regulaciju društvenih mreža, ukazala je, uvek ćemo imati situaciju da jedan čovek neće izaći na ulicu da razbije izlog, ali ako se skupi njih 50 razbiće izlog zajedno.

“Drugo je pitanje zbog čega ima toliko agresivnosti. To je samo druga strana straha, pitanje je da li nam je lakše da budemo uplašeni ili besni i odgovor je da je lakše da budemo besni, a mreže nam omogućavaju da osetimo moć”, istakla je Vlajković.