Preti li svetu "panafrički rat"

Za Medija centar Beograd piše: Dragan Bisenić/17. avgust 2023.

Situacija u Africi povodom Nigera postaje toliko komplikovana, da se čini da će doći do prvog globalnog kontinentalnog rata. Američki mediji predočavaju da se „o katastrofi koja se događa u Nigeru može razmišljati na četiri načina, od sramotne do zlokobne, katastrofalne i apokaliptične”.

Dan uoči sastanka vojnih šefova Zapadne Afrike koji se održava danas i sutra u glavnom gradu Gane, Akri, na kojem bi se utvrdilo kako bi mogla izgledati vojna intervencija u Nigeru, vojna akcija saveza država koje nominalno predvodi Nigerija postaje sve izvesnija. 

Sastanak je sazvan nakon što su lideri bloka prošle nedelje odobrili raspoređivanje „pripremnih snaga za obnavljanje ustavnog poretka“ u Nigeru, čijeg je izabranog predsednika vojska zbacila 26. jula.

Niger, nacija bez izlaza na more u srcu Sahela, jedna je od najsiromašnijih i najturbulentnijih zemalja na svetu. Svrgnuti predsednik Bazum (63) je preživeo dva pokušaja državnog udara pre nego što je zbačen sa vlasti u petom državnom udaru u istoriji zemlje.

Njegovo svrgavanje nanosi udarac francuskoj i američkoj strategiji u Sahelu. Francuska je preusmerila svoje operacije protiv naoružanih grupa u Sahelu na Niger nakon što se prošle godine povukla iz Malija i Burkine Faso nakon što su generali, koji su izvršili vojne udare u ovim zemljama, to zatražili od Francuske. Susedni Mali i Burkina Faso najavili su da bi se u tom slučaju umešali na strani Nigera. Intervencija bi tada imala sve karakteristike regionalnog rata.

Afrička unija i Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (ECOVAS) došle su u sukob oko toga da li vojna akcija treba da bude na stolu.

Savet za mir i bezbednost Afričke unije, organ zadužen za sprovođenje odluka bloka, sastao se u ponedeljak u etiopskoj prestonici Adis Abebi na razgovorima o krizi u Nigeru koju je jedan afrički diplomata opisao kao „tešku“.

Savet je odbacio predlog EKOVAS-a da se izvrši vojna intervencija osim ako nigerska vojna hunta ne ustupi vlast i vrati predsednika Mohameda Bazuma na dužnost. Bazum je u kućnom pritvoru od puča od 26. jula. Mnoge zemlje članice iz južne i severne Afrike su „žestoko protiv bilo kakve vojne intervencije“.

Rat koji je na pomolu, suštinski bio bi civilni, a ne vojni jer bi vojni potezi Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država doveli do sukoba između neiskusnih i relativno slabih snaga. ECOVAS nema iskustva u preduzimanju ove vrste operacija. To nije nešto za šta se oni uopšte obučavaju. Mnoge od tih država već decenijama bore se ne baš sa velikim uspehom sa terorostičkim i ustaničkim grupama unutar svojih granica. Nigerija, koja treba da bude glavna snaga ove akcije, još uvek se bori da pobedi terorističku grupu Boko Haram. Mnoge vojne jedinice koje sada najavljuju svoje učešće u sukobu, imaće probleme čak da uopšte stignu do Nigera. Vojska Malija, recimo, ima samo jedan transportni avion.

Zapadna Afrika je doživela niz drugih državnih udara poslednjih godina i kao predsednik najmnogoljudnije zemlje na kontinentu, nigerijski predsednik Tinubu je preuzeo ključnu lidersku ulogu. Takođe je prošlog meseca postao predsedavajući Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država, čije je stvaranje pomogla Nigerija i koja je tradicionalno bila najefikasniji regionalni forum Afrike u rešavanju konflikata.

Zapadni mediji predočavaju da ono što se dešava u Nigeru, predstavlja test za spoljnu politiku Tinubua i za ECOVAS. Ukoliko ne interveniše, to bi bio signal koji bi ohrabrio slične poduhvate u drugim zapadnoafričkim zemljama i otvorilo prostor za mešanje Rusije i Kine.

Nigerija, sa svojim naftnim bogatstvom i velikom vojskom, bila je vodeća sila u zapadnoj Africi od kraja 1960-ih, često postavljajući pravac regionalne integracije i saradnje. Uspešne ECOVAS intervencije u Liberiji, Sijera Leoneu, Obali Slonovače, Gambiji i drugde uglavnom se pripisuju snažnom nigerijskom rukovodstvu. Ali uticaj Nigerije opada poslednjih godina, jer se bori sa ekonomskim problemima i bezbednosnim izazovima.

ECOVAS je takođe kritikovan zbog svog odgovora na prethodne udare u zapadnoj Africi, uključujući Gvineju, Mali i Burkinu Faso 2021. i 2022. ECOVAS je suspendovao članstvo sve tri zemlje nakon što su prekinuti pregovori o vraćanju zemalja pod civilnu vlast. Ali suspenzije su malo učinile da ih vrate nazad ka demokratiji. Mnogi posmatrači ovaj niz nedavnih neuspeha pripisuju odsustvu nigerijskog vođstva pod Buharijem. Uoči današnjeg sastanka, Tinubu je zauzeo oštriji ton od mnogih svojih prethodnika, rekavši da „nema više vremena da ponovo šaljemo signal upozorenja“.

SAD i njeni saveznici godinama su diplomatski zanemarivali region. U poslednje vreme Vašington čak nije imao ni ambasadore u Nigeru ili Nigeriji. Senator Rend Pol donedavno je blokirao kandidate kako bi primorao Belu kuću da objavi informacije o Covid-19; novi ambasador u Nigeru potvrđen je tek dan posle puča.

Borba za „globalni jug“ pojačana je sukobom u Ukrajini. On se pretvorio u novu verziju Hladnog rata, gde se vodeće sile sukobljavaju na svakom deliću zemljine kugle. Gde se pojavi jedna, pojaviće se i druga ili gde jedna gubi, druga će nastojati da dobije. Na zapadu se već naveliko tvrdi da su događaji u Nigeru, samim tim što su nepovoljni za zapad, dobitak za Rusiju i šefa Vagner grupe, Jevgenija Prigožina. Istina je da su se zemlje u Sahelu okrenule drugim silama u borbi protiv terorizma i naporima da se izbore za pravednu eskploataciju svojih prirodnih bogatstava: Kini i posebno Rusiji. Grupa Vagner deluje širom Afrike, a dominantna je u Centralnoafričkoj Republici, Burkini Faso, Libiji, Maliju i Sudanu, a sada i Nigeru. U Centralnoafričkoj Republici, na primer, 1.890 ruskih instruktora pomaže vladine trupe u građanskom ratu koji je u toku. Veruje se da se u Libiji do 1.200 Vagnerovih plaćenika bori na strani vođe maršala Kalife Haftera koji kontroliše istočnu Libiju i većinu naftnih nalazišta u zemlji.

Niger je najveća država zapadne Afrike koja se prostire na 1 300 000 kvadratnih kilometara i ima 25 miliona stanovika. „Njujork tajms“ upozorava: “Haos sada vlada od Atlantika do Crvenog mora. Ako na Zemlji postoji pakao, onda je to Sahel, suve i bedne savane južno od Sahare“. Sahel je područje zemalja koje služi kao demarkaciona linija između zapadne i centralne Afrike. Nalazi se između Malija, Mauritanije, Nigera, Čada i Burkine Faso, koje su sve bivše francuske kolonije. Sahel je područje koje na više način može da destabilizuje Zapad, a terorizam je do sada bio najočigledniji. Nova geopolitika, koja otvara vrata Rusiji i Kini, za Zapad postaje sve rizičnija.

To je ukupna površina, uključujući Sudan, koja ima preko 7 miliona kvadratnih kilometara. To je trećina Rusije i petina Afrike. Ali, to je region koji je u opasnosti ukoliko se zapali plamen u Nigeru.  To bi stvorilo uslove za pokretanje nove migrantske plime koja ne bi bila ograničena samo unutar afričkog kontinenta, nego bi se neminovno prelila u Evropu. Dosadašnji napadi terorističkih grupa iz Malija u Nigeru doveli su do seljenja 6 miliona ljudi, procenila je Afrička unija.

Bilo bi ovo, međutim, još jedno područje gde bi se Amerikanci i Rusi našli na suprotnim stranama. „Sa Rusima na jednoj strani i Amerikancima na drugoj, bili bismo u još jednom proksi ratu i još jednom korak bliže Trećem svetskom ratu“, upozorava „Njujork tajms“. Oni strahuju da bi Niger mogao biti sledeći Irak ili Avganistan, ili još gore, da bi na kraju mogli da „pucaju na Ruse“ i zapale globalni požar.

Jedan od najcenjenijih afričkih intelektulaca u svetu, Džozef Okpaku, poziva na opreznost u korišćenju sile. „Jedan od problema sa silom je taj što efikasnost sile leži u njenom potencijalu, ali ne u njenoj primeni. U trenutku kada upotrebite silu, gubite. Kada se suočite sa mnogo slabijim protivnikom, primorani ste ili da odustanete od svoje pretnje i rizikujete da izgubite obraz, ili ste gurnuti da radite ono što zaista ne želite, što uništava živote. Zbog toga treba da budemo veoma oprezni u pogledu pretnji i ultimatuma“, upozorava Okpaku.

Autor je novinar, publicista i bivši diplomata