MIŠLJENJA I KOMENTARI

Postpandemijski svet: rivalstvo Amerike i Kine
Foto: Corax za Medija Centar Beograd

Postpandemijski svet: rivalstvo Amerike i Kine

Za Medija centar piše : BOŠKO JAKŠIĆ/1.februar 2021. 

Frontalni kovid-udar na javno zdravlje, globalnu politiku, ekonomiju i socijalni život još je u toku, neizvesnost je velika, ali dok se premeravaju dimenzije potresa postaje jasno da je korona katalizator promena globalnih odnosa koji ubrzava slabljenje američke dominacije i doprinosi nastanku novog bipolarizma: SAD i Kine.  

Korona je razotkrila koliko su bile zapostavljene ideje socijalne pravde i zadala udarac multilateralizmu. U prvim danima bila je saveznik antiglobalista i pobornika nacion-država. Razbila je san o integracijama bez granica. Omogućila je da autoritarni režimi postanu ne samo brojniji, već i represivniji. 

Iako je postajalo sve jasnije da globalni izazov zahteva globalni odgovor, virus je nastavio da potkopava svetski ekonomski poredak pokazujući da nije opremljen da se adekvatno izbori sa izazovima mega zaraza, klimatskih promena ili socijalnih pitanja. 

Države su se ponašale kao da je virus isključivo njihov: zatvarale su granice, pravile zalihe zaštitne opreme, kontrolisale izvoz. Bilo je vidljivo da ni jedna od velikih sila ne traži rešenja u multilateralnom sistemu koji je dospeo do jadnog stanja. 

Kovid-19 nasrnuo je na vodeće demokratije Zapada zatičući ih nespremne, a zemlje Istoka su konfuziju koristile za promociju efikasnosti svojih sistema centralizovane autoritarnosti. Mnoge zemlje posegnule su za merama koje su služile kao paravan autokratskih ambicija njihovih lidera. 

Pre blizu dve decenije, u vreme velike finansijske krize, SAD su preuzele liderstvo i obezbedile da je saveznici slede. Prepoznajući opasnosti, pridružila se i Kina. Pandemija je mnogo toga promenila. Kina je danas neuporedivo samouverenija i traži priliku da – kapitališući na slabostima unilateralnog pristupa Amerike i nedostatku strateškog liderstva mnogih drugih država – promeni svetski poredak u svoju korist.

Dok je Zapad u startu krize pokazao sve simptome neogranizovanosti i nedostatka solidarnosti, Kina se oslonila na “diplomatiju maski” a potom i na agresivnu promociju superiornosti komunističkog sistema “centralizovane efikasnosti”. Istraživanja javnosti u tim danima ukazivala su opštu sklonost ka jakim liderima koji će umeti da se izbore sa krizom. Kina se predstavila kao spasilac. 

Donald Tramp je u to vreme lansirao pojam “kineski virus” i optuživao Peking za prikrivanje zaraze, a ispostavilo se da je tako prikrivao šokantnu nekompetentnost u suprotstavljanju pandemiji. Korona je postala element njihovog trgovinskog rata. Koflikt se preneo i na Svetsku zdravstvenu organizaciju koju je Tramova administracija demonstrativno napustila. 

Amerika je dobila novog predsednika, ali ne i novu zemlju. Džo Bajden je najavio obnovu ozbiljno uzdrmanog savezništva sa partnerima u EU i NATO. Nema sumnje da će diplomatija odraditi svoj posao povratka multilateralnosti. Druga je priča sa Kinom koja je na meti njegovih kritika zbog udara na građanske slobode od Hong Konga do Sinđanga. Bajden je tokom kampanje optuživao Trampa da je suviše “mek” prema Pekingu. 

Kina je sada aktivni učesnik politizovanog marša vakcinacije. Od Indonezije preko Mađarske i Turske do Brazila u toku je moćna kampanja Pekinga. Dok zapadni proizvođači pokušavaju da namire tržište, Kina šalje milione svojih vakcina zemljama koje su na začelju reda za cepivo sa Zapada. 

Bajden neće da dopusti da globalni zdravstveni Put svile ostvari predviđanja većine Evropljana koji smatraju da je Amerika pala i da će u deceniji koja dolazi Kina biti moćnija. Vašington neće odustati od ambicije da spreči da Kina postane svetska sila broj jedan iako je Kina jedina velika ekonomija koja je izbegla pad i u 2020. zabeležila rast BNP-a od 2,1 odsto, a ove godine očekuje velikih 8,2 procenta – čime je na solidnom putu da 2028. pretekne SAD.

Rivalstvo dve vodeće ekonomije obeležava novi svetski poredak u nastanku, mada su različita tumačenja prirode tog sukoba. Jedni su uvereni da se ideologija vraća u međunarodne odnose i da se pojačava bitka između demokratije i autoritarnosti. Drugi procenjuju da se konflikt značajno razlikuje od ideološkog sukobljavanja iz vremena američko-sovjetskog nadmetanja tokom Hladnog rata. Ne radi se o sukobu kapitalizma i socijalizma, tvrde, već o borbi za globalnu ekonomsku i finansijsku nadmoć. 

Da li će korona uvesti svet u novi Hladni rat Amerike i Kine prerano je reći, ali trajektorija njihovih odnosa ukazuje na nove konfrontacije. Kina je još daleko od toga da smeni Ameriku kao supersilu, posebno kada se radi o vojnoj moći, ali u postkorona svetu biće spremna da se takmiči za titulu. 

U kontekstu tog rivalstva, ne znači da međunarodne organizacije neće zadržati status arene u kojima se vode geopolitičke igre. Mnogi, uključujući Rusiju i Kinu, žele da sačuvaju poredak koji im omogućava da očuvaju svoje pozicije.

Novi bipolarni sistem će nesumnjivo predstavljati veliki izazov Rusiji, ali Moskva ne bi da se svrstava u ovom sukobu demokratije protiv autoritarizma. Čuvajući strateško partnerstvo, Rusija i Kina se slažu da treba promeniti poredak koji je koncentrisan na Ameriku i Evropu, ali Moskva ne bi da postane član bloka koji predvodi Kina. Što nije isključeno imajući u vidu rastući ekonomsku, tehnološku i finansijsku zavisnost Rusije od Kine. Za očekivati je da će tokovi ruske spoljne politike biti više usmeriti prema Evropi, Indiji, Japanu.

Veliki izazovi stoje i pred Evropskom unijom. Posle godina krize, EU je ispoljila nedostatke u sistemu vladavine, kriznog menadžmenta i efikasnosti mehanizama odlučivanja. Poredak Unije kao paradigme liberalnih vrednosti ugrožen je rastom evroskeptičnih snaga i pritiscima Rusije i Kine. Korona virus podigao je nove zidove i doneo ograničenja kretanja.

Posle svih trauma u prvim danima pandemije, deficita elementarne solidarnosti i koordinacije, Unija se posle godinu dana oporavlja i nastaviće da traga za svojim mestom među onima koji određuju globalna kretanja. 

Pandemija će probuditi uspavane demokratije Zapada i podsetiti ih da samo u sadejstvu sa čitavim svetom mogu da obezbede zdravlje ljudi i Planete, prosperitet i socijalnu pravdu građanima na koje su zaboravili. Istok je istok. Zapadni Balkan je pred izazovom da prepozna globalna tektonska pomerenja.

Svet nastavlja da strepi od ekonomskog udara koji tek sledi državama koje su ispraznile svoje kase. Milioni koji su ostali bez posla se pitaju od čega će živeti. Prete socijalni nemiri, ali pre ili kasnije ljudi će se vratiti normalnom životu. Države će raznim stimulativnim merama pokušati da spreče ekonomsku katastrofu i trend gubitka poverenja javnosti koji je pandemija uzrokovala. Ostaće pitanja o demokratiji, autoritarnim režimima, odnosu vlasti prema javnosti, a onda će ponovo na red dospeti globalni odnosi koji određuju lokalne domete moći.

Ako je Kovid-19 mogao da sruši predsednika Amerike, mogao bi značajno da preoblikuje svet. Uspostavljen je trend rastuće međupovezanosti i međuzavisnosti. Globalizacija će zahtevati nove, humanije forme. Povratak nacionalizmu niti je realan, još manje željen. 

Virus korone postao je metafora kolapsa globalne vladavine, ali svest o tome mogla bi da bude njen jedini pozitivan doprinos čovečanstvu koje će se već navići na novi bipolarni svet izmenjene Amerike i nepromenjene Kine.

Svetski poredak ima tendenciju da se u početku menja postupno, a onda odjednom u potpunosti. Videćemo. 

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.