MIŠLJENJA I KOMENTARI

O protestima i vanrednim izborima: Opozicija mora da odigra bolju ulogu
Foto: Printscreen N1

O protestima i vanrednim izborima: Opozicija mora da odigra bolju ulogu

Medija centar Beograd/12. septembar 2023.

„Pre par meseci sam tvitovao da je teoretski moguće da Aleksandar Vučić naredi predsednicima opština da podnesu ostavke i da na taj način iznudi prevremene lokalne izbore. Ljudi su na to imali reakciju da se radi o mojim preteranim očekivanjima. Saglasan sam da je van svake pameti da se tako nešto radi, ali ne bi bilo prvi put da Vučić i njegov režim rade takve stvari ako su izračunali da bi to bilo u njihovu korist“, kaže za beogradski Medija centar politikolog, Mladen Mrdalj.

Prema njegovim rečima, ukoliko Vučić naredi lokalnim samoupravama da podnesu ostavke, na taj način ih stavlja u jednu vrstu šah pozicije.

„Ko ne posluša neće biti na listi SNS-a za naredne izbore, što malo ko želi da rizikuje, a posebno kada vidi da su policija i tužilaštvo pod kontrolom vlasti u Beogradu i da svakome može da se nađe nešto“, kaže Mrdalj.

Naš sagovornik smatra da lokalni poverenici SNS-a disciplinovano drže pod kontrolom lokalne samouprave i da smo „došli do toga da SNS kao primer partije funkcioniše bukvalno na sektaškom principu, sve pod konac, pa uvreženo mišljenje da smo mi Srbi neorganizovani SNS uspešno demantuje“.

Kada je reč o mogućem scenariju za održavanje vanrednih izbora, Mrdalj ističe da bi vlast primorala predstavnike opština i lokalnih samouprava na ostavke, iznudila vanredne izbore na lokalu i da bi sa njima poklopila parlamentarne izbore, i odabrala bi da to bude zima zbog toga što je zimi potrebnije više resursa.

„Opoziciji je teže da drži ljude na ulici i da ima lokalne akcije lepljenja plakata i štandova, dok režim ima neograničena sredstva i prostorije na raspolaganju te bi kroz ta sredstva uklonili efekat zime u izbornoj kampanji“, navodi sagovornik Medija centra.

Mrdalj smatra da su izbori za Skupštinu grada Beograda najveća opasnost za režim, jer im opozicija diše za vratom.

„Režim možda računa i na istek punog mandata beogradske vlasti, kako bi kroz par godina uspeli da pripreme teren i da povrate sigurnost u izbore u Beogradu, jer bi gubitak Beograda bio strateški gubitak i veliki poraz za njih“.

Kada je reč o izbornim uslovima i poštovanju izbornih pravila i procedura, Mrdalj navodi da opozicija mora da odigra bolju ulogu.

„Ne može se očekivati da će režim poštovati demokratske principe i demokratska pravila izborne utakmice, s tim opozicija mora da računa, ali ne mora da računa sa razjedinjenošću, cepkanjem i takmičenjem ko će biti prvi u opoziciji. Isto tako, opozicija nema puno pravo da se žali na izborne uslove dok sama između sebe ne poštuje osnovne principe demokratije. Samo pogledajmo šta se desilo u Narodnoj stranci, to je bežanje od stranačke skupštine, manipulisanje izborima i statutom stranke. Kada se unutar samih partija ne poštuju elementarni principi demokratičnosti i slobode rasprave, licemerno je da se žale na režim“, kaže naš sagovornik.

Prema njegovom mišljenju nije čudno što opozicija ne može da mobiliše kritičnu masu ljudi iza sebe jer „zašto bi se ljudi „tukli“, rizikovali poslove i živote za neku promenu koja bi bila marginalna i koja bi značila da na vlasti nećemo imati političare koji su u direktnoj vezi sa glavosecima,već one koji su nedemokratski i korumpirani, a nisu brutalni kriminalci“.

Po njegovoj oceni, protesti su za mnoge ljude postali neka vrsta psihoterapije.

„Ljudi na proteste izlaze da bi pokazali sebi i drugima da se ne boje, da imaju svoj identitet, da postoje i da smeju da izađu na ulicu i kažu nešto protiv režima, a ne zato što se uzdaju u neki opozicioni program, plan i strategiju. Jer da opozicija ima osećaj da se stvari pomeraju na bolje, oni ne bi pravili ovaj „performans“ na protestima, koji ne osuđujem, jer vlast nije zaslužila nikakvo demokratsko poštovanje, samo nisam siguran koliko je ovaj tip aktivnosti celishodan i koliko će još podrške mobilisati među građanima“, objasnio je on.

Kako navodi sagovornik Medija centra, ukoliko opozicija uspe da kristališe jedan konkretan i ostvarljiv zahtev, koji nije smena Vučića ili smena njegovih pulena, već nešto što indirektno gađa Vučićev režim, onda bi tek mogla da se nada nekoj mobilizaciji ljudi.

Prema njegovom mišljenju to je zahtev da se podele državni mediji (RTS-ovi kanali) i da se na njima slobodno raspravlja o uzrocima nasilja, korupcije i glavnim problemima u društvu.

„Građani Srbije koji su glasali za opoziciju i vlast imaju pravo da na RTS-ovom servisu čuju stavove i poglede ljudi za koje su glasali, a to sada ne mogu da urade i bez toga nema rasprave o uzrocima nasilja u Srbiji. To nije samo pitanje borbe za deo medijskog kolača, to je pitanje borbe za demokratiju, za isterivanje stvari na čistac i transparentnost“.

Mrdalj je pri stavu da uspeh radikalizacije zavisi od masovnosti protesta.

Protesti služe da pokažu javnosti i vlastima da utisak koji stvaraju državni mediji-da je većina na strani vlasti-nije tačan. Demonstracije su među poslednjim pokušajima da se pokaže vlasti da nisu u većini, a da bi do toga došlo, građani zaista moraju da imaju veru da će se time nešto postići.

Kako navodi Mrdalj, uporno odbijanje vlasti da se televizijima N1 ili Nova S dodeli nacionalna frekvencija je sasvim jasan dokaz da bi to dovelo do dubinske promene na medijskoj sceni Srbije.

„Da nije tako, vlast bi davno popustila i pozivala se na to da je demokratska ili slobodarska, kao u slučaju kada su cenzus spustili sa pet na tri odsto, upravo tada su govorili da je to odraz demokratičnosti, pluralizma i dobre volje. Tamo gde vlast ne popušta vidimo da je to od vitalnog interesa za njeno održavanje.Pretpostavljam da su platili dobre stručnjake da izračunaju koliki je domet N1 i Nova S i da su njima ostavili jedan deo medijskog kolača koji ne menja opštu medijsku sliku u Srbiji, a da su ih putem svojih medija dovoljno oblatili kao izdajničke, briselske medije i time im urušili kredibilitet. Uporedno odbijanje da se bar jednoj televiziji koja nije pod kontrolom vlasti omogući nacionalna frekvencija je najbolji dokaz da im je to jako bitno“, ističe Mrdalj.

Prema njegovoj oceni, nije Vučić jedini igrač koji ima neku moć u Srbiji, postoje tu i poslovni interesi medijskih imperija.

„Medijske imperije slobodu da kontrolišu velilki deo tržišta plaćaju službi političkih interesa vladajuće partije, to je vrsta koruptivnog pakta, a pre svega tu mislim na TV Pink. Nije samo da vlast blokira ulazak N1 i Nove S na nacionalne frekvencije iz političkog razloga sprečavanja drugog mišljenja, već tu postoji poklapanje sa interesima TV PINK i TV Happy da se novi konkurent spreči da uđe i zagrize veći deo kolača“, kaže sagovornik Medija centra.

Kada je reč o novom serijalu Zadruga 7, naš sagovornik komentariše da su i tablodi nastavili sa svojim redovnim aktivnostima.

„Na naslovnoj stranici jednog tabloidnog dnevnog lista u kontekstu novog serijala Zadruge pisalo je Biće krvi, što je dokaz da režim uopšte nije odustao od svoje kulturološke matrice- promocije nasilja zarad političkih i poslovnih poena, i nema razloga da očekujemo da će se to prekinuti, jer je na toj osnovi režim do sada mobilisao i dovoljan broj glasača i novca kroz takve natpise. Ovaj režim bi mogao da se nazove hleba, krvi i igara“, kaže Mrdalj za Medija centar.

Komentarišući medijski prostor za nastup opozicije, Mrdalj opaža da neki nastupaju na TV Prva, Euronews, Kurir TV, ali navodi da je važnije dati ocenu dnevnika tih medija.

„Opozicioni prvaci se pojavljuju u nekim TV duelima koji budu dosta eksplozivni i bučni, ali građani više gravitiraju ka dnevnicima tih televizija, a uredništvo te televizije u tim dnevnicima „ispegla“ šta bi građani trebalo da misle i shvate. Pohvaljujem svaki dijalog i učešće opozicije u raspravi, ali mislim da je ključno kako su oni predstavljeni u dnevniku i vestima, koji su pravi pokazatelj (ne)uravnoteženog izveštavanja“, zaključio je Mrdalj.

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.