MIŠLJENJA I KOMENTARI

O GODINI ZA NAMA: Žarko Korać, Vesna Pešić, Boban Stojanović...

O GODINI ZA NAMA: Žarko Korać, Vesna Pešić, Boban Stojanović...

Medija centar Beograd/5. januar 2023.

Iako se nakon skoro dve godine od početka pandemije mislilo da gore od trenutne situacije ne može da bude, 2022. godina je to stanovište demantovala, s obzirom na to da je donela malo više loših, nego dobrih vesti. Veliki rat se vratio u Evropu, uz pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali se ujedno pandemija COVID-19 ublažila u mnogim zemljama ili je barem stavljena u drugi plan. Ekonomska, ekološka i geopolitička previranja definisala su poslednjih dvanaest meseci u godini kada je umrla britanska kraljica Elizabeta II i u kojoj je izvršena invazija na Ukrajinu od strane Rusije. Ipak, mnogo toga se dogodilo po prvi put, počevši od činjenice da je prvo Svetsko prvenstvo održano u zimskom periodu u Kataru, prvo za ovu zemlju i Bliski istok uopšte. Takođe, Riši Sunak je izabran za prvog britanskog premijera azijskog porekla, iako je prema njegovim rečima samo želeo da postane džedaj kada poraste. Si Đinping je na 20. Kongresu KPK eliminisao političke rivale  i obezbedio podršku za treći mandate generalnog sekretara partije, čime je ukinuta praksa ograničenja na dva mandata. Smrt Mashe Amini koja je uhapšena jer nije nosila hidžab, a potom je prevezena u bolnicu u teškom stanju uz navoda da ju je pretukla policija za moral, pokrenula je talas masovnih antivladinih protesta u Iranu, najizazovnijih nakon Islamske revolucije iz 1979. godine. Broj stanovnika sveta prema procenama Ujedinjenih nacija u 2022. godini je dostigao osam milijardi. Goblinski režim rada (goblin mode) je Oksfordova reč godine, a ova sintagma označava ponašanje koje je „bez izvinjenja samozadovoljavajuće, lenjo, aljkavo ili pohlepno”.Medija centar Beograd, na pragu 2023. godine, svojim sagovornicima je postavio pitanje KOJA TRI DOGAĐAJA SU OBELEŽILI 2022. GODINU?

Žarko Korać

Nekadašnji potpredsednik Vlade Srbije i psiholog 

Rat u Ukrajini - On je temeljno i trajno promenio Evropu i Rusiju pretvorio u antievropsku zemlju koja ugrožava svoje susede. Posledica svega toga će se osećati decenijama.

Potpuno zaustavljanje EU integracija Srbije - Srbija više ni formalno ne ide putem EU integracija, ne otvara nova poglavlja u tom procesu niti ih zatvara. Ona se politički sve više oslanja na potpuno izolovanu Rusiju iako je ekonomski potpuno zavisna od EU. Njena ekonomija je sve slabija i njeni dugovi rastu. Srbija počinje da liči na vrlo neuspešnu državu.

Povratak političke retorike devedesetih godina - Vlast u Srbiji se vraća na osnovne ideje Miloševićevog vremena: Srbiju svi ugrožavaju i žele da je unište, Zapad joj je neprijatelj i ne razume je, Kosovo nam otimaju, puna je unutrašnjih neprijatelja ali ima snažnog vođu koji će da je spase. Većina medija nije slobodna, a parlament ne vrši jednu od osnovnih funkcija, kontolu rada vlade. 

Vesna Pešić

Sociologinja, borkinja za ljudska prava i antiratna aktivistkinja 

U Srbiji nije bio nijedan značajan događaj, ako izuzmemo kulturu koja je imala po neki vrhunski domet i ovo poslednje huškanje Vučića da Srbi prave barikade na Kosovu, a posle 18 dana, kada su SAD i EU intervenisali, traži da se barikade uklone. 

Mogu da kažem i to da su izbori bili katastrofa. To da izađe predsednik države i da saopšti rezultate izbora i kaže da su to ti procenti i da nema promene! A onda je objavljivanje konačnih rezultata trajalo mesecima, što je neviđeno u bilo kojoj pristojnijoj državi. Pola godine posle izbora Srbija još nije imala Vladu, a onda se čekao poslednji dan da se ista sastavi, jer Vučiću vlada ne treba, baš kao ni druge institucije. 

Kriminalka Hrkalović na televiziji govori satima, čak je i optužila Slobodana Milenkovića da „radi drogu“, pa ga onda tužilaštvo po njenom nalogu maltretiralo. I tako bih za Riplija mogla do prekosutra.

Boban Stojanović

Doktor političkih nauka

Svakako da je prvi događaj - izbori u Beogradu 2022. godine koji su se održali. Bili su uz BGD izbore i parlamentarni i predsednički izbori, ali su to bili izbori sa unapred poznatim pobednikom. Sa druge strane, opozicija je u Beogradu osvojila 70 hiljada glasova više, ali lošim odabirom kako da se kandiduju i u koliko izbornih listi da se grupišu - uspeli su da tih 70 hiljada glasova više ne pretvore i u više mandata, pa je SNS sa SPS-om uspeo da skupi 56 odborničkih mandata i da napravi gradsku vlast. To je svakako događaj broj 1, jedna velika propuštena šansa za opoziciju. Građani su vlast na izborima smenili, ali opozicija u mandatima to nije uradila. Što se tiče ostalih izbora - tu je sve očekivano i ništa se nije promenilo. Prisustvo u skupštini opoziciji neće doneti ništa, a ni građanima u smislu promene političkih odnosa. 

Drugi događaj može biti sve što se dešava oko Kosova i Metohije. Tokom cele 2022. godine su postojale tenzije i problemi. Neke stvari su rešene određenim dogovorima, ali i za narednu godinu ostaje mnogo problema i mnogo otvorenih pitanja. Možemo makar da se nadamo da će se situacija smiriti.

Treći događaj koji je izuzetno važan je taj što Nebojša Stefanović više nije deo izvršne vlasti u Srbiji. Njegova stranka ga je optuživala za državni udar, za saradnju sa najvećim kriminalnim klanom, ali iako nije završio u pritvoru i sa optužnicom za najveća krivična dela - makar je sklonjen sa mesta ministra, odnosno ostao je bez formalne vlasti. Iako ne treba da budemo srećni ko je sada na pozicijama sile i u obaveštajnim agencijama (pre svega mislim na Gašića i Vulina), makar je on ostao bez formalne vlasti. 

Doc. dr Milan Krstić

Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka

Prvi i najvažniji događaj je svakako rat u Ukrajini. Ovaj događaj je doveo do ozbiljne rekonfiguracije na polju međunarodne politike i oblikovaće tokove na evropskom kontinentu i u narednim godinama, a verovatno i decenijama. Nažalost, ne deluje ni da će uskoro biti okončan.

Drugi je svakako globalni rast inflacije, kao i energetska kriza i kriza hrane u pojedinim delovima sveta, koje su u vezi i sa ratom u Ukrajini (mada nisu izazvane samo ovim činiocem). Ovi faktori dovešće do ekonomskih turbulencija u brojnim državama, koje se u perspektivi mogu preneti i na socijalno i političko polje.

Treći događaj jeste širenje omikron soja COVID-19, koji je, zajedno sa masovnom vakcinacijom, doprineo slabljenju samog virusa odnosno njegove opasnosti po zdravlje čoveka, što je doprinelo relativnoj normalizaciji života nakon gotovo dve godine.

Dimitrije Milić

Programski direktor „Novi treći put“

Kada bi se birala tri događaja koja su obeležila godinu, za početak gotovo je nemoguće ignorisati rat u Ukrajini. U pitanju je istorijski događaj čiji smo svi mi savremenici, a čije će posledice proizvoditi nove vanredne događaje i promene u svetu.

Drugi bitan događaj koji je o beležio godinu je de facto završetak COVID-19 pandemije i pandemijskih mera u većini sveta, sa velikim izuzetkom Kine. Gotovo sve se konačno vratilo u normalu ove godine, nakon dve godine različitih mera i ograničenja na koje smo već zaboravili.

Treći događaj je svakako Kongres Komunističke partije Kine na kom je Si Đinping dobio treći mandat i dodatno koncentrisao moć unutar same partije, što može imati veliki uticaj na buduće političke poteze ove druge sile sveta, uključujući i potencijalnu invaziju na Tajvan.

Tatjana Macura

Udruženje „Mame su zakon“

Svakako je na mestu broj jedan - rat u Ukrajini. Rat u Evropi posle toliko godina, užasna ekonomska kriza kao posledica istog, odluka Evrope, pa naravno i Srbije da ubrzano diverzifikuje nabavku energenata, da raskine monopolske veze sa (ovakvim) Kremljom verovatno je jedna od najvažnijih posledica rata.

Po mom mišlenju na drugom mestu se nalaze dešavanja u okviru koncepta Otvoreni Balkan, održan je i prvi privredni sajam. Ekonomsko povezivanje država u regionu svakako smanjuje međunacionalne tenzije koje postoje i doprinosi miru.

Na trećem mestu ističem podizanje starosne granice sa 43 na 45 godine za VTO plaćenu iz budžeta i od decembra uvoz reproduktivnih ćelija iz Španija i Danske. Mere koja će onim ženama koje ne mogu prirodnim putem da postanu majke pružiti mogućnost da to postanu o trošku RFZO. Takođe, i odluka Ustavnog suda da jednu odredbu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom proglasi neustavnom, kao i najavu predsednika države da se položaj preduzetnica trudnica i porodilja učini boljim.

Boško Obradović

Predsednik Srpskog pokreta Dveri

Srpski pokret Dveri ponovo u Narodnoj skupštini -  dok su Dveri osvojile odborničke mandate na svim lokalnim izborima na kojima smo učestvovali (Beograd, Bajina Bašta, Majdanpek, Aranđelovac i Knjaževac).

Izbacivanje iz udžbenika biologije za 8. razred spornih sadržaja koji promovišu homoseksualizam i transrodnost našoj deci bez pitanja roditelja.

Poslanička grupa Srpski pokret Dveri — Patriotski blok sa šest narodnih poslanika najaktivnija poslanička grupa u novom sazivu Narodne skupštine - (u skupštinsku proceduru predata 34 predloga — izmena i dopuna zakona, deklaracija, rezolucija i preporuka Vladi Srbije).

Dobrica Veselinović

Šef odborničke grupe Ne davimo Beograd – Moramo u Skupštini grada Beograda

Od događaja koji su obeležili ovu 2022 godinu, izdvojio bih nesrećni rat u Ukrajini i invaziju Rusije. Nažalost, ovaj sukob još uvek nije prestao, a možemo samo da se nadamo da će se naredna godina doneti više mira svuda na svetu.

Pored ovoga moram da izdvojim uspeh na izborima i ulazak pokreta Ne davimo Beograd i koalicije Moramo u institucije, u skupštinu grada Beograda i Parlament Srbije gde sada imamo priliku da čujemo glas zeleno-leve politike i borbu za javni interes.

Za kraj izdvojio bih i prolećni koncert benda KoiKoi u Domu omladine.

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.