MIŠLJENJA I KOMENTARI

O GODINI ZA NAMA: Lakićević, Anđelković, Bazdulj, Lunić, Lopandić

O GODINI ZA NAMA: Lakićević, Anđelković, Bazdulj, Lunić, Lopandić

Medija centar Beograd/4. januar 2023.

Iako se nakon skoro dve godine pandemije mislilo da gore od trenutne situacije ne može da bude, 2022. godina je to stanovište demantovala, s obzirom na to da je donela malo više loših, nego dobrih vesti. Veliki rat se vratio u Evropu, uz pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali se ujedno pandemija COVID-19 ublažila u mnogim zemljama ili je barem stavljena u drugi plan. Ekonomska, ekološka i geopolitička previranja definisala su poslednjih dvanaest meseci u godini kada je umrla britanska kraljica Elizabeta II i u kojoj je izvršena invazija na Ukrajinu od strane Rusije. Ipak, mnogo toga se dogodilo po prvi put, počevši od činjenice da je prvo Svetsko prvenstvo održano u zimskom periodu u Kataru, prvo za ovu zemlju i Bliski istok uopšte. Takođe, Riši Sunak je izabran za prvog britanskog premijera azijskog porekla, iako je prema njegovim rečima samo želeo da postane džedaj kada poraste. Si Đinping je na 20. Kongresu KPK eliminisao političke rivale  i obezbedio podršku za treći mandate generalnog sekretara partije, čime je ukinuta praksa ograničenja na dva mandata. Smrt Mashe Amini koja je uhapšena jer nije nosila hidžab, a potom prevezena u bolnicu u teškom stanju uz navoda da ju je pretukla policija za moral, pokrenula je talas masovnih antivladinih protesta u Iranu, najizazovnijih nakon Islamske revolucije iz 1979. godine. Broj stanovnika sveta prema procenama Ujedinjenih nacija u 2022. godini je dostigao osam milijardi.  Goblinski režim rada (goblin mode) je Oksfordova reč godine, a ova sintagma označava ponašanje koje je „bez izvinjenja samozadovoljavajuće, lenjo, aljkavo ili pohlepno”. Medija centar Beograd, na pragu 2023. godine, svojim sagovornicima je postavio pitanje KOJA TRI DOGAĐAJA  SU OBELEŽILI 2022. GODINU?

Mijat Lakićević

Ekonomski novinar i publicista

Kao prvi događaj izdvajam napad Rusije na Ukrajinu. To je zapravo napad ruskog režima, oličenog u Vladimiru Putinu, na Evropu i evropske vrednosti. Ovaj napad izazvao je velike posledice po svetsku ekonomiju, ali i na politički život. Doveo je do krize u globalnim razmerama i doveo je svet na ivicu nuklearnog rata. 

Potom, ekološki ustanak,  iako ne osobito jak i uz sve mane ipak je primorao Vučića na povlačenje. Pokazao je da ipak postoji potencijal za pobunu protiv jednog zločinačkog režima.

Treći najvažniji događaju u 2022. godini po mom mišljenju su barikade na severu Kosova, koje su opasno zaoštrile prilike i odnose Srbije sa Kosovom ali i Evropom. Dovele su Srbiju na ivicu novog rata sa NATO paktom. To još nije mnogo verovatno, ali slično je izgledalo i 1999. godine.

Dragomir Anđelković

Politički analitčar

Najvažniji događaj u 2022. godini u globalnim razmerama je početak otvorenog rata između Rusije i tzv. „Ukrajinske alijanse“, koju čine Ukrajina i posredno ili neposredno niz zapadnih država na čelu sa SAD. U pitanju je sukob u ravni sa prvorazrednim događajima 20. veka, kao što su bili svetski ratovi ili pad Berlinskog zida. Na bojnim poljima evropskog istoka sada se redefiniše svetski poredak, odnosno već zavisno od ishoda rata razara ili učvršćuje od kraja 20. veka vladajući tzv. evroatlantski sistem, te tako određuju pravila igre za naredne decenije.

U našem regionu najvažniji događaj 2022. je pobeda Milorada Dodika na izborima u RS i BiH. On se našao pod sveobuhvatnim udarom kako vodećih zapadnih centara moći tako i Vučićevog režima u Srbiji. Prvi, u Dodiku vide faktor koji ometa zaokruživanje njihove dominacije na našim prostorima. Drugi, navikao na autoritarni model vladavine čiji radijus delovanja želi neprekidno da proširuje, lidera RS doživljava kao konkurenta na svesrpskom prostoru, koji nije spreman da se bespogovorno pokori. Stoga je protiv njega, u koordinaciji sa nekim zapadnim strukturama, Aleksandar Vučić pokrenuo akciju (post)izbornog rušenja. Uprkos tome Dodik je iz arene izašao kao pobednik i pokazao da je odlučnošću i energičnim delovanjem moguće izboriti se i sa znatno snažnijim protivnicima. 

U Srbiji je pečat na 2022. godinu stavilo intenziviranje „kosovske igre“. Aktuelni režim je na vlast došao na osnovu obećanja datog Zapadu da će konačno Albancima prepustiti Kosovo i Metohiju, uključujući i severni deo te naše pokrajine sa ogromnom srpskom većinom. Od 2013. godine učinjen je niz koraka u tom smeru, ipak zbog straha od eksplozije nezadovoljstva građana u ostatku Srbije, proces nije okončan. Sada je pod pritiskom Vašingtona i Berlina oficijelni Beograd prinuđen da ubrzano krene ka okončanju isplate ceha za dolazak na vlast i ostanak na njoj uprkos načinu vladavine koji je daleko od demokratskog. Radi toga stvara histeričnu ratnu atmosferu i iskazuje pozersku posvećenost odbrani Kosova. Kada se tako istroši narodna energija i stvori uverenje da je sve bolje od rata, režim će sledeće godine pokušati da progura tzv. Sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom, koji bi predstavljao definitivnu kapitulaciju Srbije. 

Muharem Bazdulj

pisac i novinar 

Kažu da je istorija sramežljiva i da se pravi istorijski događaj retko prepoznaje kao takav u vreme kad se dogodi, ali ima tu i izuzetaka. Hoću reći da je najvažniji događaj u 2022. godini onaj koji se kao takav sam nameće, a to je napad Rusije na Ukrajinu. Povratak rata kao „nastavka politike drugim sredstvima“, a na velikoj evropskoj sceni, to je nešto što gotovo niko nije očekivao. Uz sve dosadašnje sankcije i razmimoilaženja, Rusija je ekonomski i vrednosno do februara protekle godine bila primarno naslonjena na Zapad. Ovim se i to menja. Koliko će ovaj rat trajati, kako će se završiti, kakve će sve posledice da ostavi, sve su to pitanja na koja se i dalje ne naslućuje odgovor. Uglavnom, nije uopšte neverovatno da tok ovog rata bude i dominantni utisak za 365 dana, kada se budu pravili bilansi godine koja je tek počela. 

Kao drugi najvažniji događaj, izdvojio bih Svetsko fudbalsko prvenstvo u Kataru. I ono je bilo obeleženo rusko-ukrajinskim sukobom, pošto je Rusiji zabranjeno učešće u baražu što je Poljskoj jako olakšalo plasman u završnicu. Bilo je kritika da je Katar korupcijom došao do pozicije domaćina, što je u ovom kontekstu bilo još „eksplozivnije“ pošto je pre četiri godine domaćin SP-a bila Rusija, mada je Krim u to vreme već bio anektiran, a Rusija je takođe već imala faktičku kontrolu nad delovima Donbasa. Međutim, sportski gledajući, prvenstvo je bilo jedno od najboljih u istoriji, sa nekoliko apsolutno antologijskih utakmica. U istorijskom smislu, obeleženo je i dosad najboljim plasmanom jedne afričke i arapske reprezentacije, a prizori navijanja za Maroko po Francuskoj i Belgiji bili su sjajna ilustracija daljih izazova integracije emigranata na Zapadu. I atmosfera koja se stvorila oko meča Srbija – Švajcarska zbog istaknutog mesta koje u potonjoj imaju albanski igrači sa Kosova i Metohije bila je još jedan dokaz da je fudbal „više od igre“, a polemike oko (ne)navijanja za Hrvatsku u Srbiji takođe su bile izuzetan lakmus papir podela u savremenom srpskom društvu. 

Naposletku, poslednjeg dana pretposlednjeg meseca 2022, na internet adresi www.chat.openai.com lansiran je ChatGPT, po oceni Njujork Tajmsa „najbolji četbot dostupan široj publici svih vremena“. Za samo pet dana, ovaj proizvod veštačke inteligencije koristilo je punih stotinu miliona ljudi. Mada fascinantan i sam po sebi, ChatGPT ovde je pre svega kao paradigma uspona digitalne tehnologije i veštačke inteligencije. U vremenu dok i uspeh u ratu i uspeh u sportu, sve više zavisi od kompjutera, ChatGPT nam pokazuje da sve što smo smatrali „ljudskim, odviše ljudskim“ i u svakodnevnom životu sve lakše stiče zamenu. U tom smislu, i ovaj bilans prošle godine u tri tačke se uklapa u onu staru hipotezu o istoriji kao učiteljici života pošto nam pogled u prošlost primarno treba pomoći da se pripremimo za budućnost.  

Nikola Lunić

Kapetan bojnog broda u penziji i bivši izaslanik odbrane Republike Srbije u Londonu i izvršni direktor  CfSP-a

Iako bi svaku godinu trebali pamtiti po lepim sećanjima koja generišu pozitivne emocije, 2022. je godina koja će biti upamćena po brutalnoj ruskoj agresiji na Ukrajinu. Za sada nema naznaka o prestanku tog rata koji je doprineo svetskoj energetskoj i ekonomskoj krizi, a celoj civilizaciji zapretio nikad većom opasnošću za njen opstanak.

Neodgovornim odnosom prema planeti, svet se tokom 2022. suočio sa nikad do sada razornijim posledicama globalnog zagrevanja. Osim požara, otapljanja glečera, širenjem pustinja i slabljenjem poljoprivrednih mogućnosti, Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da je najmanje 15.000 smrtnih slučajeva direktno povezano sa toplotnim talasima u Evropi.

Treća impresija za 2022. godinu su mi inovacije i tehnološki napredak čovečanstva u mnogim oblastima. To je nažalost najlakše uočljivo u odbrambenoj industriji, ali ja bih za proteklu godinu apostrofirao oblast medicine. Početak implementacije novih tehnika za korišćenje nanomedicine za ciljanje određenih stanica predstavlja ogroman civilizacijski iskorak. Već sada smo sigurni da će nanočestice igrati ključnu ulogu u ciljanju ne samo tumora, već i bakterija i virusa.

Duško Lopandić

Bivši ambasador Srbije u Lisabonu i Briselu, profesor Međunarodnog javnog prava i Evropskog prava na Fakultetu za privredu i pravosuđe, Novi Sad

Napad Rusije na Ukrajinu -  Događaj sa ogromnim posledicama po mir i stabilnost u Evropi i svetu. Nova epoha u međunarodnim odnosima i slom evropskih bezbednosnih aranžmana.

Kongres KP Kine - Potvrda položaja i novog mandata Si Đinpinga čime je obeležen novi korak u jačanju "maoističke" orijentacije KPK u vidu vladavine jednog vođe umesto načela rotacije na vrhu i kolektivnog rukovodstva.

Kupovina Tvitera od strane Ilona Maska - Ilustracija koncentracije velikih internet kompanija i uticaja individualnih privrednih lidera na tehnološka i ekonomska kretanja u svetu.

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.