O godini za nama: Dragan Bisenić, Boško Jakšić, Timoti Les
Medija centar Beograd/2. januar 2023.
Iako se nakon skoro dve godine pandemije mislilo da gore od trenutne situacije ne može da bude, 2022. godina je to stanovište demantovala, s obzirom na to da je donela malo više loših, nego dobrih vesti. Veliki rat se vratio u Evropu, uz pretnju upotrebe nuklearnog oružja, ali se ujedno pandemija COVID-19 ublažila u mnogim zemljama ili je barem stavljena u drugi plan. Ekonomska, ekološka i geopolitička previranja definisala su poslednjih dvanaest meseci u godini kada je umrla britanska kraljica Elizabeta II i u kojoj je izvršena invazija na Ukrajinu od strane Rusije. Ipak, mnogo toga se dogodilo po prvi put, počevši od činjenice da je prvo Svetsko prvenstvo održano u zimskom periodu u Kataru, prvo za ovu zemlju i Bliski istok uopšte. Takođe, Riši Sunak je izabran za prvog britanskog premijera azijskog porekla, iako je prema njegovim rečima samo želeo da postane džedaj kada poraste. Si Đinping je na 20. Kongresu KPK eliminisao političke rivale i obezbedio podršku za treći mandate generalnog sekretara partije, čime je ukinuta praksa ograničenja na dva mandata. Smrt Mashe Amini koja je uhapšena jer nije nosila hidžab, a potom prevezena u bolnicu u teškom stanju uz navoda da ju je pretukla policija za moral, pokrenula je talas masovnih antivladinih protesta u Iranu, najizazovnijih nakon Islamske revolucije iz 1979. godine. Broj stanovnika sveta prema procenama Ujedinjenih nacija u 2022. godini je dostigao osam milijardi. Goblinski režim rada (goblin mode) je Oksfordova reč godine, a ova sintagma označava ponašanje koje je „bez izvinjenja samozadovoljavajuće, lenjo, aljkavo ili pohlepno”. Medija centar Beograd, na pragu 2023. godine, svojim sagovornicima je postavio pitanje KOJA TRI DOGAĐAJA SU OBELEŽILI 2022. GODINU?
Dragan Bisenić
Novinar, publicista i bivši diplomata
Nesumnjivo prisustvujemo svim manifestacijama „smene epoha“ u kojima nestaju poslednji tragovi 20. veka. Nestaju ličnosti koje su ga obeležile, od kraljice Elizabete do Mihaila Gorbačova, a umesto, najverovatnije, najstabilnijeg svetskog sistema koji je ikada postojao – bipolarnog, nastavljen je trend klizanja u globalnu anarhiju.
Prvo je 2008. svetska ekonomska kriza suštinski uzdrmala temelje zapadnog kapitalističkog sistema, da bi 2020. pandemija Covid-19 preoblikovala forme i funkcionisanje svetskih društava, a onda ukrajinski sukob potkopao međunarodni sistem bezbednosti i očuvanja dotadašnje globalne ravnoteže.
Tako je svaka od današnjih globalnih sila dala doprinos širenju entropije u svetu: SAD ekonomsku krizu, sa kineskog tla krenula je korona, a Rusija je dovela u pitanje postojanje bezbednosnih aranžmana i organizacija, počinjući od NATO. Domete i ishode ovog poteza tek ćemo da uvidimo, možda već 2023. godine. Postoje, reklo bi se, samo dva ishoda: da Rusija ostvari svoje vojne ciljeve i da ih ne ostvari. Prvi put za poslednjih 400 godina Rusija se okreće od Evrope i stoji spram nje kao neprijateljska sila kakva nikada ranije u istorji nije bila. Ovoga puta, na granici nove, čvršće i nepropusne „gvozdene zavese“ koji raste od Baltika do Crnog mora, biće Rusija kao ekstenzija Kine i Evroazije. Ukoliko ne uspe, Rusija će biti osuđena da igra ulogu političkog patuljka, a u skladu s tim bi se verovatno razvijala i njena geografska dimenzija.
Jasna pojava Evroazije kao globalnog subjekta događa se prvi put posle Džingis kanovih osvajanja. Šangajska organizacija za saradnju već uključuje 32 države u svetu sa najavljenom ambicijom širenja koja je najavljena na samitu u septembru ove godine.
Za naš najznačajniji spojnopolitički događaj izdvojio bih majsko pomirenje SPC i Makedonske pravoslavne crkve kojim je okončan višedecenijski spor. Njime su otvorene nove mogućnosti za saradnju Srbije i Severne Makedonije, ali i skrenuta pažnja na mogućnosti crkvene diplomatije u rešavanju kriznih situacija, poput, recimo, kosovske, gde bez jasnog učešća SPC ona ne može da bude rešena.
Boško Jakšić
Novinar i spoljnopolitički komentator
Nastavljen je pad globalnog poverenja u demokratske institucije, sloboda medija bila je na silaznoj putanji, socijalne razlike se svuda dramatično uvećavaju a klimatske promene zbog nebrige čoveka donose nove katastrofalne poplave i suše.
Svet izlazi iz pandemije, ali ne i iz rata u Ukrajini koji će po svemu sudeći trajati čitavu 2023. godinu. Ruska invazija okružena je visokim stepenom neizvesnosti i potencijalom konflikta koji dodatno može da destabilizuje globalne političke i ekonomske odnose, doprinese energetskom haosu i ugrozi prehrambenu sigurnost sveta.
Ukrajinci su pokazali zadivljujući stepen hrabrosti i odlučnosti a ruska armija je pokazala da nije tako snažna kao što se mislilo. Status quo se nastavlja. Kijev ne želi da Rusima otvori taktičku prednost da zimu iskoriste da stabilizuju linije frontova, popune arsenale krstarećih raketa i dronova, pregrupišu i ojačaju trupe, obuče 300.000 novih regruta, stabilizuju kontrolu nad anektiranim i okupiranim teritorijama i pripreme se za proleće.
Moskva će vreme do proleća upotrebiti da nastavi da razara ukrajinsku infrastrukturu i brutalno kažnjava civilno stanovništvo. Šta će biti posle? Uslovi za prekid vatre i neko pregovorno rešenje u ovom trenutku ne deluju realno.
Godinu 2022. obeležilo je pojačanje globalne energetske krize izazvane ratom u Ukrajini. Inflacija koju generišu cene energije već je uzrokovala dramatičan rast cena prehrambenih proizvoda. Kriza i “ratna ekonomija” o kojoj se govori predstavljaju ozbiljan izazov svetu da stvori novi, ekološko čistiji i bezbedniji energetski sistem.
Potražnja energenata je značajno povećana zbog rasta stanovništva i ekonomskih aktivnosti, što samo znači da će se svet suočiti sa rastućim pritiscima na ograničene energetske izvore. Cene energenata će rasti. Kako zaustaviti trend ponovne rastuće upotrebe fosilnih goriva?
Uprkos konflikta na istoku Evrope koji je svet vratio u vremena Hladnog rata, Kina ostaje u epicentru i u američkoj predizbornoj godini. Američko-kineski geostrateški antagonizam izazvan tenzijama oko trgovine, rata u Ukrajini, ekonomskih i vojnih pretnji i strahova zbog zaoštravanja oko Tajvana nije otklonjen, ali se po svemu sudeći ubacuje u laboratorijske uslove. Predsednici Džo Bajden i Si Đinping su se tokom susreta na Baliju krajem 2022. složili da ne veruju u njihov novi Hladni rat. Vašington i Peking šalju signale da žele da spreče da se neslaganja – poput ljudskih prava – spiralno penju do konflikta. Takmičenje i rivalstvo da, konflikt ne.
Timoti Les
Saradnik centra za geopolitiku pri univerzitetu Kembridž
Najvažniji politički događaj je nesumnjivo bila ruska invazija na Ukrajinu koja će imati posledice koje će trajati dugo u budućnosti. To će ubrzati propadanje Rusije, proces koji je u toku od prošlog veka, slabljenjem autoriteta rukovodstva, isušivanjem ruskih vojnih resursa na bojnom polju i podrivanjem temelja nacionalne ekonomije. Čak i ako se rat završi sutra – što neće – zapadni investitori se neće vratiti u zemlju, a Rusija je trajno izgubila svoje tržište energije u Evropi. Nasuprot tome, invazija će ojačati pozicije SAD i Kine koje mogu izbaciti regionalnog rivala iz redova velikih sila i proširiti njihove sfere uticaja – u slučaju SAD na istočnu Evropu i u slučaju Kine u Sibir i ruski Daleki istok.
Ruska invazija će takođe imati dugoročne implikacije na politiku u Evropi. Ona je već oslabila EU tako što je otvorila novu liniju rascepa između njenog severa i istoka koji zagovaraju politiku konfrontacije sa Rusijom i njenog zapada i juga koji zagovaraju politiku prilagođavanja. Poljska će početi da teži alternativnoj budućnosti kao centralna država u novom savezu u istočnoj Evropi koji podržavaju Amerika i Britanija, a koji uključuje Ukrajinu, Baltičke države i Rumuniju. U međuvremenu, zapadna Evropa mora da se pripremi za posledice Rusije u opadanju, uključujući dolazak velikog broja Rusa koji se kreću na Zapad u narednih nekoliko decenija.
Drugi najvažniji događaj bio je uspešan pokušaj naučnika da generišu energiju pomoću nuklearne fuzije, svetog grala proizvodnje energije. Još je rano, ali do ove godine nije bilo jasno da li je ova tehnologija uopšte moguća. Međutim, sada postoji šansa da se proizvedu neograničene zalihe energije uz izbegavanje negativnih strana fosilnih goriva (zagađenje i gasovi staklene bašte); postojećih zelenih tehnologija kao što su vetar i solarna energija (nepouzdanost i ograničeni učinak), kao i negativne strane nuklearne fisije (visoki troškovi i opasnosti uključujući opasan otpad, potencijalno topljenje i proizvodnju materijala potrebnih za razvoj nuklearnog oružja). Ovo je zapanjujuće dostignuće za čovečanstvo koje će oblikovati politiku i društvo u decenijama, a možda i vekovima.
Rizikujući da budem anglocentričan, treći najvažniji događaj 2022. vidim kao smrt kraljice Elizabete II. Bila je vrhunska politička i kulturna ličnost: najpoznatija žena na svetu; šef države petnaest zemalja uključujući Veliku Britaniju, Kanadu, Australiju i Novi Zeland; i šef Komonvelta koji obuhvata trećinu svetskog stanovništva. Igrala je ulogu koju niko verovatno neće ponoviti zbog jedinstvenih okolnosti njenog ranog dolaska na presto i njenog veoma dugog života. Tokom svoje vladavine, koja je trajala od 1952. do 2022. godine, upoznala je i komunicirala sa gotovo svakom značajnom istorijskom ličnošću na planeti, od Gandija preko Tita do Donalda Trampa. Simbolično, čini se da njena smrt označava i kraj jedne istorijske epohe u Evropi – dugog perioda mira i prosperiteta koji je započeo završetkom Drugog svetskog rata i nove i opasnije ere koja sada počinje, za koju je ruska invazija Ukrajine označila početak.