Aleksandar Stojanović: Nakon terorističkog napada Hamasa i od početka izraelske vojne operacije, paradigma antisemitizma se promenila u celom svetu
Medija centar Beograd/16. novembar 2023.
Država Izrael je subjekt međunarodnog prava i može biti držana odgovornom ukoliko se dokažu neki ratni zločini, a isto važi i za sve pojedince u tom konfliktu. Porediti vojnu akciju u Gazi sa Holokaustom, u kome je sistematski ubijeno 6 miliona Jevreja i hiljade porodičnih stabala trajno ugašeno, odraz je neznanja, nepoštovanja žrtava i lakomislenosti, kaže u razgovoru za beogradski Medija centar dr Aleksandar Stojanović, istoričar i član upravnog odbora Haver Srbija.
Naš sagovornik napominje da postaje dominantan narativ koji negira pravo Izraela na odbranu, pa čak i na samo postojanje, a Izrael i Jevreji optužuju se za genocid nad Palestincima i praktično sprovođenje svega onoga što se samim Jevrejima dogodilo tokom Holokausta.
„Neverovatno je kojom se brzinom ovaj narativ, koji nije utemeljen u činjeničnom stanju niti realnosti, širi društvenim mrežama, čak i od strane obrazovanih, prosvećenih ljudi, koji su inače protivnici diskriminacije i stereotipizacije. Direktna posledica su napadi na jevrejsku imovinu širom sveta, a posebno u Zapadnoj Evropi, izlaganje Jevreja koji ne osude javno politiku Izraela "cancel kulturi", i jedan nivo antisemitizma koji je svakako najveći u ovom veku, a verovatno najveći još od polovine 20. veka“, navodi Stojanović.
On podseća da je i u Srbiji, kao i u celom svetu, konstatovan porast antisemitizma u kontekstu pandemije COVID-19 i teorija zavere o tobožnjoj odgovornosti Jevreja za izbijanje epidemije ili pokušaj sticanja ogromne zarade kroz program obaveznog vakcinisanja građana, kao i da je sve do oktobra 2023. godine u Srbiji je bio prisutan i dominantan desničarski antisemitizam umerenog intenziteta.
„Nakon terorističkog napada Hamasa, a posebno od početka izraelske vojne operacije, paradigma antisemitizma se promenila u celom svetu, pa i u Srbiji. Decenijama dominantan desničarski antisemitizam koji ima konspirološku ili rasističku osnovu potpuno je potisnut eksplozijom levičarskog, antiglobalističkog antisemitizma“, ističe Stojanović.
Prema njegovim rečima monitoring komentara na stranicama i profilima povezanim sa jevrejskom zajednicom u Srbiji se sprovodi u realnom vremenu i rezultati su zastrašujući.
„Oni pokazuju ogromno nerazumevanje, kako situacije na Bliskom Istoku, tako ni odnosa između Jevreja u dijaspori i matice, kao i prelivanje brojnih globalnih političkih konflikata. Jevreji su tako, u srpskim medijima, na meti udara rusofilnih komentatora, koji ih smatraju saveznikom SAD i važnim faktorom globalizma. Najveći broj komentara vezan je za refleksije na događaje u pojasu Gaze, gde se "Jevreji" (dakle ne samo Izrael, već i Jevreji širom sveta) optužuju za ubijanje hiljade palestinske dece, izazivanje humanitarne katastrofe, genocid i imperijalističko tlačenje Palestinaca, što predstavlja glavni narativ novog, antiglobalističkog antisemitizma. Na udaru su domaće ekstremne desnice, jer je "Izrael priznao Kosovo" pa ni sam time nema pravo da postoji. Otvorenih pretnji nema, ali je čak i na portalima građanskog/prozapadnog tipa ogromna većina komentara negativna i protkana govorom mržnje prema Jevrejima. Slobodno se može reći da je antisemitizam u online prostoru dosegao do sada nezabeležene razmere i ima tendenciju opstanka ili daljeg rasta, u zavisnosti od razvoja situacije u bliskoistočnom konfliktu“, objašnjava sagovornik Medija centra.
On napominje da su članovi zajednice u našoj zemlji veoma uznemireni, jer sa svih strana sveta svakodnevno stižu vesti o novim antisemitskim incidentima, a mnogi od njih imaju poznanike ili rođake među taocima ili stradalima u Hamasovom napadu.
Podsećanja radi, prostorije nevladine organizacije "Haver Srbija" u Beogradu napadnetu su 7. novembra, kada su ulazna vrata ispolivana crvenom bojom, a u hodniku i ulazu su ispisani grafiti "Haver marš iz Srbije", "Izrael ubija decu", "Sloboda Palestini" i "Dole cionizam - dole antisemitizam".
Povodom pomenutih grafita, Stojanović ističe da smo ušlu u normalizaciju novog narativa, gde se ubacuju kovanice „anticionizam“, „antijudejstvo“, koje su prethodnih decenija upotrebljavali poricatelji Holokausta i antisemite.
„Doskoro nijedan relevantan politički faktor, posebno sa leve strane ideološkog spektra ne bi sebi dozvolio upotrebu te terminologije, koju koriste radikalni desničari, neonacisti i zagovornici raznih teorija zavere. Nije antisemitizam podržavati narod Palestine, što je legitimno, ali napadati jevrejsku imovinu i sinagoge, jeste antisemitizam. Istovremeno to je vrsta pritiska da tim ljudima nije mesto i to sve ima istorijski pretekst“, navodi Stojanović.
Sagovornik Medija centra dodaje da ima razumevanja za podršku saosećanja palestinskim žrtvama, ali da bi njemu sasvim normalno i očekivano bilo da se pale sveće i skuplja humanitarna pomoć, u čemu bi lično učestvovao, a da „obeležavanje objekata građana jevrejskog porekla i skrnavljenje groblja u Zapadnoj Evropi nije viđeno od tridestih godina XX veka i izuzetno je opasno“.
„Teško mi je da razumem veliku aktivnost u Srbiji po pitanju izraelsko-palestinskog konflikta, jer mi kao zemlja nikada nismo bili uključeni u konflikt na Bliskom istoku. Haver za 11 godina postojanja nije imao niti jedno predavanje koje je vezano za taj konflikt, a optuženi smo da smo izraelski agenti. Mnogo stvari vezano za ovaj rat se zamagljuje i veliki broj medija ne informiše ispravno građane, a oni bi trebalo da pozovu na uzdržanost, saosećanje sa žrtvama, na skupljanje humanitarne pomoći i da se obezbedi svaka vrsta zaštite od antisemitiskih i islamofobnih ispada bilo gde u zemlji. To je samo po sebi veliki zadatak. Mi u zemlji imamo razne socijalne i prioritetnije probleme, pa aktivizam po pitanju ove teme u tolikom intenzitetu mesec dana pred izbore se nikako ne uklapa u neku logiku, to je totalno neočekivano za mene“, kaže Stojanović.
Naš sagovornik je saglasan da je teza “narod koji je stradao u Holokaustu sada to isto čini drugom narodu” u potpunosti inverzija Holokausta.
Stojanović je pri mišljenju da pored toga što se pokazalo da su se pojedini stereotipi održali i da se podgrevaju u kriznim situacijama i da se iz onajlajn prostora lako prenose u realan, navodi da se „pokazalo i da je potrebno jako malo vremena za promenu kompletne paradigme antisemitizma“.