Medijska scena u Srbiji centralizovana, društvene mreže mogu da pomognu u informisanju

Selena Kosorić|Medija centar Beograd|28. septembar 2020.

Internet nije medij u klasičnom smislu te reči, neki će čak reći da se on pretvara u puku infrastrukturu za pristup informacijama, i postavlja se pitanje da li smo mi iskoristili sve njegove potencijale ili smo pristali da budemo uokvireni u nekoj vrsti unapred definisanih informacija koje internet nudi, istakao je sociolog i profesor Dalibor Petrović na drugom okruglom stolu “(Dez)informisanje javnosti” u Medija centru Beograd.

On je podsetio da je na kompanijama poput Fejsbuka, Tvitera i drugih odgvornost da sami regulišu sadržaj tako što će eliminisati sadržaj govora mržnje i pozive na nasilje, kao i da postoji otpor prema drugim vrstama uređivanja i cenzure.

“Svi mi želimo na neki način da zaštitimo određene vrednosti koje nam komunikacija na internetu pruža, a da je sa druge strane ipak ne urušimo jer potpuna sloboda bez ikakve odgovornosti na kraju postaje kontraproduktivna i to je ključna borba koja će trajati narednih decenija”, naveo je Petrović i istakao nekoliko njenih “ključnih aktera”: “prvo, države su zainteresovane da poseduju kontrolu nad internetom, pre svega iz političkih razloga, drugi su mejnstrim mediji u nastojanju da očuvaju primat koji imaju, kao i javna sfera, odnosno građansko društvo, kako bi zadržalo prostor u kome može da komunicira bez njegovog interesnog uređivanja”, objasnio je on.

Društvo je, kako je rekao, došlo do toga da se raspravlja o Zemlji kao o ravnoj ploči i o korisnosti vakcina upravo zbog toga što su ljudi izgubili poverenje u medije, „pa lutaju od izvora do izvora i ne znaju šta je istina“.

Da društvene mreže mogu mnogo da pomognu u informisanju jer je medijska scena u Srbiji centralizovana smatra urednica Raskrikavanja Vesna Radojević.

Ona se složila sa Petrovićevom konstatacijom da su neki ljudi „ubačeni“ u sistem lažnih vesti i da im veruju, dok su tviteraši, kako je dodala, iskoristili sve mogućnosti tehnologije ne bi li objavili informacije iz lokalnih sredina i na taj način pomogli novinarima u istraživanju.

„Novinari koji su orijentisani samo na internet“, rekla je Radojević, „imaju manje terenskog posla, ali im internet omogućava da pretražuju sve baze podataka u svetu iz svoje dnevne sobe“.

Najbolji način za izbegavanje lažnih vesti je, smatra ona, da se ne čitaju vesti medija koje obajvljuju „vrišteće naslove“ i rekla da bi ljudi trebalo da pronađu „oaze“ u kojima mogu da nađu proverene informacije.

Otkrivanje lažnih vesti, objasnila je, nije komplikovano, „treba samo imati u glavi ko je šta rekao i ima li zdravog razuma i logike u tome što je rečeno“.

Ona je ukazala i da u medijima ne postoji debata, već da se govori samo o onome što Srpska napredna stranka dozvoljava, a da su društvene mreže način da se od toga pobegne i da se na njima održava stvarna debata.

„Da društvene mreže nisu toliko značajne“, istakla je Radojević, „ne bi Aleksandar Vučić ulagao toliko para u mašineriju i botove“.

„Kada je reč o botovskoj propagandi na mrežama njen cilj nije propagiranje određenih ideja kako se to obično misli,nego upravo unošenje pometnje i konfuzije“,istakao je Petrović i nazvao to „zagađenjem javnog prostora čiji je jedini cilj da se otera pristojan svet sa društvenih mreža,a da se oni koji imaju određenu podršku diskredituju“.

Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić ocenio je da građansko novinarstvo ima i dobrih i loših strana, navodeći da ima i dosta primera grešaka.

Te greške su, kako je rekao, nastale zbog potrebe da se vest što brže objavi, bez provere, a tabloidi su mnogo puta naseli na lažne ili preuveličane informacije.

Bodrožić je ocenio da redakcije dnevnih listova imaju problem sa „žurbom i stresom“ u objavljivanju vesti i zbog toga što vlasnici medija od njih traže određen broj naslova i klikova tokom dana.

U nedeljnicima je, s druge strane, situacija drugačija jer se informacije dobro proveravaju.

Gubitak poverenja u mejnstrim medije je, kako je rekao, očekivan, zbog čega se i razvilo poverenje u društvene mreže,međutim, „balon“ građanskog novinarstva se, smatra on, „izduvao“.

„Ono što je doživelo tradicionalno novinarstvo sada se dešava i građanskom novinarstvu,koje je poslednjih godina spalo na niske grane poverenja“,ocenio je Bodrožić. 

Radojević je pak istakla da su nove tehnologije ipak doprinele suzbijanju plasiranja izmišljenih priča i dodala da je internet doprineo ekspanziji fektčeking organizacija širom sveta koje se bave fektčekingom(provera činjenica)-izjavama političara ili medija,itd. a to su,rekla je ona,omgućile ogromne baze podataka kao i razni alati i softveri koji služe novinarima da mogu da provere informacije.

Jeda od bitnih akcija,podsetila je ona,dešava se i na Fejsbuku koji daje ogroman novac različitim neprofitnim fektčeking organizacijama da proveravaju sadržaj na Fejsbuku i da ga označe kao fejk njuz.

„Dakle,ima tu i dobrih i loših stvari,ali ima mnogo više koristi nego štete“,konstatovala je Radojević.

Urednica političke rubrike na portalu Nova.rs Jovana Šesterikov kao problem je istakla hiperprodukciju vesti na društvenim mrežama budući da je teško izabrati šta je relevantan sadržaj koji treba odmah objaviti, a šta treba da sačeka proveru.

Ona je rekla da se, u odnosu na svetske trendove, u Srbiji društvene mreže znatno manje koriste za ozbiljnu poltičku debatu, i da je u toj sferi potrebna regulativa, ali da će se na to dugo čekati jer za sada ne postoji politička volja.