MIŠLJENJA I KOMENTARI

Kulturni rat Evropske unije stiže do Balkana
Foto: Corax za Medija Centar Beograd

Kulturni rat Evropske unije stiže do Balkana

Za Medija centar iz Londona piše : TIMOTI LES/ 3. avgust 2021.

Za Srbiju i Balkan, cilj pridruživanja Evropskoj uniji upravo je postao još komplikovaniji jer je region uvučen u rastući kulturni rat između istoka i zapada Evropske unije.

U poslednjih nekoliko nedelja Mađarska teži da promoviše svoje članstvo u EU. U svom govoru o budućnosti Evrope, premijer Viktor Orban izjavio je da „Srbija mora biti uključena“. U nizu oglasa u evropskim novinama, vlada je iznela viziju Evrope u sedam tačaka, od kojih se u poslednjoj insistira na tome da je „u interesu Evropske unije“ da se Srbija prihvati.

Orban je zatim došao u Beograd, gde je izjavio da je „Srbija ključna zemlja u regionu i EU treba to da shvati“. U međuvremenu, ministar spoljnih poslova Peter Sijarto posetio je Albaniju i Bosnu u cilju lobiranja za njihovu integraciju.

Delom, ovo je odraz dugogodišnje politike Mađarske prema Balkanu, naročito prema Srbiji. Kao susedna zemlja, Mađarska želi da region bude stabilan. Balkan nudi ekonomske mogućnosti. I želeo bi da približi srpsku mađarsku manjinu matičnoj državi putem zajedničkog članstva u EU.

Ovi faktori poklopili su se sa novim pokušajem reforme Evropske unije putem jednogodišnje Konferencije o budućnosti Evrope za koju vlade trenutno iznose svoju viziju organizacije.

Međutim, što je još važnije, činjenica je da je i članstvo Mađarske u EU sve neizvesnije jer dugotrajni spor oko vrednosti dostiže krešendo. U junu je mađarski parlament usvojio novi zakon koji zabranjuje promociju homoseksualnosti u školama.

Tada su druge članice EU žestoko napale Orbana na Evropskom savetu. Slovenija je pozvana da ubrza rasprave o pokretanju procedura EU prema članu 7, kojim bi Mađarska mogla da izgubi pravo glasa. Evropski parlament je preduzeo korake kako bi blokirao razvojne fondove EU za Mađarsku, insistirajući da se mora pridržavati „vladavine prava“ – za razliku od korumpiranih, ali ideološki liberalnih zemalja poput Grčke i Italije, koje ne moraju da ispune ovaj uslov. U međuvremenu, Holandija i Portugal smatraju da je možda došlo vreme da Mađarska napusti EU.

To predstavlja glavni rizik za zemlju u kojoj ekonomski uspeh zavisi od pristupa jedinstvenom tržištu Evropske unije i od masovnih subvencija koje Mađarska dobija iz Brisela – 52,6 milijardi evra od sada do 2027. godine.

Ovo takođe dovodi Mađarsku u situaciju u kojoj su joj potrebni saveznici koji će braniti njeno pravo da vodi sopstvenu nacionalnu politiku – kod kuće, oblik hrišćanskog konzervativizma koji naglašava porodicu, zajednicu i naciju i, spolja, pragmatične odnose sa spoljnim silama kao što su Rusija, Kina i Turska.

Nije iznenađujuće da je to Mađarsku okrenulo ka Balkanu gde vidi skup ideološki sličnih zemalja, koje su slično vezane za tradicionalne vrednosti i institucije. Kada bi se ovaj region integrisao, EU bi tada sadržala stalni odbor od desetak članica koje suštinski dele viziju Mađarske, uključujući šest zemalja zapadnog Balkana, kao i centralnoevropske države Poljsku, Češku, Sloveniju, Slovačku i istočnobalkanske države Rumuniju i Bugarsku.

To bi bilo dovoljno za suzbijanje uticaja liberalnog kluba EU, koji dominira u zapadnoj Evropi i kontroliše ključne političke institucije EU – Savet, Komisija i Evropski parlament.

Ovo bi zaštitilo Budimpeštu od pretnji sankcijama i zahteva za njeno izbacivanje, bilo praktično ili formalno. To bi ojačalo mađarsku viziju Evropske unije zasnovanu na ideji zajednice suverenih nacionalnih država koje sarađuju u cilju zajedničke koristi, a ne na usponu evropske superdržave, kojom dominiraju zapadni Evropljani i njihova ciljna vera u univerzalni liberalni poredak.

Pored toga, smatra Orban, ovo bi takođe spasilo EU da ne uništi samu sebe svojom otvorenošću ka masovnoj imigraciji, napadom na nacionalnu državu i sukobima sa spoljnim silama poput Rusije i Kine. Zaista, jedna od njegovih ključnih poruka u poslednjih mesec dana bila je da je članstvo Srbije od većeg interesa za EU nego za Srbe.

Na prvi pogled, ponovni pritisak na proširenje predstavlja dobru vest za one koji podržavaju članstvo Balkana u EU. Međutim, postoji problem – to što se zapadni Evropljani uglavnom slažu sa Mađarskom da bi integracija Balkana ojačala nacionalističko-konzervativni blok EU. Shodno tome, odlučni su da osiguraju da se ovo ne dogodi.

U poslednjih nekoliko nedelja, EU je usvojila novu metodologiju proširenja kako bi se veći naglasak stavio na kodeks „vladavine prava“ - što Mađarska i druge zemlje mogu da potvrde, za platformu liberalne politike. To znači odricanje od nacionalizma, usvajanje liberalne socijalne politike – uključujući promociju alternativnih životnih stilova – i pridruživanje Evropskoj uniji u osudi drugih socijalno-konzervativnih zemalja poput Rusije i Turske.

Paralelno s tim, Francuska insistira na reformi EU koja bi ojačala njene političke institucije na račun nacionalnih prestonica, kao preduslov za pristupanje Balkana Evropskoj uniji. To bi garantovalo da, ako i kada se priključe Evropskoj uniji, konzervativnije zemlje Balkana neće moći da stave veto na odluke koje donesu institucije kojima dominiraju liberali.

U tom kontekstu, težnja Mađarske da integriše Balkan u Evropsku uniju samo će ojačati pretpostavku u zapadnoj Evropi da proširenje predstavlja pretnju i njenu odlučnost da takav razvoj zaustavi.

Nije iznenađujuće da su na istom sastanku Evropskog saveta na kojem je Mađarska napadnuta u junu takođe odbačene molbe Albanije i Severne Makedonije za otvaranje pregovora o članstvu sa EU. To se lako postiglo dozvoljavanjem Bugarskoj da stavi veto na Severnu Makedoniju i insistiranjem na tome da prijava Albanije ne može biti odvojena od suseda.

Gde se time pozicionira Balkan?

Odgovor je van EU, gde će najverovatnije i ostati. Na nesreću po region, njegova kandidatura za pridruživanje EU postala je najnovije borilište u kulturnom ratu između istočne i zapadne polovine EU.

Članstvo se više ne odnosi samo na objektivnu spremnost za članstvo – primenu zakona EU, funkcionisanje institucija itd. Da bi se pridružili Evropskoj uniji, moraće i da pokažu zapadnoj Evropi da su na pravoj strani nove ideološke podele.

To podrazumeva nezavidan izbor – ili napuštanje vrednosti, tradicije i ponašanja koja su svojstvena njihovim društvima kako bi se pridružili EU. Ili se mogu držati ove tradicije po cenu članstva u EU.

Uteha za region, ako je tako možemo nazvati, jeste da možda neće zauvek biti sam izvan EU. Ako se događaji nastave po svojoj trenutnoj putanji, Mađarska će u jednom trenutku morati da napusti EU. Tako i neke druge države u centralnoj Evropi, poput Poljske, koje su pod pritiskom. Umesto nje, EU će se smanjiti na svoje liberalno jezgro u zapadnoj Evropi.

To možda nije granica. Ako je Mađarska u pravu, onda EU u celini ide ka kolapsu, vođena ka uništenju od strane zapadnoevropskih liberala koji žele da nametnu viziju kontinenta u suprotnosti sa sopstvenim opstankom.

Šta god donosi evropska budućnost, kako se njen kulturni rat produbljuje, cilj Balkana da se pridruži EU postaće samo još komplikovaniji.

Autor je istraživač na Kembridž univerzitetu 

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.