Kosovo: Kako će se završiti paralelni život dva naroda na jednoj teritoriji?
Foto: Medija centar Beograd

Kosovo: Kako će se završiti paralelni život dva naroda na jednoj teritoriji?

Medija centar Beograd/7. februar 2024. godine

Kosovski zavet postao je kosovski čvor. Koliko nas je tamo, kako živimo i koliko će nas na kraju ostati? Imaju li Evropa i Amerika isti odnos prema Kosovu  ili svoje tajne želje? Da li je dvogled iz Moskve okrenut ka nama? Postoji li opasnost da iz političkog okvira uđemo u oružane sukobe? Na panel diskusiji Medija centra i Gravitacije „Kosovo: Kako će se završiti paralelni život dva naroda na jednoj teritoriji?“ govorili su Milica Andrić Rakić (Nova društvena inicijativa, Kosovska Mitrovica), Dušan Janjić (Forum za etničke odnose) i politički analitičar Dragomir Anđelković.

 Zatvorene srpske institucije bez alternative u kosovskom sistemu

Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative (Kosovska Mitrovica) rekla je da se u poslednje tri godine zaoštravaju međuetnički odnosi jer se dešavanja na političkom nivou prelivaju na međuljudske odnose i tenzije iznova rastu.

„Način na koji se stvari u dijalogu odvijaju su faktički koraci koji bi trebalo da se dogode nakon formiranje Zajednice srpskih opština, samo što se sada dešavaju bez ZSO  pa imamo da se  srpskim institucijama  koje se zatvaraju od strane Prištine ne pruža alternativu u  kosovskom sistemu. Ni u budžetskim planiranjima na nivou Kosova, niti na nivou lokalnih samouprava se to ne vidi, odnosno nigde nema plana za integraciju 30.000 radnika srpskih institucija na Kosovu. Dakle, prekida im se priliv novca iz Srbije, ali se ne nudi nikakva alternativa. To je zastrašujuće, a nije do kraja jasno da li u Prištini ne razumeju kako funkcioniše srpska zajednica na Kosovu ili to odlično znaju i razumeju pa ih „udaraju“ na ekonomski način. Guverner centralne banke Kosova „ne razume“ da srpske institucije  koje Kosovo smatraju ilegalnim ne mogu da otvore račun u kosovskoj banci. Uz to imamo gomilu problema koji se nisu rešili od 2011. godine, a odnose se na lična dokumenta, vozačke dozvole... Srbi, Romi i pripadnici drugih nacionalnih manjina koji nemaju kosovsku ličnu kartu ne mogu da otvore bankovni račun ili preuzmu vozačku dozvolu. Svi ti problemi sprečavaju integraciju Srba u kosovski sistem, dok, s druge strane, iz Prištine imamo poruke da je Srbija ta koja to sprečava, a suštinski jedini i drugi čine dosta da se normalizacija spreči“, rekla je Andrić Rakić.

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose naveo je da nema spora da još uvek živimo i da se borimo sa Miloševićevom politikom, a ovo su neki njeni relikti.To je bio koncept koji je krenuo kao pobuna protiv svođenja Srbije na beogradski pašaluk, ali u suštini realizuje beogradski pašaluk-svi Srbi u centralnu Srbiju, zaključio je Janjić.

„Održavanje Srba na priči da će se Srbija vratiti i da će se promeniti međunarodne okolnosti, dovele su do situacije ugroženosti od etničkog čišćenja. Ako pogledate brojeve , mi u Goraždevcu govorimo o 200 ljudi, u celoj Metohiji o nepunih 1000, dakle, ostale su na udaru ove veće enklave, a nikada ni sa jedne niti druge strane se nije radilo na integraciji, već se radilo na tome da se Srbi izdvoje. U borbi protiv albanskog ekstremizma je doneto 38 zakona, izbačeni su sa posla, iz vojske, policije, odnosno svih institucija integracije, umesto da se otvorilo pitanje koji stepen prava Srbija daje tadašnjoj albanskoj strukturi. Sada je potpuno novo vreme, ali se stvar obrnula. Albanci su prve paralelne institucije pravili po modelu Poljske iz doba Hitlera, a Srbi su od NATO bombardovanja završili u enklavama. Nažalost, ista metodologija se primenjuje, a završava se kako kaže Ćosić- svi pod jednu šljivu“, rekao je Janjić.

Kosovo-Vučićeva moneta za održavanje autoritarne vlasti

Politički analitičar Dragomir Anđelković se osvrnuo na razgovor koji je imao sa Vučićem  posle  Briselskog sporazuma iz 2013. „gde je Vučić tada još srbovao kako bi proturio priču o Briselskom sporazumu koja je bila protivna onom što je pričao 2011.“  i podsetio kako je Aleksandar Vučić došao na vlast.

„Kada su Albanci 2011. uz pomoć svojih zapadnih mentora probali da okupiraju sever Kosova došlo je do našeg otpora i do sukoba sa tadašnjom Civilnom zaštitom, i taj plan je propao jer se NATO umešao, a u Srbiji su krenuli veliki pritisci opozicije na tadašnju vlast u kojima je Vučić učestvovao prilježno i borbeno znajući da ako planira da dođe na vlast mora da pokaže da je u stanju da napravi problem i da onaj ko želi da Srbija digne ruke od Kosova mora sa njim da se dogovara. I na dešavanjima iz 2011. godine Vučić je istrgovao sa Zapadom tolerantan odnos za predstojeće izbore, što smo videli po ponašanju medija u zapadnom vlasništvu. Vučić tada priča o odbacivanju svega što je započeto u briselskim pregovorima, a po dolasku na vlast postaje zagovornik istog i produbljuje celu priču. Prihvatanje Briselskog sporazuma I branio je stavovom da će Srbija naći način da potpuno kontroliše Sever, a ako Priština ugrozi Srbe južno od Ibra, on zna šta će da uradi. On je tada pričao patriotske bajke-čovek koji predaje Sever Kosova priča bajke o uspostavljanju srpskog vojno-policijskog prisustva na jugu Kosova“, obrazložio je Anđelković.

"Vučić koristi Kosovo kao monetu za plaćanje danka Zapadu za autoritarno-kriminalnu vladavinu u ostatku Srbije, nameštanje izbora, zataškavanje Jovanjice i sl. Tu monetu on polako daje, ali gleda da ne da sve odjednom, jer kad bi završio celu stvar imao bi problem dvostruko. Zapad bi ga otpisao jer im više ne bi trebao. Zato gleda da produži rok trajanja, a sa druge strane, njegov prosečni birač misli da je on lukavi patriota koji brani srpske interese, Zapravo on vara svoje birače a ne Zapad, a da bi mogao to da radi on mora i dalje da hipnotiše svoje birače. Otuda on igra igre, kako da kapitulira a da to ne deluje kao kapitulacija, i kako da zadovolji interese albanskih mentora dok prodaje srpskoj javnosti da brani Kosovo“, naveo je.

Anđelković podseća da je Vučić u novembru 2022. podržao Srbe da izađu iz svih insitucija, uključujući i policiju i „time je pomogao Prištini da potpuno zaokruži okupaciju Severa zbog tablica, a u decembru 2023. Srbija prihvata kosovske tablice (zbog kojih su Srbi izašli iz policije), a Srbi ostaju van policije, dok se veći deo albanskih paravojnih tzv. Specijalnih snaga stacionira na Severu Kosova. Dakle, Vučić asistira okupaciji svakog pedlja Kosova i Metohije.  On nije nevičan, on je tu krajnje maliciozan i Kosovo mu služi za održavanje autoritarne vlasti“, rekao je Anđelković.

Politički predstavnici Srba na Kosovu nemaju kredibilitet

Milica Andrić Rakić navela je da mnogo toga ima što Srbija može da uradi, ali bira da ne radi, kao i da se uprošćeno posmatraju stvari iz Beograda-koliko je i pod kakvim je pritiskom srpska zajednica na Kosovu.

„Nisu Srbi izašli iz institucija zbog tablica, to je samo bio sled događaja koji je kulminirao sa tablicama. Ključna stvar koja je prelila čašu je prisustvo Specijalnih snaga Kosovske policije na Severu, koje su se naprasno pojavile u septembru 2021,  kada su i podignute prve barikade. Druge barikade su podignute zbog najave o tzv.papiru o ulazu/izlazu što bi Srbima takođe mnogo zakomplikovalo život, a treće zbog hapšenja ljudi koji su bili na barikadama. Iz Beograda se dosta simplifikuje koliko je srpska zajednica na Kosovu zapravo frustrirana i koliko ipak ima nekog uticaja na vlast u Beogradu, jer ozbiljna količina napora mora da se uloži kako bi se sprečile neke stvari unutar srpske zajednice. Godine 2011. su se kosovski Srbi opirali Beogradu i Beograd ih je hapsio zbog barikada, a ne Priština. Kosovski Srbi su tražili izlazak iz institucija sedam puta od 2016. godine, a tek osmog puta je to odobreno. Znači ne poteže se baš sve iz Beograda, "nismo na dugme", ima mnogo frustracija i na lokalnom nivou koje je jako teško iskontrolisati. “, ističe Andrić Rakić.

Ona je dodala da je ključni problem Srba na Kosovu što imaju političke predstavnike koji nemaju kredibilitet.

„Od kada je ubijen Oliver Ivanović, šta god da iznese Srpska lista nigde se ne shvata ozbiljno, ni u široj javnosti u Srbiji, ni u Prištini,  a prvenstveno ne u međunarodnoj javnosti. Nama (Srbima) se ne veruje jer dolazi od ljudi koji su izgubili kredibilitet. Srpska lista i sa ovim novim liderstvom ne odaje utisak lidera koji znaju šta rade i koji su pouzdani, i to je naš ključni problem. Samo nekoliko ljudi iz civilnog sektotra neke od problema mogu da podignu na viši nivo“, navela je ona.

Dragomir Anđelković je pri stavu da Srbi na Severu nisu „na dugme“, ali oni koji u njihovo ime donose odluke jesu.

„Srpska lista radi šta Vučić naredi, makar to bilo i protiv interesa srpske zajednice na Kosovu. To su Vučićeve ekspoziture i on vrlo podmuklo prebacuje posledice svoje politike na nesrećni srpski narod na severu Kosova“.

Dušan Janjić pak navodi da Srbima na Kosovu ne treba lider  jer „ako ekonomski hoćeš da ojačaš srpsku zajednici, ne ideš u borbu za Sever, već za ljude“.  Smatra da kod nas ljudi ne razumeju značaj opstanka ljudi tamo jer „ako nema ljudi šta će nam manastiri, to su onda muzeji“.

 „Kada je 2012. Vučić došao na vlast 2013. je napravio Srpsku listu da bi se uspostavila jedna komandu među Srbima i bila je podržana celom infrastrukturom, od BIA i drugih. Sve stranke koje su tamo  postojale gurane su u Srpsku listu. Pre ubistva Olivera Ivanoivića bilo im je mnogo važno da ukinu Aktivnu građansku inicijativu koja je bila prva  od srpskih stranaka registrovanih u kosovskom registru, a vodili su je najuticajniji poslovni ljudi sa Severa. Likvidacija te stranke značila je privođenje 150 ljudi i preuzimanje njihovih kompanija i tada dolazi do jačanja ZvonkaVeselinovića i preuzimanja resursa komande. Kada sam pitao čemu služe ljudi poput Veselinovića i Radoičića dobio sam odgpvor da ako se dogovori podela Kosova i neko neće da ide  iz svoje kuće treba neko i da baci bombu. A oni  su prvo bacali bombe na Srbe, palili automobile-tako je zavođen red. Znači nasilje je eskaliralo u krizu koja nije samo institucionalna  kriza srpske zajednice već  duboka bezbednosna kriza u koju je Srbija uvučena  da bude akter, a drugi akter je NATO.

Pasivnost srpskog javnog mnjenja i političkih elita za pitanje Kosova

Milica Andrić Rakić objašnjava da na Kosovu postoje ljudi koji strahuju od eskalascije nasilja i oni koji se tome nadaju.

„Zajedinca je jako dugo pod teškim psihološkim pritiskom i ljudi hoće da znaju šta je kraj. Šta god da bude, njihova budućnost je Srbija- ili će biti proterani ili će doći do neke podele i Srbija će se vratiti na Kosovo, to je neka vrsta psihoze i razlog zašto se toliko veruje Beogradu“, navela je ona.

Dodaje da je zlatno doba odnosa Kancelarija za KiM i vlasti u Prištini bilo u periodu od 2013- 2015. godine, što je dokaz da su stvari mogle biti drugačije te da je  albanska  politička elita, posebno ova poslednja, učinila  da se srpska zajednica na Kosovu ne oseća dobrodošlo.

„Svi smo znali da sa Kurtijem dolazi radikalna politička opcija, ali mera do koje oni seju mržnju je nezamisliva. Sa druge strane, međunarodna zajedinica reaguje sve češće po pitanju pozicije Srba i čula sam da su zabrinuti za budućnost multietničnosti na Kosovu jer kakva je to onda poruka za Bosnu i Hercegovinu ili Severnu Makedoniju“, navodi panelistkinja i dodaje da je nepobitna činjenica iseljavanja Srba na Kosovu ta da je za 11 godina dijaloga između Prištine i Beograda deset hiljada manje dece u srpskim školoma.

U javnom prostoru u Srbiji  su zastupljene samo ekstremne ideje- od okupacije, vojne intervencije do podele Kosova, a između toga ima toliko stvari koje bi Srbija mogla da uradi i koje ne bi bile upitne. Ne postoji ni pritisak javnosti na Vladu Srbije zbog nemogućih uslova za život kosovskih Srba. Nažalost, mislim da je srpska javnost prevazišla pitanje Kosova. Iako ovde svi vole da čuju o Kosovu, nedostaje prava veza sa kosovskim Srbima i pravog promišljanja.

"Takođe, pozicija Srbije u dijalogu se urušila nakon Banjske,. Radikalizacija stanovništva je ogromna i nju prvenstveno vode Specijalne jedinice Kosovske policije, odn. njihovo prisustvo, i dok ne budu zamenjene KFOR-om nema istinske deeskalacije.“, istakla je Andrić Rakić.

Vučićev državni udar "od gore"

I Anđelković je saglasan da je Kosovo zanemarena tema i ukazuje na predsednikovo direktno gaženje Ustava.

„Kosovo je deo Srbije, naš narod je na Kosovu, ali Kosovo nadilazi sve to. Ustav nalaže predsedniku  Republike da brani teritorijalni integritet uključujući i odbranu Kosova, a imamo i preambulu koja to isto nalaže. Ako se Ustav gazi po jednom pitanju, onda se gazi po svim pitanjima. Ako se vlast ne bori za očuvanje Kosova već Kosovom plaća svoj opstanak, onda ista ta vlast namešta izbore, kriminalizuje zemlju, i imamo Kolumbiju u Evropi. Francusko-nemački sporazum je faktičko priznanje Kosova, a njegovim prihvatanjem se Vučić ponaša kao da Ustav ne postoji. I vrši, ono što se nekada nazivalo, državni udar "od gore", suspenduje faktički Ustav i  nameće ono što hoće. Nažalost, političke elite čitavu stvar doživaljavaju krajnje banalno. Vučić kontroliiše veći deo desnice i kada hoće nešto ekstemno to i uradi. Proevropska opozicija ne želi da se zamera SAD, koja okupaciju Kosova želi da pretvori u legalizaciju od momenta kada je počeo rat u Ukrajini jer Kosovo je važna karika u lancu rušenja međunarodnog prava. Iz američkih diplomatskih depeša koje su provaljene znamo za njihov čuveni plan K1 koji je podrazumevao  obradu srpske javnosti preko uglednih ljudi, preko uticaja na medije kako bi Srbi u ostatku Srbije bili ubeđeni da im ne treba Kosovo.Vučić to nastavlja na svoj način, on stigmatizuje Srbe na Severu Kosovu da su oni krvi za ono što se desi, a zapravo on donosi sve odluke. U javnosti je stvorena predstava da su Simo Spasić, Milan Radoičić i Zvonko Veselinović ljudi koji oličavaju Srbe na Kosovu, a zapravo su profiteri na muci kosovskih Srba kao što je i Vučićev režim, navodi Anđelković.

Međunarodni okvir za Kosovo

Kada je reč  međunarodnom okviru, odnosno da li Evropa  i Amerika imaju isti stav prema Kosovu i kakav je pogled iz Moskve, Anđelković smatra da je za Ameriku ključan interes geopolitika, odnosno okončanje procesa konstituisanja „druge albanske države“ i njen ulazak u NATO, a posle toga i BiH i Srbije, i pri stavu je da je ne zanima demokratija na ovim prostorima.

„Nemci ipak imaju malo drugačiji stav, ne žele u svom dvorištu „evropsku Kolumbiju“- gde se nameštaju izbori ili gde postoje Jovanjice. Njima Vučić ne može da plati samo kosovskom monetom kako bi okrenuli glavu od toga. Dok Rusija ima vin-vin situaciju oko Kosova. S jedne strane podržava Srbiju da nastavi odbranu Kosova i da se proces kapitulacije ne okonča, jer joj je u interesu da pokaže na najvišem nivou u Savetu bezbednosti da Zapad krši međunarodno pravo i da ne poštuje dogovore iza kojih je čak i sam stao, kao što je Rezolucija 1244. Sa druge strane, Rusija ima korist i ako Vučić kapitulira i prihvati francusko-nemački plan do kraja, odnosno ako isti prođe  kroz sve institucije, jer to bi Rusi u narednoj fazi koristili kao model na koji bi se pozivali za regulisanje odnosa sa Kijevom“, rekao je Anđelković.

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.