Koncept vojne neutralnosti i odnosi Srbije sa NATO

Javna debata u organizaciji Ambasade Republike Bugarske u Beogradu-ambasada za vezu sa NATO u Srbiji 2021-2024

Učesnici javne debate: 

• Đampjero Romano, šef NATO kancelarije za vezu u Beogradu, uvodničar
• Nemanja Starović, državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije
• Nj. E. Petko Dojkov, ambasador Republike Bugarske u Republici Srbiji
• Nj. E. Anika Ben David, ambasadorka Kraljevine Švedske u Republici Srbiji
• Nj. E. Niklas Lindkvist, ambasador Republike Finske u Republici Srbiji
• Nj. E. Kristijan Ebner, ambasador Republike Austrije u Republici Srbiji
• Gospođa Saskia Salzmann, zamenica ambasadora Švajcarske Konfederacije u Republici Srbiji

Izveštaj sa konferencije:

Danas je u Medija centru u Beogradu održana javna debata „Koncept vojne neutralnosti i odnosi Srbije sa NATO” u organizaciji ambasade Bugarske u Beogradu, na kojoj je poručeno da NATO poštuje odluku Srbije o vojnoj neutralnosti.

Nj. E. Petko Dojkov, ambasador Republike Bugarske u Republici Srbiji na otvaranju javne debate rekao je da se od 2022. godine Evropa suočava sa najturbolentnijim periodom od Drugog svetskog rata, koji je predominantno uslovljen ruskom agresijom na Ukrajinu, ali i globalnim dešavanjima u oblasti prehrane, energetske sigurnosti i političke nestabilnosti, kao i bezbednosne krize u različitim delovima sveta, ali i ekonomski pad. 

„Važno je naglasiti da postoji kritična potreba za odgovorima na ove izazove zarad očuvanja mira i stabilnosti na kontinentu. Ovo je jasno podvučeno u novom NATO strategijskom konceptu, usvojenom na samitu u Madridu 2022. U tom kontekstu Srbija ima značajnu ulogu u doprinošenju mira i stabilnosti na  Zapadnom Balkanu. Naša namera je danas otvoreno i prijateljski razgovaramo o trenutnim stanovištima Srbije i NATO, sa posebnim fokusom na koncept vojne neutralnosti. Kao država članica NATO, Bugarska je spremna da promoviše bolje razumevanje i da doda vrednost zajedničkoj saradnji. Postoje mnoge oblasti u kojima NATO i Srbija mogu imati koristi-nauka, mir i sigurnost, upravljanje krizom, odgovor na prirodne katastrofe, između ostalog... Treba naglasiti da je ova saradnja višestruko značajna, sve je stvar sinergije i zajedničkih benefita, a u isto vreme uz poštovanje suvereniteta i obezbeđivanja sopstvene sigurnosti“, rekao je Dojkov. 

Šef NATO kancelarije za vezu u Beogradu, Đampjero Romano, rekao je da je Srbija važan partner u promociji bezbednosti i stabilnosti u različitim oblastima i na različitim nivoima – političkim, vojnim i naučnim. Istakao je da su Srbija i NATO bliži nego što to izgleda, a da zajednička saradnja pomaže razvoju zajedničke bezbednosti. 

Romano je izjavio da NATO ne podržava Kosovske bezbednosne snage i da nema veze sa prodajom antitenkovskih raketa „dževelin“ Kosovu, a ujedno je jasno podvukao da se „KFOR drži svog mandata, na osnovu rezolucije 1244 i da u svom delovanju zadržava nepristrasnost“. 

Državni sekretar Ministarstva odbrane Srbije, Nemanja Stavrović podsetio je da je vojna neutralnost Srbije zasnovana na odluci Narodne skupštine iz 2007. godine, kada je usvojena Rezolucija o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije.

„Opredeljenje za vojnu neutralnost je politička odluka koja izražva stav da zemlja nije zainteresovana za pristupanje postojećim vojnim savezima, ali i da će bez obzira na to nastaviti da razvija svoje spoljno-političke veze”, kazao je Stavrović.

Kako je naveo, Srbija vodi svoju politiku iz oblasti bezbednosti i odbrane samostalno, nastojeći da doprinese miru i stabilnosti, rešavajući sve sporove mirnim političkim sredstvima, bez upotrebe sile.

„Neozbiljno je govoriti o tome da ovaj novi krug ulaganja u Vojsku Srbije ima bilo kakve veze sa nekakvim novim nabavkama koje se sprovode za račun takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga budući da mi intenzivno poslednjih 10 godina radimo na modernizaciji“, naveo je Stavrović. 

Ambasadorka Švedske u Beogradu, Anika Ben David, govorila je o iskustvu švedske politike neutralnosti i kako se ta politika promenila usled  ruske agresije na Ukrajinu, kada je Švedska shvatila da je vojna neutralnost „neosnovana i opasna“ te da se stav i javnog mnjenja i parlamenta jako brzo promenio usled postojanja svesti da moraju biti spremni za rat iako neposredne pretnje još uvek nema. 

Ona je pri stavu da Srbija treba samostalno da odluči da li je koncept vojne neutralnosti održiv.

Kristijan Ebner, ambasador Austrije u Srbiji, naveo je da ta zemlja iako je vojno neutralna, postupa u duhu solidarnosti sa ostatkom EU, te da ta neutralnost nije politička i ideološka. 

Napomenuo je da je promena geopolitičkih okolnosti uticale na povećanje sredstva za odbranu.

Zamenica ambasadora Švajcarske u Srbiji Saskia Salcman izjavila je da je neutralnost suština njene zemlje, koja deluje u obezbeđivanju šireg mira, a prema njenim rečima neutralnost ne znači indiferentnost.

Ambasador Finske u Srbiji Niklas Lindkvist izjavio je da je članstvo te zemlje u NATO odluka koju nisu doneli samo zbog sebe i ukazao da iako  javno mnjenje prvobitno nije podržavalo članstvo u NATO, da se to iznenada promenilo uoči ruske invazije na Ukrajinu.

„Za nas je najvažnije da nam članstvo u NATO daje veću bezbednost, ali ne samo nama. Smatramo da članstvom Finska može da doprinese da ceo region, ali i Evropa budu stabilniji“, rekao je Lindkvist.