Izveštaj sa prezentacije "Rat u Ukrajini i javno mnjenje u Srbiji"

Organizacija „Novi treći put“ danas je u Medija centru prezentovala istraživanje o aktuelnoj političkoj situaciji u svetu i sukobu između Rusije i Ukrajine, pod nazivom „Rat u Ukrajini i javno mnjenje u Srbiji“. Istraživanje je obuhvatilo monitoring uticajnih medija, fokus grupe i istraživanje javnog mnjenja na reprezentativnom uzorku za teritoriju Srbije (bez Kosova i Metohije), u periodu od 13. do 19. juna.

Najčitaniji mediji u Srbiji u proseku su povodom rata u Ukrajini i srodnih tema gravitirali ka ruskoj strani i bili su kritičniji prema Zapadu, a naročito prema SAD-u, NATO-u i Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i liderima ovih država i organizacija. U domaćim medijima jači je antizapadni od proruskog sentimenta, a najčešće Zapad predstavljen kao krivac za rat u Ukrajini, ruska invazija kao "iznuđeni potez", a Ukrajina najčešće kao kolateralna šteta. Akteri koji su imali ubedljiv neto pozitivan odnos pozitivnog i negativnog predstavljanja u medijima su: Belorusija (+36%), Kina (+25%) i Rusija (+20%), a najnegativnije su predstavljeni: SAD (-29%), Ujedinjeno Kraljevstvo (-29%) i NATO (-55%). Vladimir Putin je u medijima dosta negativnije predstavljen od Rusije kao države, a jedini zapadni lider koji nije negativno predstavljen u medijima je Emanuel Makron.

Kada se radi o istraživanju javnog mnjenja rezultati su pokazali da više od polovine građana Srbije smatra da bismo zbog pozicije države prema dešavanjima u Ukrajini mogli da imamo različite probleme u predstojećem periodu. Da je trenutna spoljnopolitička pozicija Srbije ispravna smatra 55 odsto ispitanika, da je pogrešna 26 odsto, dok 19 odsto njih se izjasnilo da nije sigurno ili ne zna.

Učesnicima u anketi je postavljeno i pitanje da ocene svetske lidere, države i saveze ocenom od 1 do 7, a nalazi iz istraživanja javnog mnjenja značajno se poklapaju sa načinom izveštavanja medija. Najveću prosečnu ocenu dobili su: Rusija (4,9), Kina (4,7), Si Đinping (4,5), Mađarska (4,4), Vladimir Putin (4,4) i Viktor Orban (4,2). Najlošije ocene dobili su Džozef Bajden (1,5), Boris Džonson (1,7), Sjedinjene Američke Države (1,8) i Velika Britanija – UK (1,9).

Kada se radi o uzrocima rata u Ukrajini, 41 odsto ispitanika označio je „želju NATO alijanse da se širi na istok i na taj način ugrozi interese Rusije“ kao glavni uzrok, 15 odsto smatra da je to „denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine“, 13 odsto da je u pitanju „imperijalna politika koju Rusija vodi“, a 12 odsto da „Rusija želi da spreči genocid u Donbasu“. Svega 10 odsto ispitanika smatra da je uzrok rata želja Rusije „da spreči Ukrajinu da krene ka Zapadu“ i „da širi svoju teritoriju i na taj način poboljša svoj položaj“.

Na pitanje da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, 72 odsto ispitanika navodi da ne bi trebalo uvoditi bilo kakve sankcije. Pri mišljenju da potpuno treba uskladiti nivo sankcija sa EU je 16 odsto građana Srbije,  9 odsto  smatra da treba uvesti najniži nivo sankcija da bismo na taj način pokazali stav da osuđujemo delovanje Rusije, dok svega 3 odsto smatra da treba uvesti veći deo sankcija, ali bez obaveze usklađivanja sa nivoom EU. 

U slučaju da Srbija bude prinuđena da bira stranu, u istraživanju javnog mnjenja stranu Rusije polovina ispitanika bira jer "Srbija nikada ne sme da bude na strani Zapada", dok oni koji biraju Zapad u većini to rade "jer od Zapada puno zavisimo".

Dragoslav Rašeta iz organizacije Novi treći put spomenuo je da su mediji izvesno imali velikog uticaja na stavove građana. „Sentimenti i narativi iz najuticajnijih medija se gotovo u potpunosti poklapaju sa stavovima građana iskazanim u fokus grupama i istraživanju javnog mnjenja”, rekao je on.

Prezentaciju rezultata istraživanja možete pogledati ovde