MIŠLJENJA I KOMENTARI

Izbori u Bugarskoj i ruski uticaj
Foto: Corax za Medija Centar Beograd

Izbori u Bugarskoj i ruski uticaj

Za Medija centar iz Sofije piše: Petar Cholakov/3. april 2021.

Uoči parlamentarnih izbora u Bugarskoj 4. aprila 2021. odnosi Sofije i Moskve su na najnižoj tački. Međutim, uprkos tekućim skandalima sa „ruskim špijunima“ u Bugarskoj, nedostaje konkretnih dokaza da će Moskva pokušati da direktno manipuliše ishodom glasanja. Rusija više voli da deluje u Bugarskoj na zaobilazan, zataškavan način. Najjači saveznik Kremlja u zemlji je korupcija. Prema Transparensi internešenel (Transparency International), mala balkanska zemlja godinama ima najveći nivo korupcije u javnom sektoru u EU. Političku korupciju sudstvo retko “otkriva” ili kažnjava. Samo 20% Bugara veruje pravosudnom sistemu; 53% izjavilo je da nemaju poverenja, a 64% nema poverenja u vladu koju vodi GERB (Građani za evropski razvoj Bugarske), stranka premijera Bojka Borisova.

Iako su Borisov i GERB umešani u brojne skandale u vezi sa korupcijom koji su doveli do velikih protesta u leto 2020. godine, prema anketama GERB vodi. Dvadeset osam odsto ljudi koji su odlučili da glasaju podržavaju stranku Borisova, 20% građana podržava Bugarsku socijalističku partiju (BSP), a trka za treće mesto vodi se između ITN-a šoumena Slavija Trifonova i etničke stranke MRF ( 89,7% biračkog tela MRF čine Turci, 5,1% su Romi) - svaki od njih privlači oko 13% birača. Druge dve formacije koje će,prema prognozama, najverovatnije imati svoje predstavnike u sledećem parlamentu su Demokratska Bugarska sa 6,3% i “Ustani! Mafija napolje!”sa 6% glasova.

U Bugarskoj, za razliku od Ukrajine, Estonije, Letonije itd.., ne postoji značajna manjina koja govori ruski jezik, a samim tim ni uslovi za potpunu rusku „hibridnu kampanju“. Moskva se radije oslanja na „mekše“ instrumente: aktivne mere, infiltraciju u državne institucije, službe bezbednosti i lokalne političke i ekonomske strukture; dezinformacije; sajbernapade itd. Postoje bar dve grupe ruskih „trojanskih konja“: prvo, protestni pokreti i aktivisti; drugo, ultranacionalističke, krajnje desničarske stranke i organizacije, ali i levičarske i krajnje leve formacije koje se protive NATO-u i EU. Veruje se da se Rusija može osloniti na BSP, MRF, Ataku, Volju i druge formacije.

U septembru 2019. bugarsko tužilaštvo optužilo je lidera Nacionalnog pokreta „Rusofili“ (NMR) Nikolaja Malinova za špijunažu u ime Rusije. Prema tužilaštvu, jedan od „zadataka“ Malinova bio je stvaranje „proruske“ stranke, koja bi pokušala da promeni „geopolitičku orijentaciju“ Bugarske kao članice NATO-a.

Uprkos ovim navodima, Malinov je još uvek na slobodi i zaista je osnovao stranku Oživljavanje otadžbine. Prema anketama, izborni uticaj formacije je prilično marginalan; neće biti zastupljena u Narodnoj skupštini. Dakle, ako je stranka Malinova „investicija“ Kremlja, očigledno se ne isplati.

Što je mnogo važnije, mnogi Bugari gaje jake simpatije prema Rusiji - zemlji koja je, kako knjige o istoriji žele da kažu čitaocima, oslobodila Bugarsku od turskog jarma 1878. godine. Borisov voli da koketira sa „nostalgičnim“ delom biračkog tela što je tradicionalno domen socijalista. Štaviše, Bugarska je jedina članica EU i NATO-a gde je stanovništvo podeljeno po pitanju šta je „bolje“ - liberalna demokratija (42%) ili autoritarnost (ogromnih 37%). Sedamdeset odsto Bugara navodi da im se „sviđa“ ruski predsednik Putin (podaci su iz izveštaja Globsec’s Report iz februara 2018.godine, str. 20).

Lideri BSP-a igraju na rusku kartu kako bi iskoristili simpatije svojih glasača. BSP, član Partije evropskih socijalista (PES), insistira na ravnoteži između NATO-a i dobrih odnosa sa Ruskom Federacijom. Ako BSP formira ili dominira u sledećoj bugarskoj vladi, insistiraće na ukidanju sankcija koje je EU uvela Rusiji, izgradnji NE Belene i „obnavljanju“ gasnih koridora sa Rusijom - to se navodi u zvaničnim dokumentima BSP-a - iako nije jasno zašto je neophodno „obnavljanje“, jer 76% tečnog prirodnog gasa koji se troši u Bugarskoj dolazi iz Rusije.

Javno, lideri MRF-a takođe teže ravnoteži između NATO-a i EU, s jedne strane, i Rusije, s druge strane. Na kraju, izgleda da je za lidere MRF jedino važno ko je od njihovih partnera spreman da plati najviše. Dogana, osnivača i počasnog predsedavajućeg MRF-a, i poslanika Peevskog stranke poput Demokratske Bugarske optužuju da su lica korumpirane oligarhije.

Što se tiče Trifonovljeve stranke, značajno je to što je odbila koaliciju sa BSP. Ali, dok dokumenti stranke ITN pažljivo ističu da je za njih važna posvećenost Bugarske NATO-u, mnoge pristalice Trifonova verovatno bi bile razočarane kada bi ojačao ton prema Moskvi.

U pogledu spoljne politike, postupci kabineta „Borisov“ 3 (2017-2021) su kontradiktorni. S jedne strane, drži se stavova NATO-a i EU o sukobu u Ukrajini. S druge strane, Bugarska je odbila da protera ruske diplomate 2018. godine zbog afere Skripalj. GERB je u koaliciji sa Ujedinjenim patriotama, koje su do septembra 2019. godine uključivale „prokremljevsku“ Ataku.

Nekoliko dana pre parlamentarnih izbora, šest ljudi u Bugarskoj (bivši i sadašnji pripadnici bugarske vojne obaveštajne službe i najviši zvaničnik Ministarstva odbrane) privedeno je i optuženo za špijuniranje u korist Rusije. Bugarska je 22. marta proterala dvoje ruskih diplomata, pod optužbama za špijunažu.

Moguće je da su bugarske institucije konačno odlučile da se izbore sa instrumentima ruskog uticaja u zemlji pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država. U govoru održanom u Atlantskom klubu novembra 2019. godine, američka ambasadorka u Bugarskoj, Hero Mustafa rekla je da su Sjedinjene Države spremne da sankcionišu korumpirane bugarske zvaničnike. Usledila je neviđena reakcija Stejt departmenta: februara 2020. sudija Mitalov, koji je osumnjičenog „ruskog špijuna“ Malinova pustio da putuje u Rusiju 2019. godine, postao je prvi visoko rangirani Bugarin kojeg je Vašington sankcionisao zbog korupcije.

Međutim, GERB je učinio vrlo malo na slabljenju energetskog uticaja Rusije na Bugarsku.

Energetika je glavno geopolitičko sredstvo Moskve za vršenje uticaja. Bugarska energetska industrija veoma je zavisna od Rusije: zemlja uvozi više od dve trećine prirodnog gasa koji troši. Lukoil Bugarska, koja je deo ruske Lukoil Grupe, najveća je kompanija u Bugarskoj.

Oktobra 2020. godine, Frensis Fenon, pomoćnik američkog državnog sekretara za energetiku, rekao je da je projekat, koji Borisov uporno naziva „Balkanskim tokom“, zapravo deo Turskog toka II. SAD se protive ovom projektu, kao i oživljavanju NE Belene.

Dana 4. marta 2021. dva istaknuta američka senatora - Bob Menendez (D) i Džim Riš (R) izdali su zajedničku izjavu o američko-bugarskim bilateralnim odnosima. U dokumentu se navodi da „uporna korupcija, opadanje slobode medija, politizacija pravosuđa i druge pretnje vladavini zakona“ u Bugarskoj „predstavljaju ozbiljne izazove bilateralnim odnosima SAD i Bugarske“. GERB je pokušao da umanji značaj izveštaja, tvrdeći da „on ne predstavlja zvaničan stav“ SAD. Ali, 30. marta američki Stejt department objavio je svoj Izveštaj o ljudskim pravima u Bugarskoj za 2020. godinu koji ponavlja većinu onoga što su napisali Menendez i Riš.

Čini se da kupovinom borbenih aviona F16 od Sjedinjenih Američkih Država i „hvatanjem“ ruskih špijuna, Borisov pokušava da opovrgne uporne glasine o sopstvenoj korupciji i korupciji svoje vlade,kao i da umanji činjenicu da je dao zeleno svetlo ruskim energetskim projektima u Bugarskoj.

Ako napori novog parlamenta da stvore održiv kabinet zamru, predsednik Radev moraće da imenuje prelaznu vladu.Bilo je navoda, pre svega u ime GERB-a, da je Kremlj imao ključnu ulogu u izboru gospodina Radeva za predsedničkog kandidata koji je dobio podršku BSP-a. Radev nije samo za ruske energetske projekte i protiv sankcija nametnutih Rusiji, već je uložio veto na dogovor koji je pokrenuo treći kabinet Borisova o kupovini osam američkih borbenih aviona F-16. Ne postoje eksplicitni dokazi u prilog tvrdnjama GERB-a da je Radev korumpiran. Osim toga, oktobra 2020. godine u Estoniji, Radev je izrazio snažnu podršku Inicijativi tri mora, čiji su pokrovitelj Sjedinjene Američke Države. Inicijativa ima za cilj da odvoji zemlje u regionu od njihove energetske zavisnosti od Rusije. Slagalica postaje još složenija, jer se krajem 2021. godine u Bugarskoj održavaju predsednički izbori.

Budući da nijedna stranka neće imati apsolutnu većinu, formiranje nove bugarske vlade predstavljaće izazov, ako ne i sizifovski zadatak. Međutim, jedno je gotovo sigurno: Bugarska će kao članica NATO-a i dalje biti rastrzana u bizarnom balansiranju između Alijanse i Kremlja.

Autor je vanredni profesor sociologije na Bugarskoj akademiji nauka (Sofija)

 

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.