Ivan Medenica: Neprihvatljivo je da uprave pozorišta skidaju sa protokola za premijere kompetentne kritičare koji su im se zamerili
Foto: Printscreen YouTube/NOVA S

Ivan Medenica: Neprihvatljivo je da uprave pozorišta skidaju sa protokola za premijere kompetentne kritičare koji su im se zamerili

Do danas direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević se nije oglasio povodom odluke ove kuće da kritičarku Vremena Marinu Milivojević Mađarev skine sa protokola za premijere, a što je, podsetimo, koincidiralo sa njenom kritikom "Kad će kraj?" o predstavi „Božanstvena komedija“ u BDP u režiji Franka Kastorfa.

Radivojević nije odgovorio ni na pismo koje mu je poslalo Predsedništvo Udruženja pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije, koje je skrenulo pažnju da se sve dešava u „uslovima sve intenzivnije marginalizacije kritičkog diskursa u ovdašnjoj javnosti i sve manjeg prostora koji u medijima ima umetnička kritika“.

Kako navode, primena cenzorskog odnosa i ove vrste pritiska na kritiku i kritičare uprave BDP nije primerena, štaviše je štetna.

Jedino što je Jug Radivojević dosad našao za shodno da izjavi povodom čitavog slučaja je objavio “Kurir” a prenela Nova. rs je da je „svako sa kupljenom ulaznicom dobrodošao u BDP“.

Ivan Medenica, doskora umetnički direktor Bitefa i pozorišni kritičar, povodom čitavog slučaja kaže za Danas da ovakav postupak osuđuje i smatra nedopustivim.

– Neprihvatljivo je da uprave pozorišta skidaju sa protokola za premijere kompetentne kritičare koji su im se «zamerili » objavljajući nekoliko negativnih kritika o predstavama dotične kuće. Pošto je upravo to slučaj s pozorišnom kritičarkom Vremena, Marinom Milivojević Mađarev, osuđujem ovaj postupak BDP-a. – kaže Medenica.

On skreće pažnju da postoje situacije u kojima kritičari umeju da budu neargumentovani i zlonamerni, kao i da je njihov autoritet upitan.

– Ima, doduše, i slučajeva kada su kritičari često ili redovno neargumentovani, zlonamerni, pa čak i nekompetentni, a «autoritet» imaju samo zato što, neznano zašto, rade za neki uticajni medij, recimo, za RTS. U ovim drugim slučajevima, pozorišta imaju pravo da reaguju, ali nisam siguran ni da je tad prva i prava reakcija skidanje s protokola: uvek se može razgovarati s uredništvom medija u kom se oglašava taj kritičar, ili sa strukovnim udruženjem. «Kažnjavanje» sa skidanjem s protokola je rešenje koje šalje lošu poruku da pozorištima kritika nije potrebna – ističe Medenica.

O tome kakav je uticaj umetničke kritike danas i ovde i zašto je važno da se ona neguje Ivan Medenica odgovara da svi, naravno, znamo da je njen uticaj sada smanjen.

Svi, naravno, znamo da je uticaj ozbiljne umetničke kritike, i to ne samo pozorišne, a u današnje, tabloidno, senzacionalističko, antintelektualno i potrošačko doba, značajno smanjen. Ali, to što kritika danas ima minimalni uticaj na odluke gledalaca da li da gledaju neku predstavu ili ne, to ne znači da ona nema drugu vrstu značaja. Ona je i dalje jedno od glavnih svedočanstava o pozorištu jednog doba i na osnovu nje, između ostalog, jednog dana će se pisati istorija pozorišta. Takođe ima uticaja i na festivalske selekcije, nagrade, finansiranje projekata…

Poslednje, ali ne i najmanje bitno : ako je kompetentno, analitički napisana, ona je od koristi i stvaraocima dotične predstave – zaključuje Ivan Medenica.

Izvor: Danas.rs

Medija centar Beograd/24. 3. 2023.

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.