Istraživanje: Politička nezavisnost medija u Srbiji najugroženija
Foto: Corax za Medija Centar Beograd

Istraživanje: Politička nezavisnost medija u Srbiji najugroženija

U Srbiji postoji visok rizik po medijski pluralizam zbog velike koncentracije medijskog vlasništva, a politička nezavisnost medija je najugroženiji indikator, pokazuje istraživanje Monitoring medijskog pluralizma.

U izveštaju Centra za medijski pluralizam i slobodu medija za 2020. godinu neke od glavnih ocena su nedostatak transparentosti vlasništva medija, preveliki politički uticaj, nedovoljna zaštita novinara i nejednaka zastupljenost svih političkih aktera u javnom servisu.

Osam najvećih vlasnika u svim medijskim sektorima ima udeo u publici od gotovo 75 odsto, a među njima su najveći mediji koji snažno podržavaju vladajuću partiju, navodi se u izveštaju.

Na drugoj strani, dodaje se, nezavisni mediji se bore da prežive, a poslednjih godina su projekti budžetskog sufinansiranja lokalnih i regionalnih medija visoko politizovani.

Rizici po pluralizam medija procenjeni su na osnovu indikatora u četiri oblasti – osnovna zaštita, tržišni pluralizam, politika nezavisnosti i socijalna inkluzija. Rezultat do 33 odsto je niskog rizika, a iznad 67 odsto predstavlja visok rizik.

Po osnovnoj zaštiti, u šta spada zaštita slobode izražavanja, prava na informisanje, dosega medija, pristupa internetu, nezavisnosti regulatornih tela, Srbija spada u kategoriju srednjerizičnih zemalja (45 odsto).

Iako postoji solidan zakonodavni okvir, nedostaje njegovo sprovodjenje, a regulatorno telo je neefikasno i pod velikom političkom kontrolom, ocenjuje se u izveštaju koji je objavio Evropski univerzitetski institut.

U oblasti tržišnog pluralizma rizik u Srbiji je 69 odsto, pri čemu najveći rizik dolazi od koncentracije informativnih medija (83 odsto) i onlajn platformi (88 odsto), kao i od komercijalnog i vlasničkog uticaja na uredjivački sadržaj (73 odsto).

„Veliki uticaj vrši vladajuća elita, direktno (preko javnih nabavki i državnog oglašavanja) i indirektno (preko veza državnih i partijskih zvaničnika i određenih vlasnika medija i marketinških organizacija)“, navodi se u izveštaju.

Prosečan nivo rizika u oblasti političke nezavisnosti je u srednjem rangu (57 odsto), ali jedan od kriterijuma u toj oblasti – indikator političke nezavisnosti samih medija ima najviši nivo rizika, čak 92 odsto.

Indikatori koji se odnose na uređivačku autonomiju i državnu regulaciju resursa i podršku medijskom sektoru su srednjeg nivoa.

„Novinari i urednici su pod velikim političkim i ekonomskim pritiskom“, ocenjuje se u izveštaju i dodaje da su na početku pandemije kovida-19 profesionalna udruženja pozivala vlasti da garantuju bezbedno okruženje u kojem novinari mogu da rade svoj posao nezavisno, slobodno i u javnom interesu.

Što se tiče novinskih agencija, u izveštaju se navodi da je u periodu od 2014. do 2021. postojanje Tanjuga bilo „privilegovano i u velikoj meri bilo zavisno od državnog finansiranja, nasuprot drugim dvema nezavisnim agencijama Beti i Fonetu“.

„Ni javni serivis nisu bili nezavisni, što je dovelo do stalnih pritužbi opozicije na nejednak tretman, posebno tokom izborne kampanje“, dodaje se u izveštaju.

Po kriterijumu socijalne inkulizije Srbija je na granici visokog rizika (67 odsto).

Srbija potpada pod visok rizik po indikatorima pristup manjina medijima (69 odsto), zaštita od nezakonitog i štetnog govora (75 odsto) i politika medijske pismenosti (75 odsto).

Za pristup žena medijima Srbija je ocenjena kao kao srednjerizična (65 odsto).

„Mediji (posebno onlajn) često su zloupotrebljavani za širenje naučno neosnovanog i obmanjujućeg sadržaja o pandemiji, kao i lažnih vesti i dezinformacija o izborima i protestima, dok je politika medijske pismenosti nedovoljno razvijena“, navodi se u izveštaju.

Glavna preporuka izneta u Monitoringu je da postojeći zakonodavni okvir sve relevantne institucije počnu hitno da primenjuju i da treba da bude poboljšan u oblastima političkog i državnog oglašavanja, a da zakon o digitalnim medijima treba da bude unapredjen u skladu sa evropskim propisima.

„Političko oglašavanje treba da bude jednako dostupno svim političkim igračima pod istim uslovima. Javni servisi treba da ponude svim političkim akterima jednak tretman“, preporučuje se u izveštaju i dodaje da proces izbora članova upravnog odobra i direktora javnih servisa treba da bude oslobodjen političkog pritiska.

Istraživanje je sprovedeno u članicama EU i zemljama kandidatima Srbiji, Albaniji, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Turskoj, uz finansijsku podršku Evropske komisije.

Stanje u oblasti medijskog pluralizma i slobode medija stagnirao je ili se pogoršalo i u drugim zemljama regiona tokom 2020.

U oblasti osnovne zaštite, Severna Makedonija je jedina rangirana kao niskorizična zemlja (32 odsto), a najbolje je ocenjena i u oblastima političke nezavisnosti (50 odsto) i socijalne inkluzije (58 odsto).

U oblasti tržišnog pluralizma Crna Gora i Severna Makedonija su u kategoriji srednjeg rizika, dok je Albanija, kao i Hrvatska i Slovenija, ocenjena kao visokorizična.

Slovenija je i po političkoj nezavisnosti i socijalnoj inkluziji svrstana u visokorizične zemlje.

Ministarstvo: U Srbiji oko 2.400 medija, to je dokaz medijskog pluralizma

Pomoćnica ministra za informisanje i medije Slavica Trifunović izjavila je povodom izveštaja istraživanja – Monitoring medijskog pluralizma, koje je objavio Evropski univerzitetski institut, „da u Srbiji postoji i radi oko 2.400 medija koji ravnopravno učestvuju na ekonomskom tržištu“.

Trifunović je u pisanoj izjavi navela da broj medija „jasno govori o postojanju medijskog pluralizma u našoj zemlji“.

„Ministarstvo kulture i informisanja zajedno sa Radnom grupom koju čine predstavnici državnih organa i institucija, medijskih udruženja i organizacija civilnog sektora, upravo radi na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i medijima, čime će se zakonodavni okvir poboljšati i samim tim doprineti boljem medijskom eko sistemu naše zemlje“, kazala je Trifunović.

Ovaj sajt koristi "kolačiće" kako bi se obezbedilo bolje korisničko iskustvo. Ako želite da blokirate "kolačiće", molimo podesite svoj pretraživač.