Intervju Nebojša Zelenović: Građani najbolje znaju šta im je potrebno

Preduslov je da su upisani u poseban spisak za glasanje, a oni koji su redovno plaćali porez na imovinu imali su pravo predlaganja projekata koji će biti finansirani delom budžeta koji se prikuplja upravo iz poreza na imovinu koji su sami platili na tim područjima. Šta je Šabac opredelio za ovakvu novinu u upravljanju budžetom, za Novi magazin objašnjava gradonačelnik Nebojša Zelenović: “Jedna od pet politika Grada Šapca je kako da građani više neposredno odlučuju. Živimo u centralizovanom sistemu, ne samo u Srbiji, i želimo to da menjamo, da građani budu što više uključeni u proces odlučivanja. Jer, kad građani sami odlučuju – donose dobre odluke. Predlozi koji dobiju najviše glasova biće realizovani.”

*O koliko je novca reč?

Otprilike petina od prikupljenog poreza na imovinu u seoskim mesnim zajednicama u kojima se sada odlučuje. Kad smo počeli pre dve godine da realizujemo ideju bilo je 37 miliona dinara, a kako će se trošiti odlučivali su saveti mesnih zajednica. Sada smo došli do 120 miliona dinara, gotovo da smo utrostručili sumu. Verujemo da su građani već shvatili gde novac odlazi i da će imati više novca za raspodelu ako budu više – plaćali. U ovom prvom krugu, tako da kažem, 3. decembra glasaće oko 12.000 ljudi u 24 mesne zajednice i odlučivaće o otprilike 36 miliona dinara.

*Koliko je porasla poreska stopa na imovinu?

Nije uopšte porasla, poslednjih nekoliko godina je nismo menjali, a za narednu godinu bićemo, verujem, jedini u zemlji koji će je – smanjiti; svuda raste poreska stopa na imovinu, mada se malo o tome zna.

*Kako će se trošiti ostatak novca, pretežan deo budžeta?

Ja neću biti miran sve dok budžet Grada Šapca ne dođe do pozicije kada se 30 odsto redovnih prihoda troši na investicije, što je nekakav standard MMF-a i drugih finansijskih institucija. Ove godine smo došli do 22 odsto, oko 790 miliona, kad prebacimo 800 miliona dinara moći ćemo da kažemo da smo blizu zacrtane realizacije. Ali, to ne može da se uradi bez građana, ne možete dobro da planirate investicije ako ne znate potrebe ljudi. Mi smo krenuli malim koracima; prvo smo vezali porez na imovinu za prihode u seoskim i prigradskim zajednicama, a onda i odluke građana na tom području. Sledeće godine ulazimo i u grad, kolika će to suma biti sada ne mogu da kažem jer ne znamo koliko će novca biti uplaćeno.

*Koji su projekti kandidovani?

U jednoj mesnoj zajednici građani žele da urade zajednički bunar i razvod vode za navodnjavanje; u drugom selu žele da kupe zajedničku poljoprivrednu vagu za merenje voća i povrća, koja poprilično košta; u trećem hoće da urede ambulantu i sami plate lekara i medicinsku sestru tri puta nedeljno; u četvrtom hoće crkvu, u petom puteve, negde hoće da upristoje centar sela...

*Ima li nešto za decu?

Ima ideja za osnivanje kulturno-umetničkog društva ili radionica. U svim selima su manje-više zamenjena igrališta, pa je takvih ideja manje.

*Još jedno pitanje: ispunjavate li budžet po planu?

Da, redovno.

*To znači da ne možete da računate na potporu iz državnog budžeta, poput Jagodine?

Otkako sam gradonačelnik tri godine ni dinara nismo dobili iz budžeta. Uopšte ne znam po kojim se kriterijumima te potpore dele, mogu samo da pretpostavim da to nema veze sa zakonom nego sa dobrom voljom onih koji odlučuju i političkom pripadnošću lokalnih vlasti.

*Jeste li nekad nešto tražili?

Tražili smo samo da nam država vrati ono što nam duguje, 130 miliona za izgradnju bazena, i da nam vrate u posed imovinu koja nam je hipotekom obezvređena već godinama. Za ono što nam treba, a nemamo u budžetu, mi konkurišemo i dobijemo preko različitih projekata. S pravom očekujemo da nam država vrati dug; za bazen smo već podneli tužbu.

*A da li ima potraživanja za odbranu od poplava 2014?

Nekih deset miliona dinara, nisu to neke velike pare; nas više interesuje zašto je grad bi pod okupacijom dva meseca, šta je načelnik Generalštaba radio dva meseca u Šapcu umesto da vodi vojsku i šta se desilo sa čovekom koji je falsifikovao pečat, pa trošio novac za odbranu od poplava iako nije bio nadležan? Šta je s njim, sem što je sada narodni poslanik?

*Razmišljate i o narednim izborima, u drugoj ste polovini mandata?

Pravo da vam kažem, ne razmišljam o kampanji, ako na to mislite. Verujemo da uključivanjem građana u neposredno odlučivanje možemo da promenimo način na koji se razmišlja o javnoj politici u Srbiji, da uključivanje velikog broja građana u odlučivanje o budžetu može da donese dobre rezultate i probudi energiju. Ne želim da zvučim pretenciozno, ali i u Srbiji i u dobrom delu Evrope nema odgovora na pitanje šta je građanima zaista potrebno i traga se za rešenjima; mi pokušavamo da saznamo šta je to i zajednički s ljudima da to i ostvarimo. Da bismo takav model mogli da primenimo na celu Srbiju, moramo prvo da pokažemo kako to funkcioniše u Šapcu.

*Hoćete li preko poslanika svoje stranke Zajedno za Srbiju parlamentu poslati poruku kako se bar delom zajedničkog novca može upravljati?

Nemam problem da i preko poslanika pošaljem takvu poruku, ali bojim se da parlament ne donosi odluke iako bi trebalo. Naše je da pokažemo da to može da funkcioniše.

*Kako ste vodili referendumsku kampanju, u neposrednom razgovoru s meštanima?

Da, znate, građani su prvo mislili da se šalimo, a i sad ime skepse da li će odluke biti sprovedene. Evo, ja sam garant da će sve što bude izlasano biti i urađeno. Generalno je ljudima teško da prihvate novine, u Srbiji su ljudi navikli da čekaju u redu za svoja prava, da im neko drugi nešto da, i tako 200 godina, a verujemo da je moguće to promeniti. Počinjemo od malih stvari; pomislite kako će se osećati građani koji će svojim novcem urediti svoju ambulantu ili podići crkvu, ako se tako odluči? I zamislite kakve bi sve lepote mogle da se ostvare u Beogradu i drugim velikim gradovima. To je ozbiljna energija, a nisu potrebni enormni iznosi, novac je već tu. I ja verujem da će već naredne godine, kad više ljudi bude odlučivalo o više novca, pa naredne još više, doći dan kad će ljudi sami hteti da se podigne porez – jer tim novcem rešavaju važne probleme.