Globalne prilike i nove šanse
Za Medija centar Beograd piše: Darko Obradović/15. oktobar 2022.
Agresija na Ukrajinu pored aktuelnosti i imanentnih izazova ne treba da zamagli analizu strateških izbora u novonastalim globalnim odnosima.
Novi strateški koncept NATO-a treba shvatiti kao kolektivnu bezbednosnu procenu i obavezujuće uputstvo za države članice. Pobrojane bezbednosne pretnje, rizici i izazovi više nisu uputstvo institucijama nego i privatnom biznisu. Režim sankcija sa kojima je suočena Rusija odnosi se i na poslovanje kompanija. Ograničavanje trgovine i razmene tehnologija sa Rusijom nije mera ograničavanja ekonomske utakmice već pitanje visoko sekuritizovano u cilju sprečavanja da produkti zapadnog znanja budu korišćeni u svrhu razvoja ruskih vojnih sredstava. Dakle, iz razloga bezbednosti uspotavljena su ograničenja u poslovanju. Jedan od bezbednosnih izazova u novom Strateškom konceptu NATO-a je i NR Kina. Nebrojeni su izveštaji država i međunarodnih organizaija da NR Kina sve više predstavlja pretnju po slobodno tržište, lojalnu konkurenciju i intelektualnu svojinu, a svojim invanzivnim alatima nadzora direktnu opasnost po društvenu i korporativnu bezbednost. Ranjivosti kineske 5G mreže koje predstavljaju neupravljiv rizik prezentovane su među evro-atlantskim partnerima. Poznati su slučajevi špijunske eksploatacije kineskih komponenata i softvera na objektima Afričke unije.
Zašto je ovo važno? Rusija se nalazi na geopolitičkom klizištu u iščekivanju svog sutona kao velike sile. Istovremeno na fragmentisanom političkom istoku NR Kina izranja kao subjekt kome je najpogodnije da ispuni geopolitički brisani prostor na koji Rusija više nije u mogućnosti da projektuje svoj uticaj. Ruski bivši partneri, naviknuti na autoritarne zapadne antipode, u potrebi za zaštitnikom sa pravom veta u Savetu Bezbednosti biće skloniji da stratešku orijentaciju potraže u NR Kini umesto u nekoj Zapadnoj zemlji ili Indiji. Spoljnopolitičke strategije takvih država na svim kontinetima NR Kinu će prepoznati kao adekvatnu zamenu. Ovakav izbor se temelji na tzv. istorijskom argumentu i spoljnopolitičkim postavkama. I to u bezbednosnim i spoljnopolitičkim obrascima, dodatno ojačanim “primamljivim” kreditima i tehnologijama. Pohod NR Kine na globalni Jug je sistematska aktivnost od 2013. godine. Alternativa svetskom multilateralizmu oličena u inicijativi “Pojas i put” postala je primamljiva državama sa realnim potrebama, međutim standard održivosti takvih projekata i njihovi standardi isplativosti i zaštite okoline su u potpunosti zanemareni prilikom odlučivanja. Projekti koje nikada ne bi finansirao MMF, Evropska Banka i drugi međunarodni kreditori precizno su identifikovani i akvizirani od strane kineskih državnih kompanija, čiji je jedini kriterijum isplata državnog kredita bez analize dugoročnih efekata. Svojim nastupom kroz “Put svile” NR Kina je prethodnih 10 godina odlučno zagazila u ruske sfere interesa, ali i Zapadne. A što se danas pokazuje kao jedan od faktora zbog kog je Kazahstan okrenuo leđa svom savezniku iz ODKB-a Rusiji. U strateškim izborima inkluzivnost, stabilnost i ekonomski interesi dominiraju u odnosu na mogućnosti Rusije. Zavisno od strateških ciljeva svake države treba posmatrati i njihove izbore i odabir zamene. Geografski, ekonomski i međunarodni položaj biće presudan za redefinisanje strategije tih država. Nisu iste mogućnosti i izbori afričkih i centralno-azijskih država u odnosu na prilike koje imaju evropske države, a naročito države na Zapadnom Balkanu. Opadanje ruskog uticaja rađa mogućnosti za uspostavljanje novih partnerstava. Države koje su pod jakim ruskim uticajem imaće priliku da potraže alternativu. Izbor alternative trebalo bi da je zasnovan na procesu strateške analize uz pomoć formalne logike i realne procene budućih kretanja. Ruski proces samolikvidacije rađa slobodu izbora i kreiranje novih spoljnopolitičkih interakcija koje mogu ići u pravcu jačanja evroatlantskih integracija ili uverenje da se može potražiti alternativa ruskom osloncu. Ovo pitanje naročito je važno za države poput Srbije. Ukoliko postoji uverenje da je Srbija geopolitička raskrsnica interesa Istoka i Zapada onda je razmišljanje u kategorijama poželjnosti globalnih alternativa logičan izbor. Ali takva procena mora biti zasnovana na ekonomskim, bezbednosnim i međunarodnim kriterijumima u pogledu pozitivnih i negativnih posledica takvih izbora sa dugoročnim efektima koji su jasno merljivi.
Alternativa u balansiranju umesto potpunog evroatlanskog opredeljenja može proizvesti veće ili manje štetne posledice u pogledu opstrukcija, primera radi, članstva u EU. Problemi se mogu javiti usled prisustva kineskih državnih projekata koji mogu doći u koliziju sa evropskim načelima. U analizu je potrebno uzeti i poziciju NR Kine u narednim godinama, kako kineska birokratija percipira globalne trendove. Da li kod njih postoji uverenje o oružanoj konfrontaciji kao neizbežnoj? Da li će se Kina liberalizovati ili će negovati po ugledu na Rusku Federaciju paranoidni pogled na svet zasnovan na tezi o “strateškom opadanju” Zapada? Već sada postoje otvoreni sporovi, pa čak i glasanja u Ujedinjenim nacijama, koja se direktno tiču fundamentalnih vrednosti, a za koje Kina veruje da su njeno unutrašnje pitanje. Očekivano je da će kineska diplomatija tražiti poptunu sinhronizaciju akcija pred OUN, i da će za razliku od Rusije, svojim uticajem osigurati usaglašavanja sa partnerima. Spoljnopolitičko odlučivanje nije zasnovano na strateškim rizicima i šansama već i na ideološkom pogledu na svet i uverenju o neizvesnosti istorijskih procesa, što može direktno ili indirektno da se reflektuje na međunarodnu poziciju onih država koje Rusiju budu zamenili za Kinu.
U strategiji nacionalne bezbednosti Amerika NR Kinu identifikuje kao najveći geopolitički izazov, što implicira da će snaženje evroatlantskih veza zahtevati redefinisanje odnosa sa azijskim partnerom na takav način koji u najmanju ruku treba uskladiti sa EU, a da se ne ugroze postojeći ekonomski aranžmani.
Neutralisanje Rusije kao velike sile nameće potrebu razmatranja novih koncepata i nudi nam lekciju prilikom takvih izbora u cilju kreiranja “velike” strategije koja odražava realnost globalnih odnosa.
Autor je programski direktor Centra za stratešku analizu